Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Diž’te! Eto ih!“ progovori jedva Petar. Ne čekajući daljeg obavještenja svi potekoše jednim pravcem ali razmaknuti, kao da će se utrkivati. Šiblje praskaše pod momačkim stopama. „Stan’te!
Ja mu se primakoh pa rekoh: ’Gospodare, nije dobro što su naši ovako razmaknuti! Ako udari Vrancuz s boka, pogibosmo!...’ On mi se nasmija. Njegova srebrna brada zaigra i u licu sinu...