Obradović, Dositej - BASNE
” — „Kakva psa, ljudi? Šta vam je danas? Ta ovo je jare.“ — „Jare! Ha, ha, ha!” — stane onoga. I tako se razminu. Ne prođe mnogo, kad eto ti trećega. „Babo”,— reče mu — „ta ne čini toga pokora, pomagaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
bez konja, pa još kada saznade da ga je vuk pojeo, stade ga grditi i ružiti na pasja preskakala, pa da se i na tom razminu, no dokopa štapinu, pa odovud pa otud, kô vola u kupusu. Bre, ne da mu ništa ni večerati, niti u sobi spavati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Izmožden devetogodišnjom bolešću, utegnut platnom od bedara do vitih rebara da mu se ne razminu kosti mimo kosti, sa kopljem u ruci, na besnom doratu ispod čijih kopita iskače kamenje i zbunjuje solunske trgovce, on
mila sejo, donesi mi jednu krpu platna, utegni me, sele, od bedara, od bedara do vitih rebara, da se moje kosti ne razminu, ne razminu kosti mimo kosti“.
mi jednu krpu platna, utegni me, sele, od bedara, od bedara do vitih rebara, da se moje kosti ne razminu, ne razminu kosti mimo kosti“.