Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad se Turci dignu, rasteraće ih kao vrapce... Teškao se tom mišlju, i ona ga malo umiri. On se spusti na travu i razmišljaše, ali mu misli behu rastrojene: letele su sa stvari na stvar, kao šareni leptiri... Lišće je šuštalo lagano nad njim...
Teodosije - ŽITIJA
života tih pustinjaka daleko od sujetnog sveta, i uzvišavanja umom od zemaljskog ka Bogu neprestanom čežnjom i molitvama. Razmišljaše i o pređašnjem svom životu i o mnogoj pomoći ka Bogu od pouka onih prepodobnih i od gledanja njihova života, pomišljaše
A uz to, ako kud ode i nađe koga gde služi Bogu, da i on ostane s njim da Bogu služi. I o tome stalno razmišljaše. I odmah otac ka Gospodu otide, a mati razumede cina svojega, osetivši da pomišlja otići, i kao svaka mati obisnu mu se
A prepodobni, da samo raspuknuli kamen u gori nađe, razmišljaše kako bi usrdno ušao u nj i u njemu, ako Bog hoće, i život svoj u samoći skončao.
Sremac, Stevan - PROZA
»Samo da se nađem za državnim jaslima, a posle mi je kolaj posao!« reče on. I sa ovog dugačkog praktikantskog stola razmišljaše sad u koju struku da traži da pređe, i gde bi mogao malo brže napredovati.
Kao Herakle na raskrsnici, razmišljaše Jova: hoće li trnovitom stazom dobrodjetelji, ili drugom, onom utrvenom i cvećem posutom stazom, i naposletku se reši
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Osećaše tu mnogo svoje krivice... »Šta smo znali drugo raditi ? razmišljaše on u sebi. Zar da gledamo mirno kako se svetina školska beščasti, a zovemo se učitelji i radimo u toj školi. Ništa!...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno odgovori starad. Car se zamisli. Gnev ga prođe i on razmišljaše, ali nikako ne razumevaše zašto se starac toliko opire da novac primi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Zadovoljan i umiren posle ovoga, leže u postelju, ali ne zaspa zadugo. Roj misli mu pokulja onako u pomrčini, i on razmišljaše dugo i mnogo, kao što će to čitalac već iz sledeće glave lepo i jasno videti.
— »Samo, koga ću za predsednika« — razmišljaše Sreta u krevetu, preturajući se i zbacujući guber da mu ne smeta, — »a već glasača će još malo pa dovoljno biti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali našem nomofilaksu beše teško oko srca. „Šta onda“, razmišljaše on, „ako ribolov ne uspe? Prepredeni Milon svu odgovornost za to svalio je na mene, a ja bejah tako blesav da je
Filadelfos je milovaše po njenoj zlaćanoj kosi, i razmišljaše šta da uradi. „Dobro dete moje!“, reče joj on. „Idi sada, a ja ću uzeti Aristarha u zaštitu“.
On je podiže, metnu na sto, sede pored njega poduprevši glavu obema rukama i razmišljaše. On je bio čovek brzih odluka i njegov plan bi brzo skrojen.
Arhimedes otpoče ubrzo sa građenjem takvih mašina i razmišljaše pri tom poslu bez prestanka kako da ih usavrši i pronađe nove.
Položih pet zlatnih forinti na sto. „Poručite za sebe jedan drugi spisak!“ On se malo razmišljaše, pa onda uze dukate. Vrlo je zgodno Mardohaju, što je u ovom spisku naznačen format i broj strana svakog pojedinog
„Šta si mu obećao za taj dar?“ „Tri očenaša“. „U redu!“ Opat razmišljaše nešto, pa zatim reče nastojniku: „Znaš Marko, ne osećam se baš najbolje.
No on ne prođe, kao što to drugi činjahu, ravnodušno pored ruševina heliocentričnog sistema, već razmišljaše o tome kako bi se to zdanije moglo ponovo podići.
Obustavi svoje opite i vrati se u krilo svoje porodice. No on razmišljaše i dalje bez prestanka o prirodi sunčeve svetlosti, uvide fundamentalni značaj toga problema i tražaše put koji bi ga
„Sad je već kasno! Ispao bih smešan, nepouzdan, neozbiljan“. No on razmišljaše i dalje o tome. „A šta će ona o meni misliti tek onda, ako na polju nauke ne postignem ono što sam zamišljao?
Odakle ta sila? - Šta je ona? Ovde zastade Njutn, jer je Dekartovo objašnjenje smatrao za pogrešno. No on razmišljaše bez prestanka o tom pitanju. U to stiže jesen.
U to stiže jesen. Jedno popodne seđaše Njutn u svome vrtu pod jabukovim drvetom, načičkanim bogatim rodom, i razmišljaše. Jedna zrela jabuka pade sa drveta pred njegove noge. Obična jedna pojava, no ne za jednog Njutna.
“ zapita se on. „Zbog toga što na nju deluje sila teže koja joj daje ubrzanje, napereno ka centru zemlje“. On razmišljaše dalje: „Dokle seže ta privlačna sila teže?“ On podiže glavu u vis. Kroz granje drveta video je plavetnilo neba.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»To je čovek — razmišljaše ona uz put — što se ne boji ni puške ni vlasti, nikoga do Boga. Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
'Ajde, 'ajde, i zahvali prvo bogu pa meni što si se prehranila. —Zbogom! — pozdravi Cveta i zbunjena iziđe. Putem razmišljaše. Doseti se da nema ni toliko kolko je trebalo da se preko prebaci.
ipak nešto ga kopkaše da zatraži dozvolu da kupi malo rakije, pa da joj je kriomice donese, a ni reči joj ne rekne; i razmišljaše dugo o tome, dok najednom mahne glavom i ponos, prkos, što li — predobi to slabo časvito raspoloženje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I gledaše za njom i za drugim svijetom... Pa nanovo padoše mu na pamet orgulje, i što više o njima razmišljaše, bivaše sve to nemirniji.
Ivo ne odgovori. Pozdravi ih, pa se uputi prama svojoj kući. U hodu razmišljaše o župnikovim riječima: „Neka rade i budu pošteni!
U hodu razmišljaše o jednostavnosti misli i želja svojih mladih seljana, koji se jošte ne podavahu brigama života. Čisto je žalio što se s
— opazi naglas susjed. — Nije potreba, — odgovori Ivo, pozdravi i iziđe iz kuće. U hodu do župnikova stana razmišljaše što će reći i kako će sve urediti radi sprovoda i velikoga zvona, a da mu otac za to ne sazna.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To ogledanje, razmišljaše Eratosten, dešava se, prirodno, o podne najdužega dana u godini, onda kada je Sunce odmaklo najviše u visinu.
Ovaj je prolazio kroz njegovo teme i udarao u zenit. Eratosten razmišljaše: U momentu kada se Sunce ogledne u Sijenskom bunaru, ono će se odavde videti nešto južnije od zenita aleksandriskog, u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I tek tada odahnu dušom, pribra se malo i razmišljaše hladnije. Prekrsti se i zahvali bogu što je to samo san bio, i što tako, hvala bogu, nije još i tu sramotu doživeo da
I ona mu dođe užasno nemilosrdna i gadna. I kad je ona takva u snu bila, razmišljaše Mane, bila bi ona takva, i još gora, i na javi.
Obuze je i pritište teško i gorko kajanje. Rastužilo je ovo tiho jesenje vreme... Ah, kako je mogla biti srećna! razmišljaše sećajući se njega i reči njegovih, a sedeći usamljena, zasipana jesenjim lišćem, na doksatu, i kidajući mitrovske, zimnje