Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
glavu koja svetli u meni, I polumesec od snega, i brda zeleni luk Koji se u zenitu samom svetli i zeleni 3. Raznosi vetar stogove sena, ona sad spava, Mala baklja pšenice u vetru pucketa Sve, šýmom i drhtanjem, vatru podražava Ona je
pitam, i tu je pitanjima kraj! Vredi li biti spasen po tu cenu? Vredi li po tu cenu ući u raj? KOŠAVA Košava raznosi sa krovova dim, preko trgova kotrlja vence trnja! Tako duva, da divlju patku, u letu, posuvraća kao rukavicu!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
beše malo popustila, vetar ćarlija i blago povija grane drveta ispred kuća koje pružahu senke svoje do pola puta, i raznosi miris od bagrema, orahova lišća i mirođija iz baštâ.
Milićević, Vuk - Bespuće
i zderane s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i optječe ih, počimajući da ih podire, ruši, raznosi i proždire. Sjedi on kadgod čitave sate i gleda u nju.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Ne treba meni uteha; meni treba da razumem! Zašto? — to mi grmi u glavi, efendijo! Ko da mi glavu raznosi! Zašto? Zašto? JUSUF: I ja se pitam. Hasanagu su iscrpli poslednji bojevi.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SVETOZAR: Ja mislim da je to izlišno, jer se obšte govori, da su žene zle; a o muževima taj se glas ne raznosi. SOFIJA: Jer žene obično ćute. MAKSIM: To je istina. SOFIJA: Zar nije? MAKSIM: To smo vidili na balu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
SVILEUVA, KOCELjEVA U frulicu Gospod duva. Zimski refren: Svileuva. San raznosi bela pleva. Luč unutra: Koceljeva. Siše mozak zlatna muva. Sjakti staklo: Svileuva. U nevesti gunja peva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Dobar je Ćosa, nikada lakom, pa daje brašno po mrvu svakom. Gostiju bila čitava kiša, raznosi brašno bratija razna. Na koncu evo suroga miša, i on bi dio, a torba prazna.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
vlasti eli od pojedinih činovnici usmeno eli pismeno, eli sas drugi nekakvi znaci oporočava, eli reči ovakve o njima raznosi eli raskazuje, ukoliko toj ne bi, na priliku, u nikoj veći rod od krivicu prelazilo — da se kazni po paragraf 359,
Pandurović, Sima - PESME
Proleće. Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah.
Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah. I blešti mladost i života baj; A vetar s puta digne trošni prah, Da nam dopuni proleće.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ponekad nebo bješe čisto, ali magla kao more pritisnu nizine. Vjetar, čas sa sjevera, čas južnjak, duni na mahove i raznosi lišće sa stabala. Što ga preostani to je žućelo i kapalo samo na zemlju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Njegovu viku niko ne prihvati. Kafana i dale trešti od zabranjene pesme i udaraca krivih noževa o vrata i stolove. Ika raznosi rakiju, zbunjeno i usiljeno se osmehuje, i u hodu nastavlja da viče: „Ječam žnjela Gružanka devojka...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
381 Podvukli smo i jednu zanimljivu, retku sinesteziju: vetar raznosi svetlost kao pljusak. Ona je, po svemu sudeći, nastala usled ukrštanja taktilnog utiska o trenju vazdušne struje po licu
Miljković, Branko - PESME
U svakoj ima jedna šuma. Gle što više govorimo sve smo više sami. O vetar s crnom kičmom tamni roj i pakao raznosi svetom, menja tok onesvešćenoj reci. Onda moj zaluta među zvezde krvotok.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Neka joj temelj vihor raznosi, Kao paperak tice nemoćne Što ga je silan orkan dočepô, Da ga u visu nedoglednome Na granu stavi crnog strašila,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zlatne reči tvoje, Saburanu izušćene vrlom, Na utehu ljudstva raznosi povesnica: „Primi ovaj mač, ako dobro uzvladam, za mene, Ako je vlada mi zla, nosi ga suprot mene. Šta tam’ huči?
Tako sve naglo na ovome protiče svetu, Jedna povest i glas raznosi s’ ravno vetru. O ti, koj’ na trošnim ostancima predaka milih Vremenom za starim uzdišuć tužno stojiš, Ustani,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Al’ evo, gospo, Iz živih usta reč se raznosi: „Staniša živi, poturčio se, Te s Arslan-pašom i sa Osmanom Tražiti pođe krunu Balšinu....
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
se duševni bol preobraća u fizički, kada patnja prelazi sve granice izdržljivosti, i kada nagomilani, potiskivani jad raznosi celo njeno biće.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— bogišu — koja je tog dana osvećena raznosi narod kućama da bi ga ona čuvala od groma. V. podatke i sugestije u S. Trojanovića, SEZ, 17, 116 id. P.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kao stražar tavne noći bledi mesec tiho sjaje, A prohladni vetar duše sa visova Himalaje. On raznosi slatki miris i leluja kose tvoje, A ti spavaš, slatko sanjaš, moja ružo, cveće moje!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ostaviću ga pusta, neobrezana ni opkopana; neka da svašto po njemu gazi i tre ga: što u njemu ko što nađe, neka grabi i raznosi! DUHOVNICI Ovo je sveštenikom rečeno, a nije kamenu... Doista, bakali i vinokrčmari, A ne duhovnici!
Preko sveta svakad duše vetar tako da dosta put i strehe s kuća raznosi i vode klati sas dna, al’ kad s glave stane otkud mu je započetak, onda tim časom svud se potiša.
digoše se s tovarima, odoše tamo i dođoše pred Josifa, jerno on sam pozor na žito imadijaše merkajući mu kud se što raznosi, da se vrlo ne razmeće. Raspita ih on ko su, od kuda su, što li traže.
ako li on druge uči a sam ne tvori, pod ništo je njegovo učenje te tko da ga sluša; tek u to mah trobonji i vetar mu glas raznosi štono se apostol Paval takvim učiteljem podnaša, korbom govoreći k njima: »Druge ti svetujući, a sam li sebe ne mož'
Ko god dolazi i prolazi svaki da ga tre i gazi, što onde nađe neka razvlači i raznosi za ukor i rugobu da ostane, od svake božje pomoći i nagledanja! ... Ti si jedan strašan a tko li može stati proću tebe?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Odmah nastade veća živost. Kelner raznosi tablice, uzimaju svi, ko jednu, ko dve, a neko i po četiri! Mane, i on tu, i on uzima dve tablice da igra.