Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Knez i Osinjača skočiše sa stolica. Kenjo ih plaho pogleda i poče mucati. — Ja, vire mi, ne razumim šta me pitaš! Zar je nestalo konja vra-Brni? Zar ga je niko ukrâ? — Ukrali ste ga vi...
— Nećemo tako! — umiješa se Bujas — nego ćemo da budemo pravi drugovi. Šta je tebi teško, to ja razumim, jer je i meni teško bilo spočetka.
To mu je bilo zagonetno i to ga jeđaše, te će jednom Tetki: — Koga đavla ima posla iće sa stopama, ne razumim! Jeto razumim da kad je štumak pun da je onda teži i da je oslabilim nogama teža cila težina tila!
To mu je bilo zagonetno i to ga jeđaše, te će jednom Tetki: — Koga đavla ima posla iće sa stopama, ne razumim! Jeto razumim da kad je štumak pun da je onda teži i da je oslabilim nogama teža cila težina tila!
— Ja to ne razumim, niti se spominjem da je to reka koji sveti otac — reče Tetka zabrinut. — Nemoj, brate Brne, mećati take misli u glavu.
— reče Srdar u čudu. — Šta ti sada pada na um?... — Ma jeto nike... Ja neću imati mira cile noći, ako i’ ne razumim!... Ja vas molim, puno vas za to molim, fra-Jakove. A nema i’ mlogo...
A ti (obrnuv se Bakonji), zar moraš sve pripovidati? — Ja nisam ništa kazâ — odgovori Bakonja namračen. — Ja oću da razumim one pogrdne riči, zbog koji... — Muči, muči, tiše govori! — veli Tetka, jer mu se učini da škripnuše Brnina vrata...
— Ajmo, odma goreka... Nisu to pogrdne riči! Nisam ja taki čovik! — Ja oću da i’ razumim! — ponovi uporni Bakonja. — Pa dobro, jevo da ti i’ privedem — poče Tetka penjući se.
Dakle, možeš misliti je li velika priša, kad sam ja k tebi sadak došâ... — Ma to baš ne razumim. Šta to može biti? — Nije ništa, i jest velika stvar, kako uzmeš — reče Tetka smijući se.
Zato sam, brate i došâ! Ti znaš da bi se reklo: jeto čovik posega dva dana oda... — Ta već razumim! — prekide ga Brne uznemiren. — A osim toga i jest čudno da je tako sanja... ako nije šenuja.
“ — Šta je to? — Zapita Bakonja namršteno... — Kazujte čisto i jasno kako to da razumim. Čmanjak pobježe. — Bora mi, stvar je napolak gotova. Ne triba ništa no da ti rečeš rič — poče mati.