Obradović, Dositej - BASNE
No u isto vreme ne samo nepristojna je i človeku razumnu nedostojna no i vesma vredovita vešt: telo svoje razmažavati, razbluđavati i gojiti, i črez to kako sebe tako i
Svak koji sebi za čest počituje slovesnim človekom naricati se, i koji veruje da razumnu i besmertnu dušu ima, on mora ovako misliti: volim biti u Semartonu ili u Vojtegu siramah sveštenik s prosveštenim
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
veliku »ljuboznatelnost«, duhovnu otvorenost i radoznalost, želju da što više vidi i nauči, visoko razvijenu »slovesnu, razumnu i svobodnu ljubav ka istini«.
On traži jednu razumnu, pozitivnu, realnu i realističku književnost. On hoće književnost koja je izraz stvarnoga života, koja predstavlja stvari
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
i knjižničara Čitališta beogradskog, u kom se nalazi ovo napečatano: „Istina, da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, no kao što tjelo ranu potrebuje, da svoje tjelesne sile i moć pita, srjeti i razvija, tako i razum potrebuje
poduprvši njnjigom čelo): Moj dragi, ja vidim da si ti dobro upamtio ono moje izrečenije: „Čovek je čovekom samo čerez razumnu dušu“ i zato treba da se razum bori u pribavljanju umne i duševne rane, i to samo pri prvom početku, a pri drugom i
MANOJLO: Molim, g. doktor, kako ono rekoste: čovek je čovekom črez...? DOKTOR: Samo črez razumnu dušu. MANOJLO: Aa! Samo čerez razumnu dušu. Dakle, kad čovek ima dušu, a ova nije razumna, onda nije čovek.
doktor, kako ono rekoste: čovek je čovekom črez...? DOKTOR: Samo črez razumnu dušu. MANOJLO: Aa! Samo čerez razumnu dušu. Dakle, kad čovek ima dušu, a ova nije razumna, onda nije čovek. DOKTOR: Nije. MANOJLO: Baš dobro!
Dakle: Čovek je čovekom samo čerez razumnu dušu. Jesi li upamtio? MANOJLO: Jesam. DOKTOR: Duševna je rana u neizmerime dubine kraj spustila.
A šta si naučio? MANOJLO: Tek sam danas stupio u službu, no opet znam da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, da je duševna rana u neizmerime dubine kraj svoj spustila, i filosofija je traži.
DOKTOR: Nemoj se šaliti! Zar niste čuli, da je čovek čovekom... MANOJLO: Samo čerez razumnu dušu. DOKTOR: I moj razum da se izgubi? Ko je ulazio u sobu.
DOKTOR: Užasno, užasno! MANOJLO: Pa znate li, gospodine, kako je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu i kako je duševna rana u neizmerime dubine kraj spustila. DOKTOR: Ajde, ne budali!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Svi odreda su se lepo snašli. Izležavaju se kao vašci, žderu sa oblapornošću koja već prelazi svaku razumnu meru i prave se, naravno, da su bolesni. Najčudniji od svih mi je Dorotej. Ništa nije ostalo od njegove revnosti.