Obradović, Dositej - BASNE
Blaženo i bogom blagoslovljeno čistoserdečije. No opet, neka s pameću i razumom biva, a navlastito s onima koje ne poznajemo.
Ko bi rad da nikad ništa ne izgubi, mučno će što dobiti. Velika je različnost s razumom ili bez razuma što izgubiti. Što drugi vredni i pametni čine, zašto ne bi i mi činili?
No ptičice i prase bez razuma su, nije im se čuditi; ali mi, s razumom budući, pravo bi bilo da smo pametniji. N o n a u k a j e z la m u k a , i mlogo gora nego ko misli!
Ljubeći čovek sebe s razumom, od svakoga se zla uklanja i čuva; želeći da mu dobro bude, mora dobro tvoriti; i zato u kakvom se god sostojaniju i
” Kako celo opštestvo, tako i svak ponasamo, kad se s zdravim razumom i mudrim sovjetom ne upravljaju, nužno moraju zlopatiti i propadati.
” Oni drevni slavni Greci, prosvetitelji čelovečeskoga roda, samim jestestvenim zdravim razumom prosvešteni, kako su visoko i blagorodno mislili o duši i o umu čelovečeskom!
su s celomudrijem, s svetom česnostiju, s smirenomudrim blagorazumijem, s nezlobivim i neporočnim blagonaravijem, s razumom i mudrostiju sojedinjene, onda su mile i prijatne bogu i ljudma; a bez ovih dobrodjetelji, i s protivnim njima zlobama,
prostote i detinjstva nećemo doći u varvarstvo, koje je mnogo gore od detinjstva, no u vozrast muža soveršena i ukrašena razumom i dobrodjeteljiju, i zaslužićemo mesto među slavnim i prosveštenim nacijama Evrope.
Kako će biti junak onaj koji nije kadar s sobom vladati, s razumom i pameću sebe zauzdati, i |pravedno i pošteno na svetu živiti?
| Natura je premudra, po njoj se valja s razumom vladati. Kako god ko pretovara stomah s tolikim jelom koje on nije kadar skuvati, namesto polze od jela vred i bolest
Ali slovesnom dušom i prekrasnim razumom bogom obdareni i ukrašeni človek da ovako mudruje, i da se ovako nekih starinskih plesnivih zavičaja drži, i to ni za
među njima čini pisati, o ovoj nas istini složno uveravaju: da velika carstva i silni narodi, dok su se slovesnostiju i razumom kako nadleži vladali i upravljali, cvetali su i proslavljali se, a kako su se s ovoga spasitelnoga uklonili i svratili
Teodosije - ŽITIJA
Bejaše i dete blagoobrazno i veselo dušom, i napredovaše u uče nju, i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako da su svi govorili: — Ovo će dete biti neko novo znamenje!
a ujedno i prevarno, jer beše okovan srcem u mudrosti, kao što kaže David, i zapreku koju su mu učinili oni premudri razumom dobroga duha da cpyši dovijaše se. A šta to?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KNjIŽEVNE IDEJE Romantizam, uopšte, u književnosti znači prevlast osećanja i mašte nad razumom, punu protivnost ranijem racionalizmu i klasicizmu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ISAJLO: Bogami, ja nisam. A šta mi je do njegovog razuma? Ja se izvalim pa spavam, a on ili išo s razumom ili bez razuma, meni nije stalo. MANOJLO: Ja bi baš želio viditi kako izgleda razum, a osobito doktorov razum.
DOKTOR: To se razumeva; no dosta, jer moram poglednuti šta je s razumom učinjeno. MANOJLO: A šta se brinete, g. doktor, zar se samo jedna stvar izgubila na svetu?
DOKTOR: Zar niste čuli da se moja knjiga čita u Francusku? Čekajte, dok mi samo razum dođe... No da, šta je učinjeno s razumom? ŠALjIVAC: On ima neku osobitu sudbinu.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
7. MARKO, PREĐAŠNjI MARKO: No, jeste li pretresli sve vaše rumane? ALEKSA: Vaša gospodična kći svojim divnim razumom i prostranim vježestvom tako su me obvezali da se otnjud rastati ne mogu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
njega svrnu i pošalju izveštaj o stanju podanika na dvor Nemanjića Simeonu mirotočivom Nas radi na zemlji stranstvovavši razumom tvorca ozario se jesi Simeone Plotsko roditeljstvo u duhovno sinovstvo pretvorio si smirenjem Po smrti iskazao si
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pažljiv posmatrač opaziće iz očiju mu pravu sanjalačku dušu, koja živi više maštom no razumom. Telo mu beše nesrazmerno razvijeno : ruke dugačke, dopirahu do kolena, noge kratke sa navrnutim stopalama unutra; ceo
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
koju nazivamo sujeverje ili praznoverice, a čija ostvarenja jamačno potiču iz neprosvećenosti, — iz prevlasti mašte nad razumom, iz bolesnih i abnormalnih stanja čoveka, koji je ugrožen prirodnom stihijom, divljim zverima i elementarnim nepogodama.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer, vaistinu, ovo sve dogodi se njemu. „Jer ispunjen beše premudrošću i razumom, i blagodat Božija beše na njemu“. (Lk. 2, 40) A posle ovoga svega učini da svima javljeno bude ovog premudrog i divnog
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
čada svoji[h], prosveštene budući, same će polagati prvo osnovanijenji[h] ovog dobrog vospitanija, napajajući i[h] razumom i dobrodeteljiju zajedno s mlekom prsiju svoji[h].
Stari su mislili za sebe, a mi valja da mislimo za nas; nismo ni mi od panja otesani. Ljudi smo slovesni, umom i razumom od boga o[b]dareni, a pritom imamo u ruku enanđelije Hristovo i apostolske nauke.
god mislimo rasuždavati, ne valja se nimalo strašiti, nego svaku sujevericu odbaciti, slobodno pristupiti s bogodanim razumom izblizu i sa svi[h] strana gledati i poznati.
Ovu knjigu ko čita sa zdravim bogodanim razumom, i ko njojzi sleduje, mora doći k istinom bogopoznanstvu; i on je (kako uči sveti filosof i mučenik Justin) delom
On nije nimalo nauke imao, no ništa manje bio je jestestvenim zdravim razumom i rasuždenijem odaren. Rodom je bio iz Serbije, iz beligradskoga predela; vsegda veseo, čistosrdečan, pošten i, koliko
svobode uma samo na dobro je upotrebljavaju; kako u dobru postojani, tako i u onom što poznadu za bolje i poleznije, razumom i slovesnostiju upravljajemi, k izmenjeniju, koje njihovo ispravljenije, poboljšenije i blagopolučije uzrokovati može,
veruj evangeliju koje govori: „Istini poklonici klanjaće se ocu nebesnome duhom i istinoju”, duhom, sireč pameću, razumom i slovesnostiju, to jest znaće kom će se klanjati, kako i zašto.
Mlada, | zdrava telom i razumom, prekrasna do udivljenija, poštena i blagonaravna. I ovoj budući i treći umreo muž, više se udati ne može.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Naša opažanja su samo relativna, a istinu prave stvarnosti možemo tražiti samo svojim razumom. Našem opažanju se otkriva promenljiva, relativna i prolazna stvarnost, a našem razumu nepromenljiva, apsolutna
Zato istinska kružna linija nije ono što si ti svojim rukama načinio ili tvojim čulima opazio, nego ono što si tvojim razumom shvatio i meni maločas tvojom definicijom saopštio. Krug, to je jedna ideja“. „Kako da to razumem?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sama njena emocionalna osnova, koju je Mišić s pravom uslovio njenim opozitumom – pozitivizmom, racionalizmom, „zdravim razumom“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sasvim. A čovek je razumom svojim potčinio sav ostali sićušni svet. Ti isti ljudi, razumom svojim ubijaju se među sobom još od Ramzesa, pa preko
— Sasvim. A čovek je razumom svojim potčinio sav ostali sićušni svet. Ti isti ljudi, razumom svojim ubijaju se među sobom još od Ramzesa, pa preko Hanibala i Napoleona, do današnjih dana.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Naučena jedinstveno u predelima fantazije i prazni” sanova boraviti, nikako il’ vrlo retko razumom rukovođena biva; deca njena, izrodi magle i mraka, čeznu pred svetom uma.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Osveta je jača i slađa od samilosti, inat i nagon vlada nad razumom. I to je podjareno u putu, gazeći preko golemih junačkih i živinskih stopa, utisnutih u živom kamenu, kojima se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Za tu zaboravnu pamet o Bogu i spomen mu pogibe, raziđe se u holuj! Bojim se s razumom da ne omahnitim, zašto ne ktedoh se osvestiti da koga udobrovoljim; ne setih se za sirote i siromaš; mene, svoju ovcu,
I s bogomudrim razumom svojim lepo ih obojicu pomiri među sobom tako da se izljubiše među sobom. I taj mir dokona i utvrdi međ njima više im se
Zanovetaš sobom a ne stojiš mirno slušati s razumom, a da kako bi se mogao o kom čatanju doviti što je?... Nego i koji vas zna knjigu a i ima je kod svoje mu kuće, dosta
Il' mu i te [promotri], sade izumljene, s priviđanjem znamenite, i ostale duhovnike, kako ljude ispraljaju i rukovode ih s razumom ili bezumno, opet obaška građane i seljane, razborite i neosećne, ležake i težake, s nečim odbijene s dobra prvog
Ta kadgod započni i zidati! I poginuti lasno može čovek s jezika mu; zato dobro ga je iza zuba s razumom puštati. Da se ne ispušta bolje od gorega. Vernije su oči negoli čuvenje.
Kogod isto hoće li, ako ne s telom, ono s razumom svojim koji no i svrh mere visoko i daleko preko sveta vrlo brzo i hitro leti.