Jakšić, Đura - PROZA
On stade nanovo šaputati, i ja sam video da se u nje lice razvedrilo, bore se razvukoše, i ona stade jasno govoriti, tako da sam svaku reč razumeo: „Pa dobro, oče, kako ću ja to da udesim?...
Milićević, Vuk - Bespuće
Ali ona je bila jača od njega. Ona je kazala suho: „Ti si kao drugi“ . I njegove se usne prezrivo razvukoše. Kao drugi! Koliko bola, poniženja i istine!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Natmureni ratnici i sama odmah razvukoše usne. — Šta je, drugovi, može li se? — Može, druže komandante, može. — Da se varakamo i danas, a? Kao Mate s gromom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali ugleda stražara pored kola. Opet zažmirne, trepnu sitno dva-tri puta, pa se pritaji. A potom usne Jankulja razvukoše se u jedva primetan osmeh... Njega da uhvate?!...
Kako bi bilo da odem malo gore, i da je ponudim... ako hoće da dođe. — A... ne bi bilo rđavo. — Njegove se usne razvukoše u osmeh. — Ali kada nije došla dosad... sumnjam — i preko lica pređe mu senka neraspoloženja. — Da pokušam, a nadam se..
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama prikloni zemlji, a usta mi se razvukoše na prijatan osmeh kojim obično svi mi starijeg pozdravljamo. „Baš mi krv u žilama plemenita, i ništa drugo!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dok kapetan razgleda hartiju, mi mu, ne dišući, posmatramo lice, i odmah opazismo kako mu lice zasija, a usne se razvukoše u zadovoljan osmeh. — Aha, izišlo! — reče on. — Šta? Izišlo! Ded', pročitajte nam, pročitajte, — vičemo mi.
izrazu lica, koje se odjednom izmeni čim se seti šta će mi pričati; po onome, kako mu se oči zasvetleše a usne se razvukoše u nekakav poluironičan, poluzanimljiv osmeh, ja zaključih da mu pričanje mora biti zanimljivo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njega zbuni moj začuđeni pogled, no kad se nasmejah, razvukoše se i njegove debele usne, i mi se smejasmo slatko, udvoje. „Želite sigurno da se pokrstite“, rekoh mu ja.
Krakov, Stanislav - KRILA
Iz okrugle rane sred grudi, sa koje zavoj beše spao, šibnu uvis mlaz krvi. Ropac pređe preko usta, koja se razvukoše, i žućkasti se zubi ukazaše. Oči su bile ukočene. Vojnici poskidaše šlemove i stadoše se krstiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Porediš mene sa magaretom. Vojin ga pogleda čisto s nevericom, usta mu se razvukoše i on najednom poče glasno da se smeje. Bio je zadovoljan što je jedva jednom pronašao slabu stranu Lukinu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i od svega toga, više u vašoj Rimskoj, nego kod nas, a, hoće l' tako biti? Dva Grka, čisti i nečisti, na isti način razvukoše usne: došlo im milo od muške pobede.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Svi profesori digoše glave, pogledaše me i svima im se razvukoše usne, kao da bi hteli reći: „Jeste, znam ga, i kod mene je rđav đak!“ — Jesi li ti napisao ovu pesmu?