Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iz tog sna se probudio, kao okupan, čist, u duši, i veseo. Kad se Sunce rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagledan iznad krovova u daleka brda, iza kojih je, negde, ostao Cer, na
Jesen je, i te godine, u tom kraju, bila lepa i topla, a Sunce se tog dana rađalo, iznad Ujhelja, veliko, svetlo, na nebu tako vedrom i plavom, kao da je uvek tako plavo, i kao da će večno biti plavo.
Srećom, i to je brzo, tog dana, prošlo, i dete je, nadojeno, zaspalo. Sunce se rađalo, iza Dnjepra, kad je Isakovič prešao Dnjepar, na levu obalu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, SNZ, s. 41) — Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Šale se rađalo, zbilja plakalo, bogu u ljudima valjalo. (Novaković, S., SNZ, s.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona je bila bjelja od snijega, rumenija od ružice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu rađalo nije niti će se rađati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ja kupim ono „pretekavše“. I na kraju izvrnuše kuvari kazan i tako ostatak pokupi Tanasije. Sunce se rađalo, i zraci se veselo rasuše kroz zabran i preko sveže zemlje. Život nam se učini još teži i mučniji.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Đakon se umiješa. „Valaj, zaista čudo, Gospodaru... Znam ga ja. E Crnogorca, na oči lošijega nije, ja mnim, rađalo se u ove naše krše... Fala Bogu, zbilja, kako to može biti!“ „A đevojka?“ zapita Vladika. „A đevojka kao vila!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bog ti dao: šupalj nos do očiju; plodnu ženu, neplodnu stoku, — žena ti se bliznila, stoka jalovila; u kući ti se rađalo ženskinje, u toru muškinje; iz tora prodav’o, iz kuće udav’o; sinove ženio, ’leba želio; sva ti stoka kusa bila, samo
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ona je bila bjelja od snijega, rumenija od ružice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu rađalo nije niti će se rađati.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nađi neku drugu budalu! Bela žaba se trže i van sebe od tuge obrati se Suncu koje se baš rađalo: — Pre nego što postaneš zlatna ruža, gospodaru neba, zadrži se malo kod nas i budi lokvin cvet!
— uzviknu prkosno i svom snagom nalete na stenu prvi, treći, pa sto treći put... Dogodilo se to u doba kada se more rađalo, ali talas i stena još ratuju. Čas stena daleko u more odbaci talas, pa on danima ćuti modar od udaraca i poniženja.
noći je galebić pratio njegov blistavi hod, a desete je raširio krila i poleteo u nebo, u susret Suncu koje se baš rađalo. Jato je jedva sopstvenim očima moglo da poveruje. Zar taj kržljavko leti?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagorini učenici se podigoše sa svojih sedišta, a on podiže desnicu u znak pozdrava Suncu koje se rađalo. Svi zatim padoše ničice zemlji, a kada se digoše, predadoše se pobožnom ćutanju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zraci sunca koje se rađalo zanesoše mu oči. Potom ugleda celo veliko i crveno sunce, koje se rodi iza brega. Kad uze nov ram da napuni, on oseti
I dok je iz male rane tekla krv tvojih mladih godina, a ti ležao na zemlji okrenut suncu koje se rađalo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu morali čitati očajan i jasan izraz: Jadna moja majko! 10.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Strašno je bdjeti uz bok nekoga koji spava. To je oduvijek rađalo u meni neki panični provalijski nesrazmjer. Prisustvo nijemih dubina podsvijesti, u kojima se biće spaja sa
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali toga radi morao je ići pravo u svoje selo, da ga preko sigurnih ludi pozove k sebi. Sunce se tek rađalo, kad se Đurica i Stanka ispeše na Orlovicu, visoko brdo u onom dugom planinskom vencu, koji deli šumadiske talasaste
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
toliko puta gledali pravce onome kraju otkuda su se nazirali goli visovi kako strše u vedrinu neba, iza kojih se sunce rađalo. Znali su da tamo svijet hodočasti čudotvorcu sv. Vasiliju.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sva se ova vojska izbudila tek pred naš dolazak i mnogi su se još spremali. Jutro je bilo vedro i jasno, sunce se tek rađalo i njegove svetle varnice ukazivale su se kao upaljene svećice prvo na rosnim vrhovima drveća, prelećući brzo s jednoga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bila je zora kad sam se približio našoj osmatračnici na Katuncu. Sunce se rađalo... Luka i Vojin bili su tužni. Pričali su mi da je juče naglo pozlilo potpukovniku Petru i odneli su ga u bolnicu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
prelijeva!“ — prošaptao bi, drhćući i ugušujući onu strašnu kobnu misao koja bi mu tada sinula kroz glavu. I rađalo je, i raslo je, i napredovalo je: žene se bliznile, ovce se bliznile, koze se bliznile, a ulček sjemena bacao po deset
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pogibe u naponu života kad se je sunce rađalo. — I mrtva ga bješe što vidjeti! — opazi Joso iza pričanja. — A zašto je htio proti zakonu, e da nima sile u našega
Petrović, Rastko - PESME
smo britvama kidali užad živu za krvi; Pod katarkom oborenom zdruzganih creva izdisasmo tad prvi A već se za nas rađalo i rađalo mirijadama novih crvi. Pariz, 1922.
britvama kidali užad živu za krvi; Pod katarkom oborenom zdruzganih creva izdisasmo tad prvi A već se za nas rađalo i rađalo mirijadama novih crvi. Pariz, 1922.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— reče glavati poglavica zlatnog plemena, dok su se suncokreti, kao jedan, okretali ka istoku: sunce se baš rađalo izlazeći iz reke. — Bez sunca ne bi bilo ni plavocveta, ni ivančica, ni belih rada, ni bulki!
Uzalud su je mamile zvezde, uzalud je nagovarao Mesec da se odmori. Kakav odmor! A onda baš kad se sunce rađalo, ugleda Kapljica znano mesto i na suvoj grančici pustinjske biljke jedan cvet. Svoj Cvet. — Bilo je to dugo čekanje!
Sa prsta mu je kapala krv. Sunce se baš rađalo. DEČAK I PRINCEZA U šumi od betona rastu staklene kule. U vrhu jedne od njih, visoko u oblacima, živi dečak bleđi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nemoj pogrešiti, sludovati. 44 A sunašce tad iz mora sv’jetla kola promaljaše, tj. sunce se rađalo iz mora. Cara bana Mihaila živa ga su ufatili — ovde je suvišno ga, kao i u sledećem stihu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bog k pravednom Jovu u bolesti mu, pred izdignuće, s razgovorom beseđaše: »Kad se je, veli, more iz materina mu creva rađalo, tadar mu sam hatar s peskom polagao i s oblaci ga odadoh, a s maglom ga povih.