Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Nisi ni mogao da čuješ. Nisam ti ni rekla. Tako sam saznao da se zove Rašida po nekoj svojoj turskoj babi, da je pre tri meseca napunila četrnaest i da već odavno zna sve o meni: Vesna me
Kad sam podigao glavu, primetih kako se Rašida smeje tresući čupercima kose ljeskave na suncu kao krljušt riba. Zubi su joj bili nejednaki, ali smeh joj je bio takav
- I nećemo! - rekoh. - To je pedeset metara, otprilike. - On se plaši. On se plaši, Atamane! - Rašida je pljeskala dlanovima, a Baronica uznemirena seterkinim režanjem, okrete glavu prema nama. On ima prpu. - Misliš?
Da nisi ti to ona koja ima prpu, mačko? - rekoh svlačeći cipele i kaputić. Ataman ih je bio već svukao, samo što je Rašida bila brža i gotovo ne dodirujući tabanima ogradu uspela da pretrči onih pedeset metara, smejući se.
Dečaci su još pucali topovima od blata, a učitelj je govorio o pticama pevačicama i nepevačicama, dok se Rašida ludački kikotala. - Nećeš preći!
Bio sam na drugom kraju skele, iako su se gaće na meni tresle. Pred jednom takvom žabom kao Rašida dovoljno je da se oklizneš i sutra to zna čitava škola.
mu, takođe, i da bude laf, ali on to nije hteo da bude n tako smo sat ili dva gacali između poplavljenih vrba, sve dok Rašida nije primetila čamac zavezan za vodomer i uvukla se u njega.
O cipelama da ne pričam. Rašida je jednu nosila ispod miške; druga je ostala u mulju kod oborene vrbe, na kojoj su izrasli čitavi bokori perunike i
Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši. Ataman je išao napred. Rašida mu je govorila o svojoj profesorki iz fizike. On je samo duboko i s razumevanjem klimao glavom.
Pretpostavljao sam da namerava nešto, ali nisam mogao da shvatim šta. Iz onoga što mi je Rašida rekla posle, kad smo se već otkačili od njega, shvatio sam kako namerava da fizičarki namesti igru s fiskulturnikom.
On bi telefonirao i dostavljao pisma. Ja sam bio taj koji će da ih piše. - Bože sveti, Rašida! Ja ni za sebe nisam pisao ljubavna pisma!
Dugo nisam mogao da ga vidim, jer sam ga tražio među publikom koja je posmatrala pripreme za trku dvogodaca. Onda je Rašida viknula: - Eno ga!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
o njihovoj arabljanskoj postojbini, o njenom pesništvu, njenim umetnostima i naukama, o učenom dvoru kalife Harun-al-Rašida i o bagdadskoj Velikoj Školi koju je osnovao vezir Nisam-el-Mulk.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pod vladom bagdadskih kalifa Almanzura, Harun-al-Rašida i Almamuna, iz roda Abasida, procvetaše umetnosti i nauke. Posavetovan od filozofa Amr-ibn-Ubaida, naredi kalif