Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
obluci bi pet-šest puta dodirnuli površinu vode pre nego što bi potonuli i to je izazivalo penušavo potcikivanje u Rašidi. Takva jedna četrnaestogodišnja balavica nije za nešto bolje! - rekoh sebi i skupih kolena pod bradu.
Predložih Rašidi da odemo donde, ponovo davši Atamanu znak da se čisti. - Pripazi na starku i džukca! - šapnuh u prolazu, ali on reče
- Ja razumem te stvari! - reče Ataman. Kad odgovaraš za ocenu? - Okrete se prema Rašidi i reče joj nešto što nisam uspeo da čujem. Pretpostavljao sam da namerava nešto, ali nisam mogao da shvatim šta.
- Ti si napisao pismo, Bodo? - Kakvo pismo? - Ti, budalo! - reče. - Zar nisi Rašidi obećao da ćeš napisati pismo za Melaniju?
Pomislih na Atamana i ispričah Rašidi o Baronici i zlatu, ali ona reče da ne veruje u te priče: da je Baronica uistinu baronica i da ima zlata, ne bi hodala
Po načinu na koji je ćutao shvatio sam da očekuje priču o Rašidi, ali ja nisam imao šta da pričam. - Ludirali smo se ovih dana - rekao sam. - Samo to?
A šta ako Melaniju ne izbaci? - promile mi hladnoća niz kičmu. Šta ako ona opazi zamku? Ipak je Rašidi četrnaest godina, a Melaniji pedeset.
Onda sam rešio da nešto od tog čuda pročitam Rašidi i to je bila najidiotskija stvar koja je mogla da mi padne na pamet. Rašida se kikotala kao majmun.
Više sam voleo da je sa zečevima. Rašidi je to bilo smešno, iako nije bila nešto naročito raspoložena za smejanje. Za četiri dana školski dnevnici biće
Verovao sam da ne pišem Melaniji, već Rašidi, i u pisma sam unosio toliko strepnji, nežnosti i nestrpljenja da je Melanija, konačno, položila oružje i predajući nam o
- Nije gladna! - rekao sam pružajući Rašidi ruku da se popne, ali ona je odbijala i da gleda u mene. - Pojela je stranicu na kojoj moj Fudbaler prodaje opojne
Verovatno su i Rašidi i Vesni govorili nešto slično. To je uobičajena pesma. Mislim da bih, i da me neko probudi u ponoć, mogao da je