Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Aganlija kad čuje to ražljuti se, i naredi u vojsku kragujevačke, užičke, sokolske, valjevske i šabačke Turke. Zatim zovne moga oca: „Ja znam, ali
— Moj se otac vrlo tome obraduje, i ujutru rano pokupi sve stare belobrade Turke, odu Aganliji i počnu moliti, a on se ražljuti i počne i̓ odbijati, a on i sva ulema popadaju na kolena i ljube skutove, i veće tako jedva dade se umoliti: „Al hoću”,
Moj otac, ugledavši svoga vrsnoga buljubašu Nikolicu mrtva pokraj sebe, ražljuti se, i da ga osveti poviče: „Plotun, i juriš junaci!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I što je još najglavnije — znate li vi da ovaj kapetan neće ni da čuje za mit... Ništa ga tako ne ražljuti kao kad mu podnese čovek nešto što bi se moglo reći da je mit.
Ništa ga tako ne ražljuti kao kad mu podnese čovek nešto što bi se moglo reći da je mit. Eto, vere mi, tako se ražljuti da po dva dana ništa ne okusi od teška derta. Ja znam da vi nemate ni zašto da ga podmićujete.
Radičević, Branko - PESME
O Julije, ču li, dragi brate, Kadikada ja s' ražljuti na te, Planu na te kâno oganj živi, A moj brate, za to me ne krivi; Ta i ono vedro nebo gore, Tako uvek ostati ne
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti pa joj reče: — A da gde je moja sreća? Devojka mu odgovori: — Tvoja je sreća daleko od tebe. — A mogu li je naći?
Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj: — Neću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš.
Starac misleći da je istina što jarac govori, pođe sam s njime; a jarac isto onako uradi i njemu. Tada se starac ražljuti, i kako dođu kući, odmah jarca zakolje, odere ga, osoli, natakne na ražanj i pripeče ga k vatri, a moj ti jarac skoči sa
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A on je zapita: „A čija si ti?” Ona mu odgovori: „Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti pa joj reče: | „A da gde je moja sreća?” Devojka mu odgovori: „Tvoja je sreća daleko od tebe.” „A mogu li je naći?
” Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj: „Ne ću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš.
crljeni faculet, a ona se opet zabavi čudeći se i zagledajući, dok oni jadni čoek opet podobro odmače, a đevojka se ražljuti te baci na put i maramu i faculet, te trčke u poćeru za njim. Opet on kad viđe da će ga stići, baci ogledalo.
Pošto carica ovo ču ražljuti se i zaprijeti mu govoreći: „Ela, ako ti basta.“ Carev sin materi za inat oženi se i zovne vilu za kuma i zmaja za
“ Poslanik se vrati i kaže svojemu kralju, šta je i kako, a kralj se ražljuti i stane misliti, kako bi dobavio ova tri prstena, pa najposlije turi glas po svemu svijetu: ko mu dobavi ova tri
“ Otac mu se na to ražljuti: „Nesretni sine, što učini! Za što li izgubi moje blago bez i kake nesreće i bez i kake napasti?“ pa ga išćera od sebe.
Otac mu se još više ražljuti, i oćera ga jopet od sebe. Kako će sad nesretni sin, na koju li će stranu? | kod bogatijeh roditelja sad prosi?
“ Na to se vjerenik ražljuti, pak mu reče: „Muči, ničij sine, ako si sve dosad istinu govorio, tu si najpotonju slagao.“ 10. SELjANIN I GOSPODAR.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti, pa joj reče: — A da gde je moja sreća? Devojka mu odgovori: — Tvoja je sreća daleko od tebe. — A mogu li je naći?
drljeni faculet, a ona se opet zabavi čudeći se i zagledajući, dok oni jadni čoek opet podobro odmače; a đevojka se ražljuti te baci na put i maramu i faculet, te trčke u poćeru za njim. Opet on, kad viđe da će ga stići, baci ogledalo.
Starac, misleći da je istina što jarac govori, pođe sam s njime; a jarac isto onako uradi i njemu. Tada se starac ražljuti, i kako dođe kući, odmah jarca zakolje, odere ga, osoli, natakne na ražanj i pripeče ga k vatri, a moj ti jarac skoči s
Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj: — Neću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš.
Istom će Ero: — Stoga si ti petnaest manastira obišao jer je tebi rakija draga. Ražljuti se kaluđer pa ostavi Eru. GLADNE SE GODINE NE NAPLAĆUJU DUGOVI Po Bosni i Hercegovini obično naplaćuju se o jeseni
— Kako neću znati kad sam ti ja svakome čovjeku dušu izvadio? Baba se ražljuti, pa će: — Ha, nijesam prije ni znala krvnika. Miči mi se, krvniče, s očiju!
Na to se vjerenik ražljuti, pa mu reče: — Muči, ničij sine! Ako si sve dosad govorio, tu si najpotonju slagao. KLINČORBA Pripovijedaju da je
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nema vajde kriti, draga mi je i slatka, ali neki put ražljuti se, pa 'oće da me udavi. Da mi lanjske godine o Lučindanu ne dade svjet jedan carski oružnik gore na Kadinoj Vodi, ne
Nije vam vjerovati, gazde ste. Ja sam Srb, a taki Srb, Bože sačuvaj i zakloni!“ On se ražljuti, pa podvrisnu: „To je naša, gazdinska prava što tražimo od 3emljane Vlade!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Al' govori bijelo Latinče: „Id' odatle, crni Bugarine! Nemam o što sablje poganiti, kad na tebe ni haljina nema“. Ražljuti se Miloš Vojinović: „Ustan' more, bijelo Latinče! Na tebe su pobolje haljine, s tebe ću ih na sebe obući“.
“ Ražljuti se Kraljeviću Marko, pa govori Novaku kovaču: „Pruži ruku, Novače kovaču, pruži ruku — da ti sablju platim!“ Prevari se,
Kosovu, kad mu đogat u tri noge hramlje, ozeble mu obadvije ruke, zgurio se kao kukavica; već ja nosim krilo pozlaćeno. Ražljuti se ostarjeli đedo, pa kad viknu, kao da grom riknu: „Stani, kurvo, na polju delijo!
“ Pa đogatu pokupi dizgine, udari mu kazan-bakračliju, ražljuti se bijesan đogate, od tri skoka meni doskočio; pa poteže zlatna šestoperca: koliko me lako udario, rastavi me od konja