Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u džepove rukom, te izvadi stotinu dukata, pa ih daje Kraljeviću Marku: „Idi, Marko, napij mi se vina; što su mi te tako ražljutili?“ „Ne pitaj me, care poočime! Poznao sam sablju baba moga; da sam bog dô u tvojim rukama, i ti bi me 'vako ražljutio.