Jakšić, Đura - PROZA
vam je klonula, suv kostur vašeg golemoga tela tresao se tako da se jasno čulo cvokotanje zuba i klepet vaših suvih rebara... — Ah, svi me mrze, svi me preziru! Vređaju me i posle smrti! Oni ne poznaju milost, ne osećaju ljubavi...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” On se kao poznaniku prikuči, a Turčin ispod skuta opali pištoljem i malo ga preko rebara rani, i košulju na njemu zapali.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Al’ drugi put, boga mi, brez povećeg komada slanine, il’ pečene kožurine, il’ malo suvi’ rebara svinjski, neće ti se, boga mi, proći. Pa i malo suva jezika svinjeća iz odžaka ne bi Nići škodilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gušila se i činilo joj se, da će dete roditi iz rebara. Oči su joj, kad joj dete pokazaše, bile pune suza. Ona je, jedina, zapazila, koliko je novorođenče sitno, slabo,
Matavulj, Simo - USKOK
U tome dimnjaku sušilo se dosta bravijeh i goveđih butina i rebara (čuvena njeguška „kastradina“), dosta rezova slanine.
Sremac, Stevan - PROZA
Uzeo je sve meso od zaklanog vepra i poslao ga Maksimu, pravome saibiji, sebi je zadržao jednu plećku i malo rebara, a gadnom i neiskrenom darodavcu ostade samo svinjeća bešika, da od nje napravi duvankesu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Oćete li od buta ili od bubrežnjaka? Suvih rebara — nestalo!“ Ništa ti to ne znaš, budalo jedna blesava, šašavice, zunzaro, ćorice ćorava sa minus jedan i po (ali,
joj se i žirado-šeširi i oni kičeri — slikari i sve, a onda Svetlanica svrne na jednu tezgu da mezne malo prasećih rebara, i tu Karolajn ugleda prvi put u životima malo, slatko prasence na ražnju, pa padne u nesvest, uzviknuvši u očajanju:
Imamo i odličan pasulj sa špicevima od rebara ... Ostalo od ručka! I, da vidite, oni blazirani se hladno pokupiše i šmugnuše kroz vrata, dok ostali svet navali na
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Gore se dotle igra brodova smirila. Naš par je bacio mrežu i sad je i mi spuštamo. Dugi pajvani trče sa rebara naše barke u dubinu morsku. Mreža se čini ogromna, a spušta se na dno mora, jer je riba dole, u tišini.
Tek tad sine vazduh u rasuti prah, kroz rešetke srebrne tvojih rebara, da nam osvetli povorku voćaka, što idu i zru, da mogu svenuti. BLAGOVESTI Ljubav što beše nije više.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vrh ognjišta visaše mnogo ovčijeh i svinjećih butina i rebara. Potkrovlja nije bilo, no slameni krov, pocrnjeli od dima. Prema drugoj lastavici, viđaše se drveni preboj sa zatvorenim
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
usnica, čeljusti, ušiju, iz guše, grkljana, ramena, mišica, lakta, članaka, ruku, prsta, nokata, grbine, krstina, grudi, rebara, slabine, iz srca, iz crne i bele džigerice, iz pupka, želuca, creva, bubrega, mehura, bedre, kolena, iz cevanica, iz
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tupa lupnjava u uskom košu rebara, stegnutom gunjem i kožuhom, a kesa s dukatima prlji kožu i žulji rebra. Krckanje asure i škripa kola nepodnošljivo tutnje u
Sad od stida ne može da se okaže. Zaustavi disanje, bol u kuku naraste i rasu se po desnoj strani rebara. Ne mogu, pomisli. — Šta čekaš? Nisam se znojio za tebe. Sam sebi jamu kopaj — i opsova.
Stegnu vilice, kao da se budi negde gde nije zaspao. Sam. U praznoj ćeliji. Ćelija je u njemu sada, uglavljena između rebara, nalegla na stomak i pritisnuta bradom. U sredini te guste praznine guše se otkucaji nečeg malog, nevidljivog. Sam.
Popa, Vasko - KORA
više tu S mesta se nisam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim
nam karanfili sa usana Ginu nam u vrelome pesku 11 Kuće su izvrnule Gorke džepove soba Da ih vihor pretraži Duž naših rebara Ulične svetiljke Svlače haljine krvave Dva smo lista novina Surovo zalepljena Na ranu večeri Zapaljene ptice Iz obrva
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
od onih strašnih dana kad potpun slom vojske beše nesumnjiv, i posle jedne operacije koja ga ostavi bez nekoliko rebara i učini nesposobnim za boračku službu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ga je hvatala na pomisao da bi se tom prolazniku mogao nasaditi na tjeme uprav onim muklo bolnim mjestom ispod desnih rebara.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
došao da ti kažem šta je narod rešio: dosad smo ti davali po jednu plećku kao danak za Božić, a sad velimo da i ono rebara ide uz plećku! — Je li zaista narod tako rešio? — Bog i moja duša, tako smo rešili.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
na one strašne zelene fluorescentne vakumske cevi, o H-zracima, fluorescentnim zastorima, skeletima ruku, stopala i rebara. To su bile slike koje su me stalno proganjale za vreme groznice i teško mi je o njima ne misliti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Taj ćuvik bio je udaljen od nas oko tri, četiri stotine metara. Mislio sam onda da li da idem preko ovih rebara, ili da siđem u ravnicu, pa da podiđem. Ovo mi se učinilo bolje, jer bi me, idući padinom brda, primetili.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Koje ti glasom ispodzemaljskim Ušima nežnim priče krvave Iz davno prošlog doba pričaju, Pokazujući suvim prstima Rebara belih oštre škrboti, Britkoga noža hrapav spomenik!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
pupoljci bukve nisu mogli da nadoknade seno pa je stoka sišla u pustu dolinu jedva živa, krda živih kostura, ispalih rebara i kukova. Trava je još mlada da bi se stanje stoke tako brzo popravilo. I ljudi su posiveli i omršavili.
I onda je tu trebalo da dođem ja, da idem od jednog do drugog krmeljivog sebarskog kljuseta natečenih trbuha, ispalih rebara i šiljatih kukova na koje se komotno mogla okačiti zobnica.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
nogu za piktije; Janka Popovića 294 pari kobasica, četiri šunke, četiri švargle, dve slanine i jedanaest kila suvih rebara. To bi bila na neki način vrednost pismenosti izražena materijalnom vrednošću.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Izmožden devetogodišnjom bolešću, utegnut platnom od bedara do vitih rebara da mu se ne razminu kosti mimo kosti, sa kopljem u ruci, na besnom doratu ispod čijih kopita iskače kamenje i zbunjuje
Jelicu: „O Jelice, moja mila sejo, donesi mi jednu krpu platna, utegni me, sele, od bedara, od bedara do vitih rebara, da se moje kosti ne razminu, ne razminu kosti mimo kosti“.
sedla debela dorata i iznosi koplje ubojito, a seja je donosila platno; utegoše bolana Dojčina od bedara do vitih rebara, pripasaše sablju alamansku, privedoše dora od mejdana, turiše ga doru na ramena, dadoše mu koplje ubojito.
1804, kad je došao u Beograd mitropolitu Leontiju, uhvatili i udarili na muke (kidali mu „klještima meso sa grudi i rebara da bi ga prisilili na priznanje i odavanje narodnih prvaka“), ali on nije ništa odao i bio je posečen 1804.