Jakšić, Đura - PROZA
Pogdekad bi se zadrmalo i samo načelstvo, kad talasi nekom kladom lupe o rebra gorostasnoga zdanja. A moja bolesna devojka uzdrhtalim glasom reče: — Opet će biti — gladi. Sirota!...
“ „Gospodine, on je bolestan još od bune, a sad ga je gospodina komesara džandar kundakom udario u rebra tako nemilostivo, tako silno da se obneznanio... Pomozite mu, gospodine!“ moljaše čiča Marko.
Obradović, Dositej - BASNE
Smrdi čovek u lenosti, život mu je isti na tegotu. Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe. Ženi i čoveku ružno je i sramotno bez posla stajati ako su i koliko imući.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ga je feldmaršal‑lajtnant dočekao tako, ni Garsuli nije imao obzira prema njemu i predade mu pisma kao s neba pa u rebra. Bio je to strog ukor sa najvišeg mesta i Garsuli je znao šta piše u tim pismima.
Tom drškom, on je muvao u rebra svakog svog sagovornika, kao da je hteo da ga golica. Smejao se preko celog dana i njegova kuća bila je uvek puna
U tom manastiru, Hrist, za vreme noćne mise, tako gospoža Montenuovo tvrdi, uzima kaluđerice na svoja, probodena, rebra, pa ih mazi. I Tekla hoće to da vidi.
A njegova sirota mati reći će: Celu noć sam na jednoj strani spavala, pa sam rebra natištala. Nisam smela da mu se okrenem.
Na njoj više nije bilo topova, ni jedara, ni jarbola. Ostala su još samo njena rebra i grede trupa, masne i crne od katrana. Oko te stare olupine odjekivao je kreket žaba.
Srećom, kapetan je ostao živ, ali mu je slomljena noga i prebijena su mu i rebra. Runič priča da je, u tim kolima koja su odjurila, prepoznao slugu Božiča, ali se Božič smeje, i kaže da se kapetanu
Kad bi bila muškarac, reče, zadavila bi tu ženu, u postelji, poljupcima, i zagrljajem oko vrata, a slomila bi joj i rebra, od uživanja.
Njena rebra su sijala, kao što sine munja. Drhtao je ceo, kad bi ga telom pokrila. Ujutru, kad bi došao k sebi, pomisli da će s uma
Varvara? Je li pravoslavna, ili rimljanka? Đurđe je vikao da će proti polomiti rebra, ali, u familiji, bio je mišljenja da bi Varvara trebala veru da menja.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
kristalast venac Karpine probijen Trnavskom rekom, uz to je izbrazdan mnogobrojnim paralelnim vododerinama i podeljen u rebra. Izgleda kao vajarski rad, tako je pravilno modelisan. Taj se venac vezuje dalje za Sv. Iliju i za Pljačkavicu kod Vranja.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
li da budeš Kičma munje Kaži još nešto Šta da ti kažem Karlična kost oluje Kaži nešto drugo Ništa drugo ne znam Rebra nebesa Nismo mi ničije kosti Kaži nešto treće II.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekla je i bila u pravu, kao obično. Za trenutak se osetih kao da me je neko lupio šakom u rebra, zatim se napravih da posmatram šta Ataman dole na hipodromu radi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Često buđenje što ga obuhvata, prolazi kao neko ljuljanje u toj pomrčini, koja mu prodire pod pleća i rebra naježena od hladnoće. Ne razlikuje tamu oko sebe i tamu u sebi, i širom otvorenim očima, u mraku, ne vidi ništa.
Ležeći satima na njegovim grudima, ona mu je, šapućući nešto nerazumno i nerazumljivo, ljubila rebra, grlo, oči, usta, uši. Krivonog i težak, on je tih poslednjih dana opremao svoje ljude, jašući ceo dan.
Hvatali za grudi, obarali i klali, zadirući rukom u grkljane, cepajući kože i meso kao krpe, prebijajući puškom rebra, ruke i kolena, razbijajući temena kao tikve.
Sve je u njemu plakalo i treslo se. Rebra su ga probadala kao noževi, oduzimajući mu dah. Vest da mu je žena, gospoža Dafina, umrla, primio je sasvim mirno.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
, Skoplja – koplja , Slankamena – ramena , Siska – diska , Fruške – kruške , farsa – Marsa , klekinje – mekinje , srebra – rebra , Čente – momente , školjka Pupoljka , tragu — ragu, kaputu — na putu, đavoli- zavoli, kućica — Vučića, bačve - Mačve,
Radičević, Branko - PESME
Puče puška, a bijaše turska, Te pogodi Miluna hajduka, Baš pod rebra sa lijeve strane, Proletje mu zrno kroz slabinu.
I još pleće, i to srce živo, Kraj ložice sukće mač ukrivo, Kroz pašnjaču i toke od srebra, Pa izlazi na ta desna rebra; Pola mesa na konju se ljulja, Vrela krvca iz srdašca kulja, Pola leži dole na rudini, Pa se valja eto po prašini, I
puškam' čine jade teške, Al' ne praom, brate, već junački: Drž' za grlić, pa udri kijački; Puču čela, kraju se rebra, I lome se te toke od srebra. Joj, kako se vojske uoštrile!
muke: Trže noža od pojasa mlada, Pa udari Tala iznenada S leve strane međ' toke od srebra I međ' ona, brate, vita rebra, Išteti mu ono srce živo, Al' mu mlada ne učini krivo: Što tražio ono i našao, Zaš otima što mu Bog ne dao?...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta da se kaže, nije mu bilo naročite mane: imalo je sve četiri noge i rebra kao motor na vazdušno hlađenje, tek je bilo očevidno da ga je ta njegova vidno izražena mršavost spasila na Zelengori od
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nagoh se grobu, ali se brzo ustrašeno trgoh natrag. Na podu groba behu poređani ostaci strinini: glava, ruke, rebra...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako je udario polovinu, dok kralj poče vikat: — Otvaraj vrata, jer gotov su mi klinci sva rebra izlomit! — Strpi se malo, — reče Grbo — odmah ću gotov biti!
Sluga će na to: — A da kako se neću naljutiti kad sam celi dan radio da mi rebra pucaju, pa mi ni jesti ne daš? Ćosa će na to: — E pa kad si se naljutio, hodider vamo da ti vašu s leđa oderem.
Drugi uzme srijedu govoreći: — Rebra sjeverova i grad carja velikago! A treći, kome valja da je bilo ime Marko, uzme varku govoreći: — Varka pred Marka!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Stvarno, a koliko vaša ordinacija ima kvadratnih metara, doktore? — bubnuh s neba pa u rebra. — Osamdeset i dva kvadrata. Zašto? — A znate li možda napamet broj svoga računa u banci?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlo je meni cijukalo kad mi rebra čijukalo: Ja sam sveća, cvete beli, što ti svetli dok te celi. Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo:
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Platiće ribe skuplje od srebra, kada mu braća nameste rebra!“ Mačak i Žuća u hladu mlina mućkaju glavom čitavi dan, od vrha glave do kraja repa kroje i šiju ubojni plan.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
s punim trbuhom, noktiju dugih i sve ga nešto svrbi, u kosi mu šumski požari i ugari, azijski konji lete preko rebra, u ustima frule dugačke kao koplja.
čovek im udara šamar preko šlema rešen da pogine za državu-kurvu i da nezavisan dočeka uništenje turisti mu lome rebra zatim kičmu i sve to dugo traje u noći bez petla žena već raspliće kose i vežba naricanje zna da ostaje sama ispod
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
članci tvoji i grudi malene i kolena tvrda ko krune od srebra, i blede usne što brzo zarumene, i sjajna laka rebra čine te markizom... U strasti očiju plavih, i žilica jako ljubičastih, i grudi ko cvetovi što venu, cvetovi beli prvi..
A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. SMIRAJ Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani.
I ovde, rumen krina, sa devojačkog rebra, ja, zorom, umorno brišem, bez milina. A kad utopim čun Mesečev, od srebra, u novo more jutra i u trave, sednem na
I, tako, bez tela, duša mi je nevidljiva, i nevesela. Jednog proleća, i ja sam gorko znao da, kroz svirale devojačkog rebra, zdravlje dajem. I grudi svoje, u grožđu, krikom, raskidao, nag, na dnu neba, opivši se zavičajem.
Nad zemljom više ne miriše krin, u proleću, oštar, bludan, ženski. Rascvetane voćke stiskam na rebra, kroz vazduh blagoveštenski.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedna uze da čisti creva za čorbu, druga seče butke i plećke za krompir, treća rebra za kupus, planinka stoji uz bakrač i čeka mleko, strina Sara nadgleda nad svima, tumarajući iz budžaka u budžak....
tepeljkom, pa se nadžedžio, ka' đetić u majčinu krilu; drugi se izmigoljio prednjim tanjim krajem, podupro se na suva rebra drugog, pa nakrivio riđu kićanku, ka' svirač u kolu, te izgleda, ka' da posmatra oko sebe vesele radnike....
u varoš kameni stub s natpisom: »Stan', putniče, i pročitaj: ako uđeš u varoš na konju, izgubićeš konja i polomićeš rebra, ako li se kreneš peške, — izlomićeš noge. Razmisli se, pa pođi napred!...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA: Ama, ostavi, boga ti, kakvo svetlo oko! Kako možeš tako s neba pa u rebra? SPIRINICA (izbekelji se na Spiru i krsti se): O, gospode Savaote! Da čudna čoveka, ne daš mi ni da zinem!
SPIRA: Vidiš li sama da ne umeš, ti ćeš odmah s neba pa u rebra. SPIRINICA: O, gospode bože, da čudne napasti! Ama, sačekaj da kažem prvo... SPIRA: Pa jest, al' kad rđavo počneš.
Rakić, Milan - PESME
NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nebo nema bez groma cijenu. U fukare oči od splačine. Pučina je stoka jedna grdna — dobre duše, kad joj rebra puču. Teško zemlji kuda prođe vojska!
Udri, Tale, tvojom drenovačom, pod nom puču rebra kâ orasi! Polovina glave izgubite, ne ostavte Kosu u kavure; takvo voće nije za kavure.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
a već mu ruke dugačke, mišice mu se jasno iz zakopčanih i tesnih rukava od mintana pomaljaju kao i već ojačala njegova rebra i pleća, koja bi se, kad bi se sagao, oslobodio od utegnutih pojaseva: počela da šire.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jedno mu zrno prošlo kroza stegne ali nije kosti prelomilo; drugo kroz rebra s boka na bok. „A sve zbog tebe, Marko! Da se ti pretrpje, ne ćaše niti jedan od njih umaći niti jedan od nas poginuti!
kako uzimljemo stvari!“ „No, no!“ povrnu Adolf, dižući se i pipljući leđa i rebra, jer mu je tvrda ložnica bila, a slatko spavao, „no, ti si se noćas okrijepio sa dobrom dozom filosofije.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
celine, koje se upotrebljavaju kao unapred spremljeni klišei — fraze (S méne pa na uštap, s brda s dola, s neba pa u rebra, na vrat na nos, na jedvite jade, itd.).
— Ne ortači se s onim s kojim ćeš se gologlav hesapiti. — Zadružna kuća teče imuća. — Ortačkoj kobili rebra se broje. — Bolje samost nego li zla družba. — Druzi me čuju, a ja se znam. — Više vide oči nego oko.
s čorbom riba rasječena na troje, onda iguman uzme glavu, govoreći: „Glava pred glavu“; drugi uzme srijedu govoreći: „Rebra sjeverova i grad carja velikoga“; a treći, kome valja da je bilo ime Marko, uzme varku, govoreći: „Varka pred Marka“;
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
134. U naše babe kožne oči. 135. U našega bijelca devet pokrovaca, i opet mu se rebra vide. 136. U našeg ćaće resnate gaće. 137. U pete nišani, u nos zgađa. 138. U sobi napeto, u kući razdrto. 139.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ovdin nen ponmaže stranšiti! I min monžemo slonmiti kome rebra! I jonš kanko! Alvundandra!!! — Šta? — viknu fratar zaprepašćen. — da se bijete?! Prida mnom?! Taaako!? A zašto?!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Daleko za leđima, u torovima ostade pusto i Mir. A čovek umire jedino kad mora i kad neće. Iako mi je brada do sedmog rebra duga, noge su mogle da nose nju i nož. Pobodoh se uz poslednju reku. Nijedan fenjer nije ranio noć, nijedna lampa.
Žensko se za drugoga rađa. Đorđe brzo vrati nisku đinđuva u džep i grčevito steže kundak puške. Kesa s dukatima žulji rebra, kao da je belutak. Gurnu ruku u nedra i pomeri je s leve na desnu stranu.
Tupa lupnjava u uskom košu rebara, stegnutom gunjem i kožuhom, a kesa s dukatima prlji kožu i žulji rebra. Krckanje asure i škripa kola nepodnošljivo tutnje u bubnim opnama, naraslim, velikim kao naduvene gajde; volovski papci
Što se osvrćeš? Kad samo noge imaš da možeš, beži od starog krova, gde i vetrovi polomiše rebra. Pravi nov ili idi u hajduke! — Polazi! Mijat polako potera konje. Čim iziđoše na put, konji pođoše brzim kasom.
— Gde mi je štap? Ljudi, gde mi je štap? — zvera Aćim oko sebe. Narednik ga opsova i udari kundakom u rebra. Nikola klimnu glavom. Starac, zgrčen iza kase, podiže se i otrča niz put.
— Jednjak si mi prekinuo. Sav mi je vrat modar — jedna izgovori vojnik, pa iz sve snage poče da ga udara kundakom u rebra, terajući ga ka Aćimu. Tek kasnije, u suton, poče da se razbistrava Aćimovo bunilo.
A šta da radiš kad ne dođe sve u svoje vreme? Šta da učiniš kad Ti se život iščaši onako, na priliku, kao kad ti se rebra pogrešno uglave, srce obesi s leve na desnu stranu, i zaboraviš ono zbog čega si se uputio da se grebeš po ovom trnjaku?
Udrite, udrite, polomite mi i rebra, samo kada su na kralja Milana pucali, kad je kralj mrtav! I Đorđa su tukli, bila je mesečina, vran kukuruz do pojasa,
Hoću, ne iz zle namere, i tebe da postavim na svoje mesto. Pričao sam ti da mogu rebra falično da se užlebe i srce s leve da se obesi na desnu stranu. S tobom je nešto mnogo gore.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
u pomoć, sinci! Svetit' me starca svet vi je dug!“ Onamo, 'namo! - sablji za stara Negova rebra da tupim rez Po turskim rebrim': da b'jednoj raji Njom istom s ruku ras jecam vez.
Dučić CXIII NAPUŠTENA CRKVA (iz pećske okoline) Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom oreol od kovanog srebra.
Popa, Vasko - KORA
kamenom ćutanju Kroz oči kroz čelo Reči će nam proklijati Razbežali se dani Zar da dovek čekamo sunce Da nam se kroz rebra zažuti Slušamo kako nam srca U grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On sam pođe sa svojom pratnjom onamo. Pošto je onde kupio neke sitnice, jareće meso, goveđa rebra i rep, pa napunio njima donju trećinu druge korpe, pođe dalje, na stočnu pijacu.
Zato je Milon odmah bio načisto, sa koje strane da opipa rebra nomofilaksova. On poče tim što zacvile plačevnim glasom. „Oprosti, ako Boga znaš!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ja, niti mogu, niti hoću da skrstim ruke. Ja sam polomio zube škripeći, sad hoću drugom da polomim rebra. Eto takav sam, besan, sagorevam, ne mogu dalje da gledam šta se radi na naše oči. Živiš li ti u Beogradu, prikane?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Doktore, jeste li bili dolje? Kako izgleda? Odmahnuo je rukom, gledajući u stranu. — Strahota! Polomljena rebra, fraktura lubanje, odvaljen jedan bubreg. — A što sad? — upitao sam besmisleno. — Sad?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Nije, ali je opasno ranjen... Pandur, što se vratio otud s izvešćem, veli da će ostati živ. Kuršum je prošao kroz rebra, ali s kraja. — E, pa onda ga je Đorđe kazao, sigurno. Šta Ima još? — Sutra će da dižu poteru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako je udario polovinu, dok kralj poče vikat: — Otvaraj vrata, jer gotov su mi klinci sva rebra izlomit! — Strpi se malo, — reče Grbo — odmah ću gotov biti!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pritisak gomile sadašnjih i bivših brucoša koji su se naslagali na mene pretio je da mi štap polomi rebra. Osećao sam kao da mi prodire u pluća i zbog teškog disanja izgledalo mi je da su ovo moji poslednji trenuci.
Miljković, Branko - PESME
gde se sprema krvožedna tišina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je
Krakov, Stanislav - KRILA
Dugo se još crveni dim dizao iznad ruševina. Polomljene grede štrčale su kao izbijena rebra. Dva zaduvana vojnika dovode zarobljenika. To je mali Grk sa velikim očima od užasa.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ili se smeješ vlasti pašinoj? Na čekrk ću te bacit, matoru, Pa neka palac točka gvozdenog Osušena ti rebra premeće Sve donde dok se može slušati Krckanje tupo tvrde košturi, Da silu poznaš sluge careva!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A na tom brdu voda je izlokala zemlju, pa se na padini prema nama smenjuju naizmenično rebra i uvale. Pri vrhu nalazili su se bugarski rovovi... Jedan se presamitio preko rova i osmatra.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pevati mlađan neću Prijatnu loze slast, Varljivo zlato neka Sujetnima na čast, Prijatelj svagda veran Rebra Adamova, Tom’ pevat i služiti Biće mi radost sva. 1839.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom! Odoh ti, zvezdo, volju vršiti Odoh mu vita rebra kršiti, Satrt mu život, smrvit pakosti, Ja u mrak odoh... Zbogom, Svetlosti! JELISAVETA: Hajd’ idi, idi!
ĐURAŠKO: Na kasapište odoše, Gde će ih stići moja osveta. (Katunović pada ranjen.) KATUNOVIĆ: Proklet dabogda!... Rebra prožeže!... Al’ neka teče krv!... Kamen će ljut, Taj tvrdi kamen zemlje očine, Snagom će svojom krepko rositi.
Bojić, Milutin - PESME
Od strasti su moja usahnula rebra. A danas mi oči ustreptaše besom I zazvoni duša ko harfa od srebra. Tvoje oko prosu drhtaj mojim mesom.
Opijeni mržnjom, opkoljeni vriskom, Pripijene usne do krvi smo grizli, Moćna su nam rebra drhtala pod stiskom Prstiju, što međ njih neznano su sklizli.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Izjedelica (geum rіvale). Njom se leči žličica (bol ispod rebra). Vračara trima i. nadene imena, od kojih jedno mora biti bolesnikovo, pa ih sutradan iščupa, i ako je onoj s
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
radnjom u prizemlju, sobe s balkonom; noge na divanu, na kolenima knjiga s mnogo slika; smakne knjigu na trbuh, razredi rebra i protegne se da domaši dečka da ga ćuši, ne dižući se. Žmuri i sanjari.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
uplašiti; ali moj gospodar, koji je na mojim leđima sedio, pomisli da sam se ućudio, pa ti lati batinu, te mi tri rebra slomije.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Onom istom utijom kojom mu je svako jutro peglao pantalone ispeglao mu je ovom prilikom rebra, a šivaćom iglom sistema „Singer i komp.
nas pustiti te ćemo nekoliko godina trčati ka stubu, zaplićući se, padajući, prevrćući se, lomeći usput noge, ruke i rebra ili ostajući nasred puta onesvešćeni od iscrpljenosti snage?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Dragiša izvuče svu slamu iz svoga šatora, da bi konja malo okrepio. Bilo je dockan. Slabine su se teško nadimale, a rebra izlučena, kao svodovi na vijaduktu. Približavao se kraj. Životinja je grizla zemlju... Dragiša se zaplaka.
privlači vojnik kome kulja krv iz usta, jer je na njegove grudi svom težinom pao konj, i povrh njega se koprca, te mu lomi rebra. Neki se konji poplašili, i životinje kao pobesnele natrčaše na gomilu vojnika, obarajući i gazeći.
Petrović, Rastko - PESME
mostova gle, Pa ukrštenih, pa nadvišenih, gora svih lukova, Stigli smo da međ svodove bez broja postavimo i rebra svoja. Pa gle, pa kako! U gore, u divne zelene gore, U strašne zelene gore, Pa gle!
). I ta rebra savijena u luke; Tajanstveno učešće jednog bedra; Drhtaj! Puna sala i zvezda je noćas ova noć vedra, Noć rukovanja!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
i dečak svoju kuću, kao starog vernog drugara, ali još više voleli su drveni čamac kome su nebrojene bure brojale rebra. Zorom, kada se mesec i sunce razmenjuju, odlazio je starac Luka na pučinu da digne u suton bačene mreže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ako je njihova vlast htelo se to ili ne — bila neizmenljiva činjenica, njihove glave ipak mogla je da seče sablja, njihova rebra mogla je da prebija topuzina. Tu sablju i topuzinu dao je narodni pevač u ruke Marku Kra ljeviću.
buzdovan o unkašu nosi, a brkove pod kalpakom drži; on Turčinu ne da u knežinu: kad Turčina u knežini nađe, topuzom mu rebra isprebija; a kad Turčin stane umirati, a on viče na svoje hajduke: „More, sluge, tamo pašče bac'te đe mu gavran kosti
I njega je našla u životu. desna mu je ruka osečena i lijeva noga do kolena, vita su mu rebra izlomljena, vide mu se džigerice bele.
A kad stade Marko premetati, al’ u Musi tri srca junačka, troja rebra jedna po drugijem; jedno mu se srce umorilo, a drugo se jako razigralo, na trećemu ljuta guja spava.
Al’ da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!“ Pa ga malo mačem zavatio, dva mu vita rebra presjekao, vide mu se džigerice crne, vide mu se i crne i b’jele; no su lake noge pod hajdukom, u goru ga noge
buzdovan o unkašu nosi, a brkove pod kalpakom drži; on Turčinu ne da u knežinu: kad Turčina u knežini nađe, topuzom mu rebra isprebija, a kad Turčin stane umirati, a on viče na svoje hajduke: „More, sluge, tamo pašče bac’te đe mu gavran kosti
Musa je polomio hiljade carevih vojnika i oborio Marka; Musa je — kao što vidimo na kraju pesme — imao troja rebra i tri srca.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Napraviću osam rupa Nem razloga da te lažem Ko pitu ću da te smažem Imam koltove od srebra Da ti bušim tvoja rebra Mogu stati pa birati Kuda ću te prosvirati Žao mi je jadnog metka Jer si ružan kao četka PONAŠAM SE POPUT PAŠE
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
kako Mane i ona dvojica pridržavaju u kolima devojku, kako je umiruju, kako je pokrivaju nekom maramom; neko muvanje u rebra videše, i čuše samo to kako jedan reče: „Što se smeješ, budalo?