Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Polje mokro od rose, skamenjen plamen stenja I ovu reku kroz šumu, široku blistavu i sporu Sve to zatvaram svojim rebrima, i taj zvuk, I tvoju mračnu glavu koja svetli u meni, I polumesec od snega, i brda zeleni luk Koji se u zenitu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Životinja je, teško, dahtala, svojim, grdnim, rebrima, a trbuh joj se nadimao kao neki meh kovača. Nekoliko puta, pastuv je pokušavao da se pridigne, svojim prednjim nogama
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kamion od pet tona; e, pa ta me mrlja podseća na krv razlivenu po asfaltu, pomešanu sa slepljenom dlakom i smrskanim rebrima. Vidim i kao jedno ispalo mačje oko kako bulji u prazno... Treba li još? Doktor Mandžuka se diskretno držao za stomak.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— vrsta ribe lubina — deo tela (čoveka ili životinje) gde su creva i džigerica; udariti po lubinu — po leđima, ili po rebrima ili po trbuhu (Vuk) lužina — lug ljelja — kraljica iz duhovskog običaja maganja — mana, nedostatak maja — reduša
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca! Međ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zamilkuje slugama. Živim crnje od manastirskog psa! pesnica odskoči od stola. I tebe grejem na rebrima, izvadi kesu iz nedara, prosu nekoliko dukata na sto i zagleda se u njih.
Njen umoran i jecav uzdah dugo je puzio po kamenim rebrima crkve. Majka je sačekala na vratima, zanjihana i pogurena. Planinskim usekom niz rečicu provaljalo se magareće njakanje,
Nikola stenje i valja glavu po uzglavlju od sena, nož je ispod glave, oseća ga, vidi, čuje mu glas, škripav u rebrima, krckav u hrskavicama, a nema snage da ga uzme i palcem opipa oštricu. ...
— Pa kao tvoje. Beži, nemoj da se sramotiš pred Švabicom! Ti si gazda. dete zaplaka. Đorđu zatutnja po rebrima. Tromo iziđe i sede na stepenice od belog kamena. Kvrgavo uvo, pomisli i opipa svoje. Pipa i čelo. Kakvo je?
A Aćim postaje sve strašniji u svojoj zanemelosti, strašniji nego onda kad su ga po rebrima kundačili „zato što ste hteli kralja da ubijete“; podigli ga od stola, sa večere, i vezanog sa Đorđem ugurali u prepunu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kljusine su bile užasne nejednake crkotine sa rebrima koja sam na onom, ne baš malom, odstojanju ispred kafane lepo mogao izbrojiti, i toliko malaksale da o kakvom njihovom
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
S vremena na vrijeme opet bi ga kljucnulo pod desnim rebrima. Ušao bi u kakvu mračnu vežu, obazreo se oko sebe, pa turio ruku pod košulju i opipao: činilo mu se da mukla nabuhlina
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Đevojka njega naputi neka on dade načiniti od zlata konja i prikovati za rudu. Konj taj neka bude šupalj na rebrima, „pa ćeš“, veli, „mene unutra zatvoriti“.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sad se sećam: to je to, obamrlost, usnulost. Jedva sam se držao na konju. Bol pod rebrima, slabost u butinama, žigovi u kolenima, tupi žmarci u vratu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Šćaše Arap da zametne kavgu, ali Šarac svezan na vratima, ne dade mu unutra uići, već kobilu bije po rebrima. Arapin se u svatove vrati, pa odoše niz Stambol-čaršiju.