Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Bortul (1709, † 1729, †† 1776). Ovi slavni redovnik, kad je bila velika glad, priveja je mlogo familijah iz grčke vire u našu katoličku.
Pošto bi se Kušmelj isplakao, uzela bi ona Škemba preda se, pa mu počne ovako tepati: — Evo, ko će biti naš redovnik, naš biskup, naša kruna!... Je li da oces, moj kopicane (koprcane)?
Ti odabra sina Kušmeljeva da uči knjigu, pa da s vrimenom bude redovnik! Ti s nama večeras ne progovori tri riči, nego nas zadrža da vidimo tvoj izbor. Lipo!
Pred visokim ognjištem stojaše postariji fratar, ljevajući čorbu kroz gvozdeno cjedilo. Bakonji se učini čudnovato da redovnik vrši take poslove; pričeka dokle onaj položi lonac, pa priđe i cmoknu ga iznenada u masnu ruku.
Koga tražiš? — Ja sam sinovac vra-Brnin. — A! Tako! Živ bija... Vidiš... ovaj... ja nisam redovnik, nego lajik... ali jopet, lipo je štovati starije... Ja bi tebi po godinama moga biti otac...
Nema mnogo vrimena da je naprasno, nespreman, umra jedan redovnik, pa, poslanik, nije imâ mira u grebu, nego se javljâ, čas jednome, čas drugome, svitujući svakoga da uvike bude gotov
— Kako? Jerković! Stara kuća! Dakle, to je naslidnik fraBrnin! Lip ditić! Divan budući redovnik!... Pa kako to da nisi bija nikad ovdi? A koliko ti je godina? A jesi li već počeja učiti pastirsku bogosloviju?
Knez je nalazio izgovora da ustavlja svakoga putnika i da mu kazuje kako je „onaj mladi, lipi redovnik njegov sin, kome je sad ime vra-Brne! Dvajest peti „vra“ u mome rodu, bolan!