Obradović, Dositej - BASNE
ljuboviju k svim dobrim i poštenim ljudma, od kojih ni na koji način on ne želi da se razdeljuje i rascepljuje. Reklo se je na više mesta, i opet nek se reče: ista nauka i prosveštenije razuma bez svete dobrodjetelji i blagonaravija ne
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A oni... the!... Šta tu ja mogu?... Doći će, valjda, kadgod i moj dan!... Što reklo ono siroče: umrijeće i moja naja, naješću se i ja pogače!... Tako i ja!...
— Neka je nagnaju! — Ko? — Otac. — Kaki otac?... Zar je ono otac? Da je meni koje od moje čeljadi onako reklo, ja bih ga ubio! — Nemoj se žestiti. Ostavi ti to meni... — reče Turčin blago. — Ne treba mi!...
Afrika
Sa njima su žene na asurama, likova okrenutih uvis i stegnutih pesnica. Reklo bi se: kakav egipatski crtež. Jedino deca, golišave mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i
“ Jutro potom svanula je pučina beskrajna, skoro bezbojna pod bezbojnim nebom. Reklo bi se da vodi u neki drugi svet, da „po noj plove duhovi.“ Vrućina nije bila prekomerna.
Nigde pene, ni nabora; reklo bi se da je površina vode pokrivena nepreglednim atlasom. Obale i plaže Tabua pojaviše se žute kao zlato između
Ženske glave uistinu neopisano lepe, duge, fine, sanjalačke, devičanske. Reklo bi se da su ove mlade drugarice Apolonijevaca u stvari stanovnice Antila.
Ova ubistvena svetlost oblačnog ekvatorskog neba uništava fotografske ploče ostavljajući po njima nerazumljive krugove. Reklo bi se ne svetlost sunca, već zračenje same zemlje pred kraj apokalipse.
Boj Fontenov, deran elegantan kao i njegov gospodar, dresiran je za služenje do savršenstva. Nikad se ne bi reklo da je to mali divljak, koji, čim je isteran iz dresure na čistinu, odgovara na primer ovako: „Moa pa bufe, musje (ja
kao iscrtane, imamo pred sobom jasno sve kuće, sve terase, sve uličice Boboa do u nedogled, nigde ne vidimo žive duše. Reklo bi se da je Bobo izumro. Jedino je rečica prepuna nagih crnih mladića koji se kupaju prskajući.
takođe je vrlo tamnocrveno, — po njemu su velike pruge talasaste mračne tatuaže, kao pruge po tvrdom afričkom drvetu. Reklo bi se da su i ove motke, i zid i starica od iste divne, otporne, vekovne građe.
Na malo raščišćenoj utrinici, u apsolutnoj senci od granja, ne bi mi ništa reklo nekoliko kamenova isprljanih od doloa i krvi, koja se preko njih prolivala, ni polupani kalbasi u kojima je čuvan dolo.
Njegovo telo je srednjega rasta, muskulozno, ali toliko isfinjeno da je skoro fražilno, reklo bi se, vajano od Praksitelesa. Kad spominjem vajarstvo, to je zato što su Baule Tvorci čuvenih maski.
Njegove žene znaju za umetnost elegancije i flerta. Reklo bi se: Baule je najbliže Evropejcu. Ne, Baule je na suviše niskom stupnju; niže je od onih iz Benfore.
Ona je dugog lika, bledožutog, sa tatuažama pod usnom, uvijene kose u velove. Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja, Šeherezada...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neka kažu Petru da je on, sve, što se reklo, već zaboravio, i da će, sutra, ove, što se dogodilo, smatrati kao neki san, nedostojan da ga se sećaju.
Bilo je to nešto najlepše na svetu. Prema hartijama, nađenim u zaostavštini lajtnanta Isaka Isakoviča, reklo bi se da je Pavle bio, opet, u Beču, posle svoga puta u Srem i Posavlje, sedamnaestog septembra godine 1752.
Kao da su se bili zaverili, da ga razvesele, u kući Vitkoviča mu je, nekoliko oficira, reklo da predstoji poseta carice u Kijevu, pa će moći da dođe i do njegove audijencije.
Prema testamentu Isaka Isakoviča, reklo bi se, da je bio živ do 1771. Prošlost, u pismima, puna je takvih protivrečnosti.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Često se s razlogom reklo da Kraljević Marko u pesmama oličava karakter srpskoga naroda, bar bitne crte toga karaktera, one koje se nisu razvile.
Neki od pripovedača, rodom iz Like, naročito Bude Budisavljević, jasno su istakli ove odlike, u kojima se, reklo bi se, zapaža uticaj njihove surove zemlje, ali još više vojničke uprave kojoj su bili potčinjeni.
je zadovoljan, živi mirnim životom uživajući poštovanje svojih sugrađana i ima počasno mesto u crkvi ili u povorkama. Reklo bi se da je ovo patrijarhalno društvo u kome su ljudi vrlo bliski jedan drugome a njihovi odnosi uređeni do najsitnijih
Vešti su da se iz nezgode izvuku; praktični su i okretni: reklo bi se da su stvoreni samo za tekovinu. Na poslove se brzo rešavaju, bez oklevanja; mnogi od njih su pravi aktivni i
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pričicu, da to jezgro ugradi umirujuću konstrukciju, da svemu, a naročito što je neuhvatljivo, odredi glavu i rep. Reklo bi se da pesnik odbija uvid u složenost procesa i zbivanja, da je namerno neozbiljan, i da stvarima prilazi sa one
ga čine uzima bukvalno, i polazi u svet da bi našao ono što mu nedostaje, „treću polovinu”, ili, kako bi se to danas reklo, da bi osvojio puninu bića...
medaljone čija je jedina svrha: da budu lepi, da svetle, da nas taknu u sam živac ludog prepoznavanja, da nas ushite. Reklo bi se da Erić prepisuje prirodu: Pčele predu medene žice između voćnjaka i košnice.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
zato u njegovom zrnevlju ima toliko pleve, i zato on daleko bolje izgleda u antologijama no u svojim celokupnim delima. Reklo se za njega da je bio samo dobar učenik Branka Radičevića, ali valjalo bi dodati da je taj učenik premašio svoga učitelja.
Za njega se reklo i da je »pesnik prvoga reda«, »kralj među srpskohrvatskim pripovedačima«, »nenadmašni velikan u srpskoj pripoveci«,
Radičević, Branko - PESME
Boreća se za dom, za ognjište, Zaš ne proli krvcu na bojište? Ne bi oko suzama poteklo, Ne bi grlo jao meni! reklo Od golemi, pregolemi jada, Ne bi, brate, ne bi, brate, tada!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— jeste David, da liči na ozebla pjevca — liči, brate, da je siroma' — bogami, siroma', ima li u kući mrsa — ne bi se reklo, je li ga tukla svaka nevolja — biće da jeste.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
FEMA: Ta znam ga, gospodine, kanda je juče bilo. Njeno je dete reklo mojoj devojki, da oprosti vaše lice, kopile. Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga za kose, nek dokaže da je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kad stignem tamo gde sam naumila, obrnem se oko ose, pa natrag. Reklo bi se da sam najzaposlenija mlada dama u gradu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću ti oko groba. Zlo je meni čavrljalo kad me mrakom
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Sva priroda okolo je u jedinstvenome radu sarađivanja. Reklo bi se da je sve u prirodi novo i kao da je tek postalo. Sve ide tačno i sa zanosom i ovaj život zemlje i neba užasan je
On je oštar, čeličan, ljubičast i vreo, mirisa na sumpor. Sve je u njemu mehaničko, električno i neumitno. Reklo bi se oštri pisak sirena. Kao da objavljuje požar, nesreću, sudar. A za njim opet ćutanje. Ćutanje, ćutanje.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
gledate Slovene radosni do suza oni prostiru slamu po poljima moravskim i pevaju sveprebolni pa dobro nam došli reklo je raško pleme uzmite našeg hleba i opšte soli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Druže, gde je, slave ti, ta Banjica? Po glasu, koji liči pomalo na zapomaganje, reklo bi se da dugo vremena lutaju po mraku beogradskim ulicama.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kad se gleda preko ovog korita, ne bi se reklo! SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino! GINA: Vidim i ja da je drugi! SIMKA: Iz kolko voda ispiraš? GINA: Iz pet.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da nastavim tamo, kako bi se to u Salamanci reklo, gde sam stao. „Ne idi u Beograd“, govorila mi je mati tužio. „Zar ne vidiš kako ti je ujak, Nikola, tamo prošao?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A sad, bogme stoji vrlo dobro, skoro bolje no ijedan u selu. »Jedan je gazda Đorđe u selu!« reklo bi se vrlo često. A srećan i vredan čovek. Vredan, pa mu, što kažu, i bog nasporava!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Može vam biti!“ Serdar je sve to izasuo onako u dušak, ne čekajući ničijeg odgovora. Čisto bi se reklo da je grajao, samo da sebe zagluši i da prekine svoju sjetu. Ljudi, pošto posjedaše, stadoše puniti čibuke.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad se ovi siromah probudi nađe sve pod uzglavnicom kao što mu je dijete na snu reklo pa onda put one gore, kad u njoj nađe rijeku, on pokraj nje hajde, hajde, dok dođe na izvor.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
, na platnu. Bakonji se reklo da su njeke od tijeh slika od velike vrijednosti, a to bijahu: sveti Frane, suh i bezbrk, drži njeku tičicu na dlanu, a
“ Ti sad vidiš kakva bi se škandala izlegla kad bi ti odbija! Zato sam, brate i došâ! Ti znaš da bi se reklo: jeto čovik posega dva dana oda... — Ta već razumim! — prekide ga Brne uznemiren.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda, vrati se u svoju senku, tamo. SIMINA ULICA Danas bi se reklo da je Sima Nešić simultani prevodilac; u njegovo vreme zvali su ga Sima terdžuman.
padala po zidinama, pustari i prljavim vodama u šancu; ostala je i onda kad kočeva sa glavama više nije bilo. Reklo bi se da i danas senka te strave katkad promakne tu, ispred Stambolkapije, koje nema već više od stoleća; promakne tu
Zamišljen, dobovao je prstima po prozorskoj hartiji. Danas bi se, možda, reklo da se opasna snaga njegove misli rasprostirala svud unaokolo i delovala; onda se pominjala samo snaga turske okrutnosti.
Današnjim jezikom bi se reklo da je Zmaj od Noćaja pripremao, kod svog protivnika, iznenađenje koje će ga potpuno zbuniti.
Knez i njegov sekretar bivali su mnogo zajedno i reklo bi se da su bivali i bliski. Riga je ipak bio oprezan: čekao je trenutak u kojem će se javiti bliskost što podnosi
nemirom, Vožd je požurio da slavnog starca postavi za prvog popečitelja narodnog prosveštenija ili, kako bi se danas reklo, za ministra prosvete, a Dositej je, iako sve slabiji, i prihvatio novu dužnost i žurio da završi svoj spis.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Davno se reklo: u žene duga kosa a kratka pamet, te ti i ona povjerova babi, pa izleće brže-bolje k njemu u odaju. Po njegovoj nesreći
Kada se ovi siromah probudi, nađe sve pod uzglavnicom kao što mu je dijete na snu reklo, pa onda put one gore. Kad u njoj nađe rijeku, on pokraj nje hajde, hajde, dok ne dođe na izvor.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Drugi radnici nisu mi mogli bilo šta savetovati, a reklo bi se da su uživali u mojoj nespretnosti. Ipak, na svoju sreću uskoro sam primetio da je nemirnoj mazgi smetalo kada
Bio je to Atlantik koji se, kako bi se reklo, trudio da nas zadovolji i razgali. I kao da se neko trudio da nas specijalno zadovolji, na ovom putu smo doživeli
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Retko je koja bila predmet posebne analize. Gotovo da bi se reklo da takvih analiza i nema. Jedan od razloga može biti i to što su lirske narodne pesme mahom kratke, što ih čini
“20 Na prvi bi se pogled reklo da i Vojislav Đurić u rečima koje smo ranije naveli iznosi isto ili bar slično mišljenje.
nije svrstao među mitološke pesme, nego u „ljubavne i druge različne ženske pjesme“, što zvuči dosta neodređeno i reklo bi se da svedoči o izvesnoj Vukovoj nesigurnosti pri žanrovskom razvrstavanju lirike.
Danas bi se već reklo: u kojima nam poezija prenosi ikonično obaveštenje, koje se razlikuje od konceptualnog. Ali to nisu obične slike, nego
I onako kako čitamo tekst od prve rečenice do pred sam njegov kraj, tako se postupno slaže jedan, reklo bi se, čisto istorijski opis, koji možemo ocenjivati prema njegovoj verodostojnosti i, s druge strane, prema autorovoj
Pred nama je, reklo bi se, jedan moderan vid jednostavnih čovekovih umotvorina u kojima je višeznačnost povezana sa taloženjem kolektivnoga
valja čita Mišićeva antologija, onda se može osetiti kako pri samome kraju srpsko jednovekovno poetsko nasleđe nekako, reklo bi se, neočekivano, a u stvari dosta prirodno i bar jednim delom prima u se pesme kao što su Popine i Pavlovićeve.
planski da narušavaju, i oni sami, njihov ritam i melodija, postaće „vidljivi“, počeće da se osećaju, gotovo da bi se reklo: da oslobađaju izvesnu, navikom akumulisanu energiju.
Funkcionalni stilovi, među kojima je i naučni stil izlaganja. Danas bi se reklo naučni diskurs. Od Ljubomira Nedića, preko Bogdana i Pavla Popovića, pa do najviše hvaljenoga Slobodana Jovanovića
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Odmah posle svadbe, naime, Anici muž Mita naređuje da sve što uzme, čime se posluži, mora vratiti gde je ranije bilo. Reklo bi se, ludačka zabrana jednog pomalo nastranog čoveka.
izbor i njihova upotreba nisu slobodni, i mnogo manje zavise od slobodne piščeve volje nego što bi se na prvi pogled reklo.
Da u odnosu između Aranđela i Dafine, erotskom i telesnom, ipak ima manje požude nego što bi se na prvi pogled reklo, i da čisto telesna požuda i pored sve važnosti nije bila svrha kojoj se težilo u opisu noćne preljube, to potvrđuje i
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ratu je njegova zadruga dala sve što je imala: i ljude i zapregu i žito i opremu. Kad se počelo odstupati reklo se da sveštenici ostanu, a Arnauti mu obećali svoje prijateljstvo.
Miljković, Branko - PESME
GORAN Noć suviše velika za moje zvezdano čelo u nekim šumama crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvona odlaze u
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sa njima su žene na asurama, likova okrenutih uvis i stegnutih pesnica. Reklo bi se: kakav egipatski crtež. Jedino deca, golišave mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i
“ Jutro potom svanula je pučina beskrajna, skoro bezbojna pod bezbojnim nebom. Reklo bi se da vodi u neki drugi svet, da „po noj plove duhovi.“ Vrućina nije bila prekomerna.
Nigde pene, ni nabora; reklo bi se da je površina vode pokrivena nepreglednim atlasom. Obale i plaže Tabua pojaviše se žute kao zlato između
Ženske glave uistinu neopisano lepe, duge, fine, sanjalačke, devičanske. Reklo bi se da su ove mlade drugarice Apolonijevaca u stvari stanovnice Antila.
Ova ubistvena svetlost oblačnog ekvatorskog neba uništava fotografske ploče ostavljajući po njima nerazumljive krugove. Reklo bi se ne svetlost sunca, već zračenje same zemlje pred kraj apokalipse.
Boj Fontenov, deran elegantan kao i njegov gospodar, dresiran je za služenje do savršenstva. Nikad se ne bi reklo da je to mali divljak, koji, čim je isteran iz dresure na čistinu, odgovara na primer ovako: „Moa pa bufe, musje (ja
kao iscrtane, imamo pred sobom jasno sve kuće, sve terase, sve uličice Boboa do u nedogled, nigde ne vidimo žive duše. Reklo bi se da je Bobo izumro. Jedino je rečica prepuna nagih crnih mladića koji se kupaju prskajući.
takođe je vrlo tamnocrveno, — po njemu su velike pruge talasaste mračne tatuaže, kao pruge po tvrdom afričkom drvetu. Reklo bi se da su i ove motke, i zid i starica od iste divne, otporne, vekovne građe.
Na malo raščišćenoj utrinici, u apsolutnoj senci od granja, ne bi mi ništa reklo nekoliko kamenova isprljanih od doloa i krvi, koja se preko njih prolivala, ni polupani kalbasi u kojima je čuvan dolo.
Njegovo telo je srednjega rasta, muskulozno, ali toliko isfinjeno da je skoro fražilno, reklo bi se, vajano od Praksitelesa. Kad spominjem vajarstvo, to je zato što su Baule Tvorci čuvenih maski.
Njegove žene znaju za umetnost elegancije i flerta. Reklo bi se: Baule je najbliže Evropejcu. Ne, Baule je na suviše niskom stupnju; niže je od onih iz Benfore.
Ona je dugog lika, bledožutog, sa tatuažama pod usnom, uvijene kose u velove. Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja, Šeherezada...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
štabu, već je sa nekoliko drugova vijao s golom sabljom jedan čopor svinja i na trku junački kasapio jednu krmaču. Reklo mu se da ne puca, da ne probudi đenerala, pa ce čovek poslužio hladnim oružjem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Ovo reklo Cvet-devojče Pa s’ pobožno prekrstilo I na drugu stranu leglo, I tek što je oči svelo, U snu joj se prikazalo
” Kad je ove reči reklo, Oko mu se zasijalo Kao ugljen pod mehovi, A glas mu se zadrktao K’o od zvona glas poslednji Kad je koga oglasilo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Lala. Prema jednoj narodnoj pesmi, u kojoj je dragi dragoj zadenuo lale za glavu (Vuk, Pjesme, 1, 315), reklo bi se da ovaj cvet ima ulogu u ljubavnom vračanju. Lan.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na licu modro grošasta koža njena oca, bakalina u zelenoj kecelji, koji se preko te kecelje opasivao čeličnim lancem, i, reklo bi se, sa uživanjem koračao po radnji uz zveket beočuga.
Za svoju sreću, Koda je bila retko mirno, poslušno, uviđavno, reklo bi se čak i blagorodno dete. Ipak, u školu i ka drugaricama svojim bežala je kao u izbavljenje.
Borben život, strastven život, užasna je sila. On mora biti ili spasen, ili ubijen. Čudno je, reklo bi se, da se takvo nešto može kazati o detetu. Može, i mora, jer su deca ljudi.
ponavljao je to i pred služavkom, i pred detetom, i uneo tako u svoju kućicu atmosferu potištenosti i straha, a u sebi, reklo bi se, krenuo kompleks inferiornosti.
” Toliko iza leđa, a u lice je bilo i gore. Palanka je, što bi se današnjim rečnikom reklo, večiti agresor. Deca Marijina, ostavljena po čitave dane sama sebi, udariše takođe u neko proleterstvo, no bez ikakve
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na telefonu se čuje kako to isto izveštavaju i drugi osmatrači. Po marševskom pokretu reklo bi se da su ono tamo sveži pukovi. A nama pomoć još nije stigla.
Petrović, Rastko - PESME
Oči im sjaje u večeri plamičcima, Na nogama tako tankim, tako nespretnim, reklo bi se da hramlju. A onda, skačući s busena na busen, nizbrdo, Iskrsnu on ogrnut prevrnutom kabanicom, Kao mesečina,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— prišunja se kornjača Belutku, zagrize, ali ni komadić ne odvali, a zub joj izlete iz glave. — Ne bi se reklo da je ukusan! — zaključi i odgega, postiđena. — Potrebna su tu malo veća usta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sudeći po tome što su bugarštice ranije zapisane i što su ranije izišle iz upotrebe (ugasile se u toku XVII veka), reklo bi se da su one i starije. Ali sudeći po drugim osobinama, izgleda da je stariji kraći stih.
U njoj su i sve glavne pobude njezine. Značajno je da u njoj nema spomena o izdaji Vuka Brankovića. Ako bi se reklo da je to zato što je tada u Srbiji vladao njegov sin Đurađ, odgovoriti bi se moglo da se kosovski boj pevao još onda po