Obradović, Dositej - BASNE
„Našli smo Svetoga Petra ključe — rekne jednom svom prijatelju koji se ovoj premeni čuđaše — ne treba nam više sagnutim hoditi”.
Kad dovoljno lova nalove, lav rekne magarcu da dobitak pa|metno razueli. Ovi razloži sve na tri jednaka tala, dozvoljavajući drugima da izaberu šta se kome
” odovori mu srditi lav, pak onda tresne s njim o zemlju i raspara mu trbuh. „Deli ti sad”, rekne lisici. Ova natovari sve u jednu gomilu, a za se ostavi samo jednog zeca, pa kaže lavu šta je, čije.
„Vidiš to?” rekne čovek. „ Vidim, a ko je to napisao? upita lav. „Čovek, a da ko će napisati?. . .” „He, moj brajko, vidiš da si ...
Onda se mreža raspe, i lav se izbavi. „Čudne stvari što vidim na svetu!” — Sav začuđen rekne lav. — „Ko bi ikada rekao da i miš lava od smrti može izbaviti?
Sretne ga lav i otme mu je. Onda ovi, izdaleka stojeći, rekne lavu: „Nepravedno moje otimaš! Neće ti probitačno biti”. A lav k njemu, smejući se: „E baš!
Ciglar ga proda tabagdžiji, pri kojemu noseći kože na vodu, doma i na vašar, rekne sam sedi: „Sad sam došao onde gdi mi nadleži! Ovaj pravi kože: on će i moju skoro načiniti”.
Dođe vreme na vojsku poći. Padne konj ubijen; vidi ga magarac gdi leži sav u krvi. „O, o”, — rekne — „zato li tebe onako gospodski hranjahu! Ja sam se dakle u dobri čas rodio, a ne ti!
Ovčar ne mogaše to gledati bez velikog smeja. Kurjak, odnekuda na to smatrajući, rekne: „O, jadni mi kurjaci, nesrećni li smo ti na svetu! Vrana mu jede živo magare, a on se smeje.
No uljezši u gustu šumu, tu mu se zapletu rogovi, i tako ga stižu i ubiju. „Bedni ja!” izdišući rekne. — „Koliko kasno poznajem da su mi noge od rogova mnogo bolje bile!
Upaze lovci gdi se loza nija; pristupe, vide jelena, i ubiju ga. „Pravedno stradam,” — rekne ovi sav u krvi. — „Zašto vređam lozu koja me je sačuvala?
Onda se mačak učini mrtav i pruži se bez uviženija. „Ne prevari”, rekne mu jedan stari miš. „Mešinu od tvoje kože da vidimo, ne bi k njojzi pristupili, nekamoli tebi jošt neoderatu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Znam ja,” rekne Hadži-Mustafa, „ko je taj ferman izvadio, no ako vi hoćete, ja ću to lako pokvariti.” — „Hoćemo za Boga i pomagaj”
— „Idite i tajno načinite svaki mizare (prošenija) na cara”, rekne mu Mustafa, „i udarite što više možete imena, i koji nema mura (pečata), neka prst pritisne.
je bio janičarski prijatelj i ništa nije znao o tome, i kad vidi da se knezovi ne razilaze iz Beograda, zovne i̓ sebi i rekne im : „Zašto ne odlazite vi da narod sovetujete, da se kogod ne bi protivio carskom fermanu, nego da prime svoje age?
Kako dođem, posadi me s njima za astal i zapita me brat Ignjat (on se nije dao drukčije zvati, i ljutio se kad mu kogod rekne da je starac, on je bio otac popa Nikole iz Kupinova): „Šta si učio i šta znaš?
” Ja mu odgovorim, da sam sve što treba izučio, i da sve znam. — „E, dobro” rekne on, „kad si sve učio i sve znaš, a ti bar sedi i slušaj kako ova deca čitaju” — i tako sam ti sedio ja za astalom
Kad sam vam kazao kratko vladičino slovo, da vam kažem kako me i otac savetovao: „Sine, — rekne mi on kad sam prvi put u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i nigde
” Potom uzme moj otac jednu veliku čašu punu vina, i pošto otpije za jedno dva prsta, rekne mi: „Prve godine, kad ideš po nuriji, samo ovoliko pij od svake čaše kojom te ponude, druge godine ovoliko” i potom
Mihaljević ponudi sve oficire da ostanu u carevoj službi, i da će svaki svoju platu uživati. Moj otac rekne Mihaljeviću: „Ja ovde ostati neću, ja ću da idem na moju očevinu, gde sam se rodno.
” Mihaljević, koji je moga oca pazio i uvažavao, rekne: „A zašto, Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom vanžirati, a zakleo si se da ćeš
On, premda je one godine sudio i tamo, nije se hteo privatiti za svu knežinu, no rekne im da oni između sebe kneza izberu; a oni reknu: „A ti nam daj zasad bar Joku iz Rabasa, da nam knezuje.
Neki Turčin, Musta-beg Jajić, koji je u prošlom ratu primio u bojevima pizmu na mog oca, rekne u Valjevu: ,,̓0di-de, Aleksa, da ti nešto kažem.
) Odu knezovi veziru i poklone se po običaju, i pošto su malo dvorili, rekne te redom posedaju, i on lepo se s njima razgovarao kao god otac s najboljim sinovima; popiju kafu i ništa o hatišerifu
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kmet Stevan seo s odabranijim ljudima, pa srče kavu, i uza svaki gutljaj tek rekne: — Ih, baš sâm ječam!... A oni uz njega dodadu: — Pogani Cincari!...
šta ti ona zna? Prava marva! — Samo, Đuko, pametno!... Neću nikom da si slovca proglavio. Ja neću da mi se rekne da uzimam mit... Vidiš i sam, ako im uzmeš jabuku iz ruke, dignu na te viku, kao na belu vranu...
On samo rekne: »Tako sam čuo od pošteni ljudi«, i svadiće se ako mu ko htedne osporavati da nije tako. I taj dan hteo je ćir Trpko
štogod prismače! Šta će onda, nije mu baš milo ali tek rekne: »Na zdravlje Ti, učitelju!« Učitelj opet dobar i druževan momčić, saleti: »Hodi, popo! sedi! hodi!...
A i Simica se zacenio, pa samo cepti. Kapetan u čudu izbečio se, pa ne zna šta da rekne: — No šta vam je sad?... — Pa sto mu mrkova — reče učitelj pokazav rukom kljuse upregnuto u taljige, pred samim nosom
« — »Hoću«, veli, »da se ubijem, pa ne mogu!« — »Daj ovamo taj pištolj! Ovako se ubija!« rekne Englez i skreše pištolj sebi u prsa.
— šanu Ćebo brzo. — S ljudma dobrim, poštenim... Hajde, hajde!... Brzo! Da nas ne opaze... Radojka zausti opet da rekne nešto; ali Strahinja i Ćebo navališe: »Hajde, hajde!« te ona, gotovo i ne znajući kako, iziđe iz vajata i pohita s njima.
Svi jedva dišu koliko su se zaduvali. Radojka se pribila uz Strahinju, pa sva dršće, a ne ume ni reči da rekne. Puške i vika ozdo sve bliže. — Hajdemo, ljudi! — reći će čiča Mirko. — Eto onoga s poterom, može osakatiti koga!
Ona ih briše rukavom i smeje se. Ognjan se čisto zbunio. Neki plamen udario mu u lice. Zausti da rekne nešto, pa baš ne ume. Miona ga opet nudi. Poče da ćereta s njime kao dete... sve stojeći.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nego, on nije bio samo pop. Bio je on čovek od perčina do pete, i to pametan čovek... Sve što ti on rekne - rečeno je. On nikad nije ludu reč izustio. Čak i šala mu beše lepa; osećaš kako ti blaži dušu kao blagi povetarac.
Trebalo je, recimo, svršiti kakav posao seoski. Kmet Jova to odmah kaže popi, a popa mu rekne te pozove po nekog od ovih domaćina, pa se o svemu razgovore.
To se zove „vodanje opanaka”. I vuče ih sve dotle dok se Turčin ne smiluje i ne rekne: — Dosta! I toliko ponižavanje, i opet se otrpi!... Kako može da se trpi?... Mora se!... A zašto?
Pametni ljudi, pa to ti je! Dok je Ivan govorio, kmet pogleda popa i vide da mu ne godi Ivanov govor. Zausti nešto da rekne, ali ga pogled popov zadrža...
Kako me samo pogleda kad ga htedoh zadržati!... Iz očiju sam mu čitao kao da hoće da mi rekne: a i ti si mi otišao Turcima!” I opet ga obuze kao neki stid.
Da mu je da pobegne od samog sebe, da mu je bar s kim da rekne koju iskrenu... I, kao naručen, dođe mu Marinko. Pošao od kuće, pa se uvratio.
On je verovao da je svaki od njega pametniji, pa i Ivan. I odobravao mu je sve što rekne. Ivan se gotovo razdraga: „Eto, što je čovek — mislio je on — pravi čovek! Zna, brate, prljilo ga, pa zna!
Znaš li ti ko je tvoj otac?... Zar ti misliš da će on slagati?... On kad jedared rekne — rečeno je!... Svu će te iseći ako mu se usprotiviš!... A on je rekao Ivanu da dođe sutra naveče!...
Pa što ćutiš?... Što ne kažeš?... Je li?... Lazar zausti da nešto rekne, ali mu reč umre na usnama. — Kad si baš zato došao, onda hodi ovamo! I uze ga za ruku pa ga povede u avliju.
Onda se naže nada nj. — Je li, Turčine, gde mi je otac? Zaškripa nešto u grudima Kruškinim. On zausti da rekne, ali ne može. Stanko zamanu nožem. — Gde je, odgovaraj! — U podrumu... — prostenja Kruška.
I zato ću mu sad suditi! — reče pa poteže pištolj. Sinu Srećkovo crno oko, pa mu zaustavi ruku. — Kad Srećko nešto rekne, ono ostaje kao sveto!... Pištolj za pojas, pa put za uši!...
Svezao mu se jezik!... — Pa šta mi ti radiš? — upita je, koliko da rekne štogod. — Eto... — Jesi me poželela? Ona ga samo pogleda onim njenim velikim očima, kao da bi htela reći: što pitaš?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zbog toga me je nešto kopkalo da pogdešto povedem razgovor, samo da je vidim u takvom raspoloženju i da čujem da ona rekne: „bogami!“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča.
o tome nema sumnje. — O tome nema sumnje! — rekoh i ja, tek da se nešto rekne. A devojka isto onako seđaše, isto onako ruke držaše, isti pogled, suze — sve!
Ozbiljan preko jego, pa samo zapoveda, i to on jedanput što rekne, pa ako ne uradiš — beži kud znaš! Osorljiv i uvek hoće da bude na njegovu, tj.
Što rekne, neće popustiti ni za glavu. Pa makar da se on kaje u sebi. Znam kad je otpustio Proku momka iz službe. Vidim da se kaj
Pokunji se mati pa ćuti. Sa svetom je takođe malo govorio. U kavani imao je svoje društvo, i samo međ' njima što rekne po koju.
” I tako se on sasvim otpadi od kuće. Samo ćuti. Materi nikad ne gleda u oči. Nas decu ne miluje ni osorne reči da rekne, a kamoli blage. Sve beži od kuće. Samo nam para daje koliko koje hoćemo.
— Kako znaš, radosti moja, kad ti s nama nisi dosad ni govorila? Ja bih pre umrla nego što bih dala da ti neko rekne okorne reči! Opet obe jecaju i zagrle se. — A đeda? — Đeda je, dušo, star i dobar.
Detinjsko neko dostojanstvo carstvovaše na njegovu licu. — Svi, svi! Svima će ona, sirota, politi! A da ona nekom rekne: „Polij mi!”, bilo bi trista čuda!
Kad već kola zamakoše, pop obrisa oči i pogleda po narodu. Mahnu slabo glavom, kao da rekne „zbogom!”, i prijeđe preko puta. Otvori crkvena vrata i ničice pade pred oltar, a čelom dohvati zemlju.
Čudnovato se poče ponašati. Sjedi neki put s nama. Ćereta i priča šta ima po svijetu, pa onda skoči; samo što rekne: — Treba raditi! — pa nas ostavi, a mi blejimo za njom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
(A takva je bilo i gđica Jula.) G. Peri se zavezao jezik, pa ni reči da rekne, nego je uzeo pa razgledao jedan nož koji je ostao tu na stolu i pročitao je u kojoj je fabrici liven.
— Ta jeste, sve su ga obrstom i od’ranili u bogosloviji — htede gđa Sida da rekne, ali što rekli: »Bog da prosti prednje zube«, uzdrža se. Svi posedaše i počeše jauznovati. Nastade jedna poveća pauza.
»A, vi ste tu!« rekne im tek gđa Sida kad ih gdegod nađe. »A kad vas čovek traži, ne može nigde da vas nađe, k’o da ste u zemlju propali!
Ostavljaju ranije štrikeraje, i priznaju i same da nije k’o nekad. »He, ostarelo se to, bome! Prolaze godine!« tek rekne jedna ili druga savijajući štrikeraj i zabadajući štriknodlu kroz klupče i čarapu.
sad radije izbegava jedna drugu, a nekad je volela nego bog zna šta da jedna kraj druge prođe, pa da nešto neprijatno rekne i dobaci jedna za drugom, da je nasekira i otruje bar za onaj dan.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Nije dugo trajalo, eto đuvegije sa provodadžijom i tutorom. No nema Tatijane. — Sedite samo, sad će ona doći, — rekne mati. Sednu, malo čekaju, devojke još nema. Donesu vino, piju, već su sat tu, a devojke nema.
Sestra izvinjava Milevu, uverava ga da će sutra doći i da je čeka. Ljuba se obrne, pa tek rekne: „Ostaću, može biti”, i ode. Odmah dâ prezati pa na put. Majka će duže u gostima ostati.
Nećete se kajati ako i on svoje saizvoljenje da. — Al’ ako on ne ushte? — Što ja hoću, to hoće i on; al opet da ne rekne da smo bez njegova znanja stvar svršili. Rasrdio bi se. — E dobro, a vi mu izvolite kazati. — Hoću na svaki način.
I tu je neki ponos kad svet rekne kako se za frajla-Micu lome noge i vratovi. Još ono veče puče glas kako je jurat Marko Rogozić bacio u kacu Peru
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako. Preneću junaka kod nas. Mi imamo našu grobnicu, i tu ćemo, kad Bog rekne, ležati skupa. Ona druga baba, ogreѕѕe, i sama ide u Vrhovnu Komandu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No Šamika postade tako „čustvitelan”, da za najmanje, ako mu ko šta rekne, plače. E tako se sad vodi kuća i trgovina gospodara Sofre.
— Drugo ništa? — I polovače rakije. — Je li dobro vino? Da koštam. — Jovo, donesi iz kola čuturu — rekne Sofra Krečaru. — Jer moćno vino? — Ta nije rđavo, kod nas rđavo vino ne rodi, a ni sam rđavo ne pijem.
— Pa šta je što sam koštao? — To mi ne možemo jesti, nije „košer”! — Šta vam ja sad mogu pomoći? — rekne pa hoće da izlazi. Rifka ga uhvati za ruku.
Posle večere pije se kafa, pa opet vino. Čamča dođe k stolu gde je gospodar Sofra sa svojim gostima, i jasnim glasom rekne, gotovo viče: „Izvolite ruskog teja!”, da svi čuju. — Hoćemo, — rekne gospodar Sofra. I Polaček hoće.
”, da svi čuju. — Hoćemo, — rekne gospodar Sofra. I Polaček hoće. Dame hoće „punša”, pa za njihovu ljubav i Šamika će „punša”.
— No, to je . . . Ja sam ga za drugo nešto držala — reče Matilda. — No, to ne bi’ nikad verovala, — rekne Lujza i uzdahne duboko. Mladi Polaček nije bio kod kuće. Sutradan Lujza, po savetu Matilde, ide ocu pa ište oproštenje.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
dete, a više ne želi dece, ona se „uhvati na vratima za gornji prag i ljuljne se triput pa onda pređe preko praga i rekne: ,Ja rekoh i presekoh, da više poroda nemam. Kad se ova dva praga sastavila, tad i ja imala poroda.
„Kad dijete spava, pa se u snu posmejkuje, vele: ... kraj njega stoji anđeo i šali se s njim. U toj šali kad mu rekne: ’umrijeće ti otac’, djetetu i nije toliko žao, već nastavlja smijeh, ali kad mu rekne: ’umrijeće ti mati’, ono se na
U toj šali kad mu rekne: ’umrijeće ti otac’, djetetu i nije toliko žao, već nastavlja smijeh, ali kad mu rekne: ’umrijeće ti mati’, ono se na mah zaplače.“ (U srezu boljevačkom takođe postoji slično verovanje.
iz vode, „zgrabi šakom malo one vode iz korita, i digne povisoko iznad djeteta, polije ga tri puta, cvrkne ustima i rekne: ,ovliki mi narastao!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ko su oni, ko su oni? To su sebri što su se poigrali bradom vlastelina. O BABUNSKOJ REČI Ako vlastelin rekne reč babunsku bilo koje jeresi i smera, ako pomeri išta na nebu i u psaltiru, da donese šaku perpera i da se pusti na
A rekne li sebar caru, svecu ili patrijarhu i crne su ti oči u glavi, ma i ne dirao u boga, da se bije palicom suhoga gloga do
O BOŽJEM SUDU Da okrivljenom koji rekne kako je nevin, a nema za to svedoka, bude po običaju otaca dano iz ključale vode, ispred hrama, da železo vadi
Matavulj, Simo - USKOK
Janko se nije mogao zanositi tom osvetom, jer, najposlije, Milun je poginuo odvodeći plijen. To toliko da nješto rekne, zapita: — Dakle, biće rata?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
„Moram ga odvesti u ambulantu”. „Idi kud ti drago, a mene pusti na miru”, rekne otac. Devojčica je bila uporna, tražila je pomoć za ranjenog ljubimca.
Svaka književno neobrazovana lenština u stanju je da iskaže svoje mišljenje o Plavom čuperku, i da pritom ne rekne neku očiglednu glupost. Ozbiljna književnost, ako drži do sebe, pokreće važna društvena pitanja.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Vidim ja gdi se nešto uzmuvali, pa zapitam moga honvnda, koga inače lepo ranim, što je to? Ej, uram, rekne mi, nije dobro; izgubili smo i Peštu i Budim, i sad moramo da maširamo gore. ZELENIĆKA: Ta je li to istina, zaboga!
Sremac, Stevan - PROZA
! — To nije istina! — brani je Jova. — Kad je to bilo? — More, zar je jedared? Da je jedared, pa da čovek rekne: Neka ga nosi đavo! I posle, da je samo to... — E, pa ono treba samo jedan da vikne: Ua!
« — To verujem — veli Kaja — ali da koju dobru rekne za tebe, to neće! — More, šali se, šali čovek. Dobar čovek, voli me što sam šaldžija.
Radičević, Branko - PESME
No on ostaje pri svom namerenju. Naposletku ona kommt mіt der Farbe herauѕ i rekne: Bezopasan može da ćeš Špilje izbeći noć, No izbeći da li znaćeš Sjajnog oka moć?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Meni će preko mere plaćeno biti kad kogod od moga roda rekne, kad nada mnom zelena trava narasti: «Ovde ležu njegove srpske kosti. On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Car kad ga sasluša, rekne mu: — Kad je tako, sinko, srećan ti put! Kad se vratiš nemoj proći da mi se ne javiš, jer i meni ima dosta godina,
A zmaj mu odgovori: — Moje je ime Mladen. Onda mu Stojša rekne: — I ja sam najmlađi u oca i majke. Pa se onda puste i zbrate i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.
Posle malo, kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: — Šta ćemo sad? Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati?
Momak izbere ovo treće: otide iza grada u polje, pa iskopa jamu, te u nju zavuče glavu i u tri puta rekne: — U cara Trojana kozje uši! Pa onda zagrne zemlju, i tako se smiri i otide kući.
Kad car Petar poruku cara Tatarina primi, odgovori po istome glasonoši caru Tatarinu i rekne: — Idi i kaži tvome caru da je moja kći umrla, nek traži u vilajetu drugu caricu, i da se bitke i ratovanja okani.
Kako dođe u sobu zmajeve matere, rekne joj: — Pomozi bog, majko! — pa joj pristupi i poljubi ju u ruku. Zmajeva mati rekne mu: — Bog te pomogo, sinko!
Kako dođe u sobu zmajeve matere, rekne joj: — Pomozi bog, majko! — pa joj pristupi i poljubi ju u ruku. Zmajeva mati rekne mu: — Bog te pomogo, sinko! Koje dobro? Rob: — Tražim carevu kćerku koje nestade od oca iz zazidane kule.
Zmajeva mati mu rekne: — Srećan si što me odma pri prvom pozdravu materom nazva, i k ruci mi pristupi, tim si mi postao sin.
Dobro mi došli. Jeste li mi se dobro prošli? Zmaj jedan odgovori: — Jesmo, slatka majko! Na to najmlađi rekne: — Tu kod tebe ima krštena duša! Kazuj, mati, je l istina? Mati odgovori: — Pogodio si. Ima. Tu je vaš pobratim.
— pa im onda prepovedi kako je nestade i zašto ju on traži. A naposletku rekne im: — Idite, deco, sutra u svet te potražite carenu kćerku, a sad mi se prvo zakunite da pobratimu nikakva zla učiniti
Čovek se umeša u njihovu prepirku i rekne: — Braćo, devojka je moja! Vi znate da ja devojku moram njenom ocu caru Petru odneti, da mi se smrt oprosti i da mogu
Da nisam ja nju tražio, vi je ne bi našli, jer niste za nju ni znali. Prvi zmaj rekne: — Moja je devojka! Jer da ja nju nisam našao, vi ju ne bi imali, a ti bi ju badava sav tvoj vek tražio.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: On je moj muž, i ja sam dužna trpiti što god on o meni rekne, bilo dobro, bilo zlo. SVETOZAR: To je zaista lepo.
ISAJLO: Kažem ja kako ste mi nadeli ime Perzerin, kao i Manojlu Osvim, a on se počne jošt većma smejati. „Na“, rekne mi, „Nosi ovo doktoru, znam da će mu milo biti.“ DOKTOR: I ti si primio tu paškvilu?
ŠALjIVAC: Ploveće učilište, dakle, pristupi reki, uvati ju za rame i rekne: „Vidiš onu kulu s pozlaćenim kupama; tamo su tirani zatvorili doktorov mozak.
Na to dođe jedna pikljenica (a šta je pikljenica, može vaša knjiga kazati) i rekne da će s jednim drugom iz marvelekarnog učilišta kupe, ali ne kupe od vina, nego kupe na kuli skinuti i doktorov razum
“ DOKTOR: O, da se oće proterati svi koji tuđim duhom dišu i misle! Vidićemo. ŠALjIVAC: Nato trifelj rekne: „A kakav si mi ti Srbin? Tebe je doktor proizveo, kao i mene, i iako sam ja iz jedne strane, ti si iz drug.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Carnca ga vidi i dopadne joj se. „Lep mladić“ — rekne nekima okolo sebe... Jedanput, kad on prođe pokraj nje, rekne mu ona: „No, gospodin obršter, kako vam se dopada bal?
Carnca ga vidi i dopadne joj se. „Lep mladić“ — rekne nekima okolo sebe... Jedanput, kad on prođe pokraj nje, rekne mu ona: „No, gospodin obršter, kako vam se dopada bal?
“ — „Vaše veličestvo“ — odgovori moj gospodin — „ja nisam obršter“. — „E“ — rekne ona — „reč svoju ne smem natrag da uzmem.“ S otim dozove cara... U! Kako mu je nepravo bilo!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
— No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. 5 „Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi
No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. PRAVEDNIK Umre jedna bedna žena, I za njome osta sin, Sva uteha slatka
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
A žena do kolena u mrazu okrene se i rekne: tvoj grad je uzet, natrag te ne vodi nijedna staza, ostani s nama u lovu i vojni! Koje je to pleme?
I tu nema kazivanja, osim da se rekne: dobro je što je tako. U svetom svetu stvoreni svet postoji još jednom, drukčije, ako ne suprotno: čistije, svetlije,
I tu nema kazivanja, osim da se rekne: dobro je što je tako. Iz Danila pećkog Gospod nebesa utvrdi mudrošću a zemlju osnova na Ničem tu je i svako od
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
saslušanje, napišeš poziv, ali mu ga i ne pošalješ, i onda, razume se, ne dođe i ti ga kazniš za nedolazak na poziv; rekne u kafani: „O gospode bože!
” a ti ga kazniš za javno psovanje boga i bogohuljenje; rekne: „Teška vremena, bome, eto ne mogu kraj s krajem da sastavim”, a ti ga kazniš za prenošenje uznemiravajućih glasova;
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Tako je, tako je, ubrza obradovan učitelj, što mu se dala prilika da joj ma šta rekne. — Ama čekaj, gospodine, stade kmet izvijati slatko i rečito.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bol jednog jablana više nas takne, no svele grudi naših dragana. A kad neko što tužno rekne o mladosti il životu bednom, naš osmeh sa strašću bolnom ali mednom zaspi, u proplanku jednom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car htede otvoriti usta da nešto rekne, ali mu se vilice stegoše a zubi cvokotahu jer se sećaše kako je došao do tolikog blaga. On nije mogao ništa da kaže.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
gleda potporu svoju — rekoh gospodinu ministru dosta ljutito, iako to nisam trebao reći; e, ali dođe tako čoveku te rekne i učini štošta, kao da je stao na ludi kamen. — Mislite li da vojska nema preče dužnosti, gospodine?
Pojavi se na ulici kakav stranac, putnik, i tek neko rekne drugom: — Gle, stranac neki! — i pogleda druga značajno, licem i pogledom kao da ga pita: „Da nije to Horije?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ću'de, popo; ne prekidaj nam, duše ti, — viču neki iz gomile. — Ćuti, popo!... čitaj, učo!... rekne gospodin Burmaz, i opet povuče iz trešnjevaka, pa sagne glavu i sluša kao da se sad prvi put čita.
Ovo je već deveta godina... i svakad se znalo da sam ja đakon: mlađi sam, pa to mi je... »Oče Jovo«, rekne mi gospodin prota; »vidider sutra na pijaci kakvog dobrog šarana... štogod masno, znaš... pa donesi mojoj kući«.
Čudna mi čuda!... Ili me otac Sima zatekne u crkvi, pa odmah promeni lice: načini se ljubazniji... »Oče Jovo«, rekne mi i hukne kao da je džakove nosio, a ja već znam da je dosad cedio šljivovicu s bratijom u kafani »kod plovana« (otac
Dva dana posle svadbe momak zovne svoju mladu da se prošetaju; usput svrate u jedan kućerak i tu on njoj rekne: »Eto to je naš kvartir, ja nisam gazda — već sluga...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A još ako mu preskoči njegov članak, e, onda se nije mogao uzdržati da ne rekne: »životinja!« i da ne ode, plativši docnije popijenu kafu. Ali ja odoh daleko opisujući Sretu kao javnog radenika.
! — A kako živiš... ovaj... s kapetanom? — He, he, kako da živim, gospodine, on vlast a ja poslužitelj. Onako kako on rekne. — Hm! dakle se, — reče otežući — ne slažete, mrziš vlast?! — Ama ne mrzim je. Nit’ je volim, nit’ je mrzim.
Ni po čemu je ne možeš poznati, samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola, voli mnogo da govori.
i možda rđavu sliku dobio o gazda-Đorđu, to sâm spisatelj smatra za dužnost, i uzima sebi slobodu da i o njemu koju rekne, kad je već o tolikima, pa i o samom onom Krsmanu dripcu, rekao.
Kad se desi da prođu jedan kraj drugog, a ono se tek jedan iskašlje, a drugi mu nešto ružno rekne. A bolan, kako su se pređe lepo pazili i živeli među sobom! Pa što ljudi — ali i u žene uđe neki bes!
Opkorači stolicu, nasloni se na leđa od stolice pa se ljulja tako. Uvek zamišljen, suče brkove i tek po koju ako rekne, a to mu obično navuče poduže zevanje, tad se digne da se malo razdrema i nakašlje za kakvim čeljadetom ako ga sretne gde
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jednoj cipeli pojača đon, drugoj udari blokej, Treću samo pogleda, čvrkne je, i rekne: „Ti si okej!” Neke, prešavši neizbrojne staze i bogaze, Kod njega, kao kod lekara, na kontrolu dolaze.
— svako u svoj hlad; Tad vetar duva, al se ne čuje: Grana se s granom poprečuje; I sunce čeka da mu neko Rekne to što mu niko nije reko. Šta čovek da učini u nedelju Kad vodenice žito ne melju — Sem da se i sam na travu prući!
Od svakog građanina danas se ište Da rekne Ne! vekovnoj bedi, Što ima, da iznese na tržište, Da prema drugima odmeri koliko vredi; A sve što tri babe imaju,
Pandurović, Sima - PESME
Biva svetlo prosto zbog tankoga zraka, Što kroz prozor tužnog života nam prodre; I da svaka rečca što se tiho rekne U duši nam strašno, stokratno odjekne, Kao zvuci truba, k’o pogrebno zvono Predelom strasti ranjene i modre, Kad je
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ovako im je ime dao Vuk St. Karadžić, njihov najzaslužniji skupljač. Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd.
Uzor bio čojstva i junaštva! U srebro ti se okovala! — (kad ko mudru reč rekne). Usta ti se pozlatila! Hiljadili se takvi junaci!
Bi se na srebrnoj pari obrnuo. Brži je od srne, hitriji od kune. Već ako se prevari, pa rekne istinu. Više bi popio nego bi biskup blagoslovio. Više ima duga, nego vlasi na glavi. Gazda praznih jama.
Polako da ne pocepaš kapu (kaže se u podsmehu lenštini). Pravoga, bože! (Rekne se u šali kad grmi, jer se misli da su svi ljudi grešni, i da bog nijednoga neće ubiti ako stane pravoga tražiti).
— Ko pametno ćuti, mudro govori. — Bolju ćeš čuti nego ćeš reći. — Od ćutanja glava ne boli. — Koja se ne rekne, ona se ne čuje. — Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže.
— Pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka. — Onda jedno Ciganče rekne: „Ja bih je odnio u peć da se ispeče“, a drugo — mičući rukom kao da što naglo ispred sebe uzima i trpa u usta — „A ja
i preskakao riječi, zapitao neko gdje je učio knjigu a on odgovori: „Štođe, štođe“; onda mu onaj, koji ga je pitao rekne: „Va istinu i čitaš štođe, štođe“. Ako je i Bogu, mnogo je. — Kaluđer i đak došli kod nekake babe da svete vodicu.
“; onda arhimandrit rekne: „Vaistinu, iz prepuna čanka nije grijota odsrknuti, samo ne diraj u sirotinjsko, i nemoj na blizu, da se ne
— Pripovijeda se u šali kako je nekakome čovjeku sin kazao da im je vuk izio kobilu, a otac mu rekne: „Ne govori na sva usta“! Onda sin metnuvši na po usta tri prsta: „Bogme i ždrijebe“. Ne da ćoso Bosne.
Na to domišljan kao najpametniji rekne: „Nješto nješto izjelo i od nješta kosti ostale“. Odstupite nekoliko, mnogo vas je.
mi ovo, drugi veli: donesi mi ono, a nijedan ne daje novaca; onda nekakvo dijete iziđe preda nj i pruživši mu paru rekne: „Na ti, molim te, ovu paru, te mi kupi i donesi sviralu“. A on mu onda odgovori: „Ti ćeš, sinko, svirati“.
Tu jedan stari vuk priđe i rekne da je star i nemoćan, te da ne može nikud u tor da ide. Sveti Sava pogleda oko sebe, vidi jednog čobanina koji se bio
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ispravivši se Međedović rekne: „Sad je buzdovan dobar,” pa ga zametne na ramo i pođe dalje. Idući tako nađe u polju jednoga čoeka đe je upregao u
” Čoek mu odgovori: „Ja bih ti je rado dao, ali sam je obrekao Brku.” Međedović na to rekne: „Bre šta marim ja za Brka? | Ja ću Brka ovijem buzdovanom.” A čoek mu rekne: „Be i Brko je neki; sad ćeš ga viđeti.
” Međedović na to rekne: „Bre šta marim ja za Brka? | Ja ću Brka ovijem buzdovanom.” A čoek mu rekne: „Be i Brko je neki; sad ćeš ga viđeti.
Onda ga se sijač tek opomene, i rekne mu: „A žlje te sakrio! umalo te nijesam prožderao!” Iza toga pošto večeraju i stanu se o svačemu razgovarati, zapita
” Kad on to rekne, a carev ga sin još jednom udari u glavu, a zmaj opet reče đevojci: „Opet me nešto ovđe ujede.” Kad on i treći put
Posle malo kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: „Šta ćemo sad? ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati?
” A zmaj mu odgovori: „Moje je ime Mladen.” Onda mu Stojša rekne: „I ja sam najmlađi u oca i majke;” pa se onda puste i zbrate, i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.
Kad mati kaže zmiji šta joj je car rekao, onda joj ova opet rekne: „Idi mati sad da vidiš hoće li mi car dati devojku, pak šta ti god odgovori, kad se vratiš, opet se ne osvrći do naše
Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, onda joj zmija opet rekne: „Idi mati da vidiš hoće li mi car sad dati devojku pa šta car rekao da rekao, kad od njega po- | đeš ne osvrći se do
Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, zmija joj rekne: „Idi mati opet caru, te ga pitaj hoće li mi sad dati devojku.” Kad mati otide k caru i kaže mu da u dvoru njena sina
” Kad mati otide k caru i kaže mu da u dvoru njena sina ima svašta bolje nego u njegovu, onda car rekne svojoj kćeri: „Kćeri moja! Tebi sad valja poći za ovu zmijicu, jer on svašta ima bolje od nas.
ona da carici zlatnu preslicu sa zlatnim povesmom i zlatnim vretenom, a carica zaište i kvočku s pilićima, a ona joj rekne da će joj dati ako je pusti još jednu noć da prenoći s njenim carem.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo je grčka reč i ko [h]oće uprav da je izgovori, valja da rekne „kalogeros“, a to će reći - dobar starac; a monah, iliti uprav monahos, znači - sam iliti samac.
Ono što se ne može sasvim izmeniti, valja popravljati i poboljšavati. Kako jedanput narod rekne, našto su kaluđeri? Što će nam? Tu ti je s njima; a dogod i[h] narod [h]oće, valja i[h] trpiti.
Nika, malo popomislivši, „sedi ti ovde,” rekne mi, „i čini se kao da razbijaš pamuk; idem se i ja malo s tim Todorom porazgovoriti.
veliko navodnjenije Tise i Dunava; žali što njegovi sinovi nisu doma, on bi nas činio prebaciti na onu stranu bez plaće. Rekne nam da čekamo večera, kad ljudi dođu s polja, da će nam naći koga ko će nas za dva ili tri marjaša prevesti.
Bilo mu je začudo da jedno dete mojega vozrasta ne ide kojekud trčati i skakati, imajući dopuštenje. Rekne mi da mu malo čitam. Ja počnem čitati kako god iz psaltira.
Bio sam kao najprostiji i najrevniviji Turčin, koji, sve što god pišu i kažu derviši, veruje; i da mu ko rekne da to nije moguće, bi ga nama[h] [h]andžarem probô.
Ja: „Imaš pravo, Zilotije. Neću da svet rekne da sam se zaludu pokaluđerio. A što pitaš namerenije, mogao si ga iz predislovija poznati.
Sav svet da ti reče da si slep, ti, imajući oči i čisto videći, ne veruj svemu svetu. Sav svet da ti rekne da dva i dva ne čini četiri, nemoj mu verovati; to je protiv iskustva.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A sve iz one lude bojazni da subesjednik u sebi ne rekne: „Vidi! Uvijek je ostao isti!“: iz one infantilne skrbi za ozbiljnost, iz onog pubertetskog straha pred neozbiljnošću,
Sjedne na stolicu malo podalje od mog kreveta, zuri u mene, i šuti. Tek s vremena na vrijeme rekne: — Ha, što ćete, trpjeti nam je red! Pa dalje sjedi i šuti. Pokušavam da čitam. Ali ubrzo odlažem knjigu. Zamara me.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— To mi, kanda, veliš, da idem pravo njemu i da ga slušam što god mi rekne? — Ne ja, bogme! Ja ti velju samo što on misli, a što ja mislim, čućeš poslije. — Aa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Posle malo, kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: — Šta ćemo sad? Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati?
Kad on to rekne, a carev ga sin još jednom udari u glavu, a zmaj opet reče đevojci: — Opet me nešto ovđe ujede. Kad on i treći put
ona da carici zlatnu preslicu sa zlatnim povesmom i zlatnim vretenom, a carica zaište i kvočku s pilićima, a ona joj rekne da će joj dati ako je pusti još jednu noć da prenoći s njenim carem.
A on se uplaši pa rekne: — Pomozi, bože! — i nategne pušku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, što ga u carstvu nema,
Šta ćeš: starost—slabost. On dobro razbere da mu je vakti sahat došô, te zovne ženu i rekne joj: — Ja sam se veoma razbolio, još malo, čini mi se, pa ću i ja na oni svijet.
— Ja sam — rekne joj on — onaj što si mu otela ćesu, i neću te pustiti dok mi ne povratiš ćesu i obećaš mi da ćeš poći za me.
Momak izbere ovo treće: otide iza grada u polje, pa iskopa jamu, te u nju zavuče glavu i u tri puta rekne: — U cara Trojana kozje uši! Pa onda zagrne zemlju, i tako se smiri i otide kući.
Jednom joj dade ujutru punu torbu kuđelje, pa joj rekne: — Ako ovo sve danas ne opredeš i u kokošku ne smotaš, ne idi mi doveče kući, ubiću te.
Onda krava, tješeći je, rekne joj da se za to ne brine nimalo: — Ja ću — veli — kuđelju uzimati u usta i žvatati, pa će se na moje uho pomoliti
On jedanput uhvati vraga, vrag ga zamoli da ga pusti, a on mu rekne: — Pustiću te ako moju ženu prevariš. Vrag odgovori: — Metni me u bocu i odnesi kući, pa me ostavi ondje, a ženi
Tako i bude. On strpa vraga u bocu, donese ga kući i rekne ženi: — Eto, ženo, vidjeću ja kako si mi vjerna. Evo, boca neka stoji ovdje netaknuta sve dok se ja ne povratim; ako
Ona na to odgovorit: — Ja ti ne vjerujem da ti toliki možeš unići u bocu. Dugo se pregovarajući rekne mu najposlije žena: — Neću ti se nikada vjerovati da si bio u boci dok svojim očima ne vidim.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali ipak nešto ga kopkaše da zatraži dozvolu da kupi malo rakije, pa da joj je kriomice donese, a ni reči joj ne rekne; i razmišljaše dugo o tome, dok najednom mahne glavom i ponos, prkos, što li — predobi to slabo časvito raspoloženje.
I sada bez srdžbe i pakosti gleda ga pred sobom. Ali kad pogleda na ženu, na ustima mu je da joj rekne da idu, no ne može, usteže se, i — dalje pije. —Pij, Cvijeta! — veli joj i kršiom gleda je. —Pijmo oboje!
šapori, — pa kad bi odilazio, osvrnuo bi se za sobom: činjaše mu se da neko za njim pristaje, zove ga i hoće da mu nešto rekne. Ali sada kao da se žuborenje vode potajalo ispred tolikoga sveta što se oko njega okupio.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tvoj te je otac nama dao, mi te nećemo uzeti silom“. Ona ne daje ni prste ni ruku dok joj otac malo ljutito ne rekne: „Ajde, ajde, daj ruku. Ja sam te dao njima, i ti odsad njima pripadaš“.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Upita ih šta je, vojnici odgovore da su ovi dobrovoljci bežali iz borbe. Đeneral na to rekne: — Skotovi, trebalo bi ih sve pobiti. Čuvši ovo, »vredni vojnici« opale iz pušaka i ubiju četiri dobrovoljca.
— Koljite, koljite, — reče Komarov — i ako vam ko rekne što za to, a vi kažite da vam je to đeneral dozvolio. Obodosmo konje i pođosmo dalje.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Ima, ima. David: U toj se školi vašoj, terezijanska što se rekne, uče barunski, gromovski, a jedan mi gazda reče da se tuj i carski sinovi uče?
Bojić, Milutin - PESME
XXXII O, nek ti rekne taj poljubac, što se Svršava novim poljupcima, da je To usklik žudi koja večno traje, Pesma usana što se krvlju rose
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Koga hvata groznica, ispeče pre sunca glavicu b. l., ode kakvoj vrbi, tresne je i rekne tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«, pa onda metne b. l.
(TRĐ, NNŽ, 3, 111). Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladino dvorište, treba da mlada pogleda mladoženju kroz b. i da rekne: »Ja te gledam jednim okom i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš« (іb., 3, 123).
Koja devojka želi da joj momak dođe na san, treba u gluvo doba noći da se skine gola, pa da u tri puta rekne, najpre u odžaku, pa onda pod v.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Fala ti, Rade, kao da si me i vinom napojio! —Što ćeš ovdje? — upita je Rade, samo da nešto rekne. — Sada sam, bolan, stopanjica; umrla mi svekrva! Ćute, a vidi se, žena bi razgovarala. Ali kako započeti?
” — I Ivo je danas bio kod nas u polju, — najednom javi se Marko, samo da nešto rekne i razbije ćutanje. —Biće zagovara' težake, — naglo zinuvši odgovori otac. — Rade i onako dosta!
— pozdravi društvo promuklim glasom i sjede u pročelje stola. — Otkud si došao? — upita ga Ivo, samo da nešto rekne. — Eto, na! — razvika se bez razloga doktor. Ti k'o i ostali... Svi pitate: „Otkud si došao?”Zar koga ja za to pitam?
— Da znam koliko je. Fala, Fala! — Ja grem ća! — reče stidljivo djevojka, kad joj se Ivo približi i htjede da nešto rekne. — Addio! — pozdravi Amerikanac. Pa se okrene djevojci: — 'Ajdemo, da! — i iziđe iz dućana.
Ivo pohita na vrata, i gleda za njim; ide nekoliko koračaja pred djevojkom, obazire se i nešto joj kao uzgred rekne, a drži ruke prekrštene otraga ispod krila dugoga žaketa i jednako ta dva krila, iduć', nadiže. — Pravi gospodin!
Ilić, Vojislav J. - PESME
No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite
niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće, No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. 1887.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Volim te, Nolo, ovaj, kao žito! da znadeš!” — tek mi rekne. A žito je opet voleo kao čoveka. Drugi bogataši propuštaju kroz prste dukate, a on se kao dete raduje kad mu kroz
„Da uđem u svoju grobnicu” — rekne tek u sebi Spida. Navikao se da ulazi u nju. Visoka, nadzemna, s normalnim vratima, grobnica ga često dočekuje otvorena.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Sveštenik, koji je baš onda Ljubomira u Jelisijumu čitao, saslušavši njenu čudnovatu povest, rekne Roksandi da će od njenog sina znatni čovek izići, i preporuči joj da ga osobito čuva i neguje.
Naš Roman sad tek nađe element svoga života. »Ovamo, deco,« — rekne on svojim sodrušcima — »sad će se igrati!« So tim im iskaže myѕterіum svoji aljina, načini i njima take iste, popravi im
— Ovu svaki čovek sa sobom da nosi, i pri svakom delu, pri svakom pomislu neka rekne: Kuda? Pak ćedu u životu čovečeskom ređe čuvene biti one reči: Ej, moje lude glave; gdi mi je onda ova pamet.
« »Hm!« (rekne magarac Sanho Panzin) »međer ja sam od vas sviju najbolje prošao, ali ja i nisam kao vi gospodu služio.
Namršteno čelo i oklopljene uši dovoljno pokazivau da je on od filozofnog reda. »Čujte« — rekne on — »matematični onaj problem zbog kojeg sam od gladi crkao već je razrešen«.
(Lisica se nađe jednom s magarcem. Gospodin magarac, rekne ona, svi vas drže za osobiti ženi i velikog čoveka. Kog vraga, odgovori magarac, ta ja nisam ništa budalasto učinio.
Prvodadžija počinje faliti Vršac kako je to lepa varoš, kako se dobro živi, najposle rekne: mi se zadržavamo, a ne gledimo za čim smo; so tim uzima roditelje devojkine i u drugu sobu odlazi, a devojka ostaje
»Tko si ti?« rekne mu na to Roman. No ovaj, ne otvarajući oči, jednako rukom majaše: »Ah, dalje mač od mene.« »Majčin sine«, rekne na to
« rekne mu na to Roman. No ovaj, ne otvarajući oči, jednako rukom majaše: »Ah, dalje mač od mene.« »Majčin sine«, rekne na to Roman, »gdi je Burjam da te vidi kakvog junaka zemlja nosi.
« »Dragovoljno« — odgovori prvi — »kad ne bi tu bedu (na oružije pokazujući) kod sebe imao.« »To je ništa (rekne Roman), ja sam serdar, koji oružije više od parade nego što bi nužde imao nosim.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Vojislav spusti obrve, strpa ruku u džep i uvređeno sede i, mada su ga svi molili da nastavi, on ne hte više ni reč da rekne.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zapreti moru i presuši ga. Rekne što bezdni i zapusti je. Vide ga u telu na zemlji more i od straha mu probeže. A Jordan zaustavi se od izvora svoga i
tako, niti nas nikad ostalja ne svetujući i karajući; ako jedanput, dva, tri li put, ako bilo i do sto hiljada puta, rekne ti, smuti te, prepasti.
I posle toga reče »evo ja sam«, ka to da rekne, gdegod isto s verovanjem u kojoj da bi nevolji tko snašao se, evo ja taki već tu sam pri njemu.
I ona mu se taki obeća jer će iti za njim kud joj rekne. I to već njega đavo raspali, ne pade mu više na um od želje da ide se okupati, nego taki uze ženu za ruku i pođe natrag
Što je to trud držati pred kućom koršov hladne vode da se leti žedan putnik napije i rekne: bog da prosti! Gde je sam, tu mu je stan. Go, otucat, — ta ne bi mu ni uža dao!
Komu je milo sad što dočuti ili slušati koju pripovest za ovaj blagi dan, Hristovo uskrsnuće, i zaćopi me s reču te mi rekne: — Što si razigrao toga vranca? Dede, obodi ga, te ga natrag vrni! I o prazniku nam filosofiju provodi!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čorbadžijski sin!... Do Filibe i Solun da proseše čorbadžijske kerke, pa nijedna da mu ne rekne: jok! — a on si — ešek nijedan!
kuda će i kojim će se ulicama vratiti, — koliko puta skoči sa sedišta i ostavi rad i dućan na momku i šegrtu i rekne im samo: „Sag ću sam tuj!“ pa poleti drugim prečim ulicama, s drugoga kraja, samo da se sretne s njom, da je vidi!
Ič da se ritaš kako pule, ni pa da me l’žeš... Sve, sve mi reče Vaske... — E, što je znala da ti rekne kad si i ona sama ništo ne znaje?! — Ihaa! — zasmeja se tetka Doka. — Za toj pa da mi je!
da ni reči nije nikome proslovio o toj nemiloj sceni, nego je čak strogo zabranio da se ikome van kuće i rečca jedna rekne, ipak nije nikako, ama baš nikako moglo to ostati tajna, već i zbog samoga toga što se to doista desilo, a još više
„Pozdravila ti se Zone“?... — Toj si je njojno znanje... Što me pituješ? Može da se posmešila, a trebala da rekne: „Pozdravila ti se Kalina“. — E, što pa Kalina? — Zašto ti je prilika... — Što mi ti pa zboriš sag tuj za Kalinu?!
svak na svoj posao, ili sedi u otvorenom dućanu i čeka sefte i mušteriju, da pazari i da prevuče paru preko brade i rekne: „Oho-ho! Od tebe sefte, a od boga berikèt“.