Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— ,Nemoj, gospodine Mijuško’ reknem mu ja, ,nego da ja idem da vidim cara, jer to mi je najveća želja, a ti si ga sto puta video.
I to kad dođu k crkvi o Bogojavleniju, Zadušnicama, Blagovešteniju, Voskreseniju, Petrovu-dne, svega da reknem 10 puta ili malo nešto više na godinu, a ono kako klepalo udari, onda grne sav narod u crkvu i hoće na vratima da se
Bilo je razgovora od svake ruke, najposle reknem ja ostalim knezovima: ,Ne bi li dobro bilo da predložimo veziru, i obreknemo našu vojsku u pomoć dati mu?
Ja mu to reknem da bi mi pomoglo, a ne bi̓ mu ostao da kontromanciram, da bih morao čalmu vezati pa kroz Beograd proći, jer znam kako
” — Ta moja politika, da ne reknem laž, sa Del-Ametom uzrok je što ćete u mlogim istorijama naći: da je sultan poslao ferman Kara-Đorđu da bije janičare;
Zatim reknem Del-Ametu da turski kazuje, a ja ću njegove reči srpskim slovima pisati Hadži-Sali-begu u Srebrnicu, da izmamimo od njega
Preko sviju razgovora reknem ja: „Ili Poreč-Aliju iz Valjeva isterajte, ili se nadajte: eto nas na Valjevo, pa što kom Bog dade; a vera je tvrda: za
— „A ti dela to, kneže!”, reknem mu ja, i on ode u svoju vojsku u Žuber, ali po mraku. Sad da vidite moje pameti, koje mi uverilo, da stari ljudi pravo
Sad da vidite moje pameti, koje mi uverilo, da stari ljudi pravo kažu: prva vojska za drugoga. Ja sastavim vojnike i reknem onima koji su iz obližnji̓ sela: „Večeras su, braćo, poklade: idite kućama te pokladujte, pa rano ujutru dođite”.
Pišite njima dvojici ili general-komandi u Varadin, ne bi li se za vas poduzeli; molite se”. — Ja reknem: „Gospodine, ta ja ne znam ni jednom popu napisati pismo, a to li ja da napišem mitropolitu i princu Karlu!
Ja onda reknem: „Kad me vi, gospodine, tako sovetujete i slobodite, i kad nije nijedno dosad prešlo pismo od Crnoga Đorđa, ja bi̓
” (jer to je jedna kuća bila, nismo ništa u kućevnim stvarima odvojili, i on je mene svuda, a ja njega zastupao), i reknem povelitelno: „Odvojte dakle moji̓ sto veprova, hoću da dam za džebanu”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
lasno ćemo. — Šta da vidiš? Ako 'oćeš, on će te uzeti, samo da mu ja reknem. Bićeš kao u svojoj kući. — Jes'! jes'! — povikaše i ostali, i sad razgranaše hvaliti gazda-Miluna i saletati Sreju
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
” Hajduci su slušali ovaj razgovor između Stanka i harambaše. I, istinu da reknem, ona sloboda i odrešitost, a posle — Stanko je bio i ličit — sve se to dopade hajducima. — Mo̓š li skočiti?
„A mogu doći prosioci... Mogu me prositi, pa i isprositi... šta onda da reknem?...” U njenoj duši nasta lom. Da li da kaže ili ne?...
— Dede, sedite! — reče Ivan. — Deco! Donesite malo rakije. I zasedoše. Prineše im tikvicu tesna grla. Nego, da reknem koju i o tome kako su pili naši dedovi. Mačva nije bogata vinogradima.
To će ići vrlo lako. Onda ću gledati da im naturim Ivana. A Ivan je moj!... Kako mu ja reknem onako će kmetovati!... Lice mu se razgali... Nešto milo i toplo razli mu se po grudima, srce mu zalupa brže...
Ja sam u ovoj Crnoj Bari bio željan ljudi i lijepe riječi... Sve me je gledalo poprijeko... Ja reknem riječ, a oni obore glave... Šta sam mogao ja kvara učiniti?... Reci, Ivane!... Reci, Marinko! Hajduci su ćutali.
!... I kad mu Stanko priđe ruci, on se zbuni; čisto bi je trgao od nekoga straha i, tako da reknem, stida što mu takav junak ruci prilazi!... Tako i sad. Stanko je sedeo uza nj, a on oseća kako mu srce strepi...
Stotinu puta razbijeni, poturčenjaci zaklinju se i sto prvi put. Taj, tako da reknem, iđitluk — to je karakteristika borbe toga doba!... Strašna je sila udarila pa Loznicu.
Treba valjda da se rasplačemo, šta li?... Pa se diže na noge, videći da Zeka hoće da ga ućutka. — Čekaj da reknem, pa onda govori!... Evo Stanka, neka sam presudi govorim li istinu!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne znam otkud mi dođe u pamet, a još manje otkud da mu zajedljivo reknem: — Da se nisi, more, zaljubio? On pozelene i — isplazi mi jezik.
vesela, uzela dijete za ruku, a tek učitelj kao iz mrtvih: — Molim vas, braćo, i vi, gospodin-popo, ako dozvolite da reknem i ja. Začudiše se ljudi: — Kaži-de!
Bi mi krivo. Da bih ugasio u njoj i najmanju sumnju da se ja samo sprdam, reknem joj: Ako dozvolite, ja ću vam svirati što. Skočim kao da idem, i očepim dvaput jako nogom Tumanova.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— hvali se Arkadija. — Pa koga misliš da uzmeš? A? — pita pop Spira. — Ta... sad... pravo da reknem, — nije baš, znate, ni lako. Jesenje je to doba... putevi pokvareni, a blato veliko... — Da, da, to je nevolja jedna!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čega radi pitaš? Valjda zbog trgovine? — Ne, zbog ženidbe. Rad je moju Soku uzeti. — Pa dobro, što hoćeš da reknem o njemu? — Ima li što? — Ima nešto. — Al' on kaže da ima dve kuće i gvožđarnicu?
Dođu do vrata; Ljuba zaustavi frajlu. — Al’, molim, stanite samo malo. Već ima sat jedan kako hoću nešto da vam reknem, pa opet nisam mogao, kanda mi neko jezik zavezao. Sad sam se malo raskuražio.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bilo je osam sati. Uđem u dućan, onde samo Tatijana, baš je meso ređala. Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori.
— Volim taj dućan više nego sve. Nek’ mi sve propadne, dok mi je tog dućana, propasti ne mogu. No da ti nešto reknem, malo a jezgrovito. Na Peru samog dućan ne mogu osloniti. Tojest kažem dućan, ali tu podrazumevam i birtiju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Okrenem 684-798. Znam da je, već od pet sati izjutra, tamo. „Jesi li krenuo?“, pitam ga. „Mučim se, a ti?” Ponekad mu reknem dobrojutro, pre nego što on sličan pozdrav uputi Beograđanima. Voleo ih je, i voleo je Beograd.
Podsetiću vas, u nekoliko reči, premda je PRILIČNO uzaludno prepričavati ovakav roman. XVII ili XX vek Reknem li da se stvar dešava u XVII veku, rekao sam nevažnu poluistinu: prvo, to nije bitno, i drugo, duh i ton u kome je
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zloudno je to pevanje... gde ono nije potreba srca, gde se u njemu ne izliva, i tako da reknem, ne oslobađa srce od čustva i osećaja.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda mu opet reče konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju jer će ti trebovat, i kad ti reknem: „goni“ ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem: „polagano“ ti onda polagano.
konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju jer će ti trebovat, i kad ti reknem: „goni“ ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem: „polagano“ ti onda polagano. Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sam baron Jolić juče se istim rečma poslužio. Molim, veli, domіne amіce. Nemojte se solicitirati, reknem ja — znate kako se obično s baronima govori.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Gdi stanem, tu se moram jediti. Ne gospođa, nego kanda sam poslednja u varoši, tako mi se reč sluša. Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne valja.
Kud si se zauzela, kuda ćeš? PERSIDA: Ta zaboga... SULTANA: Ih! Dokle ćeš me jesti, Luciferu, tako da ti reknem! Tri stotine vraga iz tebe se vitlaju, kad pomoliš taj tvoj jezični jezik. — Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću?
STEVAN: Milostiva gospođa, molim za oproštenje, ja nisam znao. SRETA: A šta ću ja da reknem? PERSIDA: A ja? SULTANA: Svi ste vi nevini.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zatvori se u slik mesečina, pa on sjaji - čuje mu se boja. Iznuđeno reknem detelina, a kolenom već procveta ona i ospe se, igrom tajnog čina, purpur-stidom sa naslovnog trona.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Imate pravo! — rekoh koliko tek da nešto reknem, iako nisam mogao imati pojma šta bi se to rđavo moglo desiti. — Da, gospodine moj, tako je.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Dođe mi na pamet Maleničin razgovor, pak reknem, smijući se, „da i ta tri grošića nejma, u kaluđere idemo, mora nas vilajet [h]raniti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svi prisutni udariše u smeh, a ja iskoristih to veselo raspoloženje da se obratim Lagranžu i reknem: „Vama, gospodine Lagranžu, je, kao što vidim, izlišan svaki učitelj.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se važno usturio, i bez pitanja, stavljajući ruku na srce, ponovio isto ono što je napred rekao: „Sve znam i sve ću da reknem, jer Bog vidi, slavni sude, što je pravo i što je pošteno.
„Ne teram komendiju, slavni sude, grom da me pogodi, grob da mi se ne zna, ama sve po redu ’oću da reknem što sam video i kako je pravo bilo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U takvim mi je slučajevima ujutro dolazio poriv da drugu sa spavanja reknem: „Čovječe, budi miran: nisam ti vidio lica dok si spavao.” I da zatražim, zauzvrat: „A ni ti meni, je li?
Takve časove gotovo uvijek osjetim. I sam sebi reknem: Pazi! po svemu se čini da će ovo odnekud biti značajno! ovo ćeš dugo nositi u sebi!
— Ponovo bih joj pograbio i izljubio do lakata ruke, svesrdno, iz dna duše. I nisam znao šta bih drugo da reknem, što bih više da učinim. Ona se trudila da se nasmiješi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda mu opet reče konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju, jer će ti trebovat, i kad ti reknem „goni“, ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem „polagano“, ti onda polagano.
konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju, jer će ti trebovat, i kad ti reknem „goni“, ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem „polagano“, ti onda polagano. Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera.
Približi se podne, te odem na ručak kući. Reknem i ženi da i ona sjedne za sofru i ruča, ali ona ne šćede, nego mi odgovori da nije dostojna sa mnom jesti.
Bijaše mi ga žao pa plakah; a kad ogledam oko sebe, ugledam mojih dvanaest drugova će i oni plaču, pa reknem: „Zaboga, more li se ovaj plač s čime utješiti?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
poslednji pozdrav pokojniku, pa se naglo okrene svojem mužu: — O, Karimane Košutane, dopusti mi da prekršim običaj i reknem ti nekoliko reči; rodila sam ti pet sinova i mislim da imam pravo!.. O, Karimane!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Šta ste me dakle zvali, ma... majs... gospođa, oću da reknem. FEMA: Tako svaki magarac radi da ga viče milostiva gospoja po tri sata.
JOVAN: Šta, da me pravite pajacem? Majstorice!... FEMA: Opet on! JOVAN: Sve zaboravim, gospođa, oću da reknem, ja nisam rad da se pravi od mene komendija. FEMA: Tako najveće gospode pedinteri nose.
Moja uspaljenica, tako da joj kažem, mati isterala te je kao najgoreg bećara, i ja nisam smela da joj ništa reknem. VASILIJE: Ništa je to, Evice, samo kad ti mene miluješ, doći će vreme te ćemo biti zajedno. EVICA: Ah, moj Vaso!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu beše đeneral Černjajev, pukovnik Komarov, major Vladan Đorđević itd. Govorio sam o položaju šumatovačkog visa; da reknem sad koju o samom šancu. Šumatovački šanac — to je običan dosta mali redut koji kao da još ne beše sasvim ni dovršen.
Ja sebe ne računam baš u najstrašljivije ljude, ali kad reknem da me je tada obuzeo neizmeran užas, onda time još nisam sve rekao, niti sam iskazao svu dubinu ctpaxote koja me
— Da da, da, opili ga oni prokleti seizi, reknem mu ja, zacenjujući se od smeja. Uslužni ruski oficiri ubrzo »restoriraju« doktora, ordeni se opet prikače na nadležno
Rat uništava čoveka i po tome je logični apsurd. — Kratko i nejasno! — Kako da vam reknem jasnije!... Rat u mojim očima nije ništa drugo do ogroman zločin. — A! kako sad opet to?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja ću da sednem tu i čekam dokle ne dođe Amo po mene koja, pa ma i omrk’o tu. Reknem, sednem. One nestašno prhnu kud koja. Bože! Da l’ će se sad neuka izdati grud?
Neće usna moja sa lica t’ rosu satresti, Sam u sebi reknem. Majke je vera sveta! — Nikad se valjda nije u takvoj Laksemburg slavi Blistao. Nikad ona tako ne bjaše mila.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ja idem — govori joj ozbiljno. Čekaću te dolje, kod tvoje kuće! Ionako si brzo prosta, a imam nešto da ti reknem! — Nemojte me čekati! — odgovori djevojka i gleda ga u oči, a glas joj jeca. — Nemojte, sriće vam! — Zašto?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Možda će Vas, draga prijateljice, interesovati to naše stablo, pa ću i Vama da reknem nekoliko reči o njemu. Praded mog pradede, Milanko, po kojem je naša porodica dobila svoje prezime, doselio se u Dalj u
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Eto ti gospodstva, reknem sam sebi, ajde, budi bolji od drugi, upinji se da se razumniji pokažeš, i nemoj se izdavati da si magarac, nego da si
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego skoro pravo mi se iskaži beza zla, što se to od tebe stalo? Devojka O, pošteni starče Josife, što da ti reknem za to?
Kažite mi prilika li je i valjao li to posao? Ne bi li se ti, pošteni gospodaru, da ne reknem tvoga ti slugu, nego i rođena ti sina, tako dvoreći te, zaglušio i neuljudan stajao, omrazio ga, rasrdio se na njega i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— zapita je Tasa. — Što ti trebam? — Pozva’ te, bata-Tasko, imam si, ete, golemu muku da ti reknem... Ono moje brljivo dete... Manča de...
ta te, reče, maksuz potraži’, čorbadži-Petraki, da ti reknem. A, reče, tvoj ’leb jedo’, ti me izvede na selamet, — pa adet je da ti kažem; zašto, reče, može lasno guja da te
Kretala se u krugu svoje rodbine, svojih tetaka, strina i ujni, i po čorbadžijskim kućama. U — tako da reknem — „plebeje“ retko je izlazila, ili, bolje reći, silazila. A i kad je dolazila, vladala se potpuno čorbadžijski.
— pita tetka Taska, a ne može još nikako da se izduva. — Etee, — oteže Tašana — kako da ti reknem?... — Ama doma li je? Nije iskačala nikud?
— U koga si tražija, da ti ne dava? Imaše li ga u naš varoš tak’v čovek?... — Kako da ti reknem, hadžijo?... Iskoči loš reč za men’: ta lovdžija sam, meraklija sam, džimpir, kockarin...
Mane ćuti i ništa ne odgovara. — Ču li, mori, pratila me Zone da te mahsuz nađem i da ti reknem da gu mnogo milo za teb’... Bez teb’, reče, život si nema... — Kol’ko će put pa tija isti reči da mi kažeš i zboriš?..
Poljubila ga kad mi predade za teb’, — poceluj ga i ti sag! Reče mi jošte da ti reknem: da pročetiš iz njeg’... „Kako je, reče, ovoj cveće bledo i vene, takoj, reče, bledi i vene i njojno lice od karasevdah“.
Slušaj što ti zborim... Nesam jošte svršila rabotu... Ima, jošte koca mi ti mnogo da ti reknem... Pozdravila ti se Zone i rekla da ti reknem: Ako ti je jošte krivo na njojni stareji, — lasno za toj...
Nesam jošte svršila rabotu... Ima, jošte koca mi ti mnogo da ti reknem... Pozdravila ti se Zone i rekla da ti reknem: Ako ti je jošte krivo na njojni stareji, — lasno za toj... Ima si ona čàre i za toj!
— E, što da reknem? — zapita Vaska i portča za njim. — Rekni gu: Pozdravija vi se Mane da ga čekate, rekni, u prvu nedelju.