Obradović, Dositej - BASNE
Lisica, videći ih tako raspoložene, lagano odvuče jelenče. „Aj, aj! Zla nam sreća i s našim lakomstvom, — reknu oni jedva krećući se — za lisicu li mi mal' glave ne izgubismo!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Oni zovnu njega i reknu mu: „Uzmi, Aleksa, sto pandura, pa idi te čuvaj od Paleža do Ušća, da kauri kradom ne pređu.” „Ja im kažem — priča moj
No mnogi su brezove tojage zaoštrili, i, štono reknu, koji kolac koji proštac uzmu i udare sa tri strane na Valjevo. Turci Valjevčani izađu pred nji’ u Ljubostinju, dočekaju i’
je one godine sudio i tamo, nije se hteo privatiti za svu knežinu, no rekne im da oni između sebe kneza izberu; a oni reknu: „A ti nam daj zasad bar Joku iz Rabasa, da nam knezuje.
” — Onda kmetovi provide i reknu: „Ovaj more, a ovaj ne more davati.” I tako se svrši i poreza razreže, i posle knezovi kupe i veziru odnose.
„Nego da nam dadeš hatišerif — reknu knezovi — da odnesemo neka vidi vezir, i po hatišerifu neka udara porezu kako je car odredio.
godine, ona četiri Turčina odu i zasednu sat od Valjeva u šumu kraj puta kojim se on mora vratiti. Jednome reknu: „Udri ti kneževa ̓aznadara Živka, a nas ćemo trojica kneza.
No posle neki̓ godina reknu oni Hadži-Musta-paši: „Mi znamo da si ti caru veran, a i mi smo tebi verni, daj ti tvoga sina neka nakupi vojske, a mi
” — „E moj kneže, to mi sve vidimo, ali ko sme onome arslanu o miru pomenuti!” reknu Turci. — „Ja ću mu najpre napomenuti, ali vi svi pomognite mi” rekne moj otac, i pred veče odu Aganliji.
” govorio je Fočić. Onda moj stric ode i dogovori se s valjevskim Turcima, te svi reknu, da je Peja Janković iz Zabrcice Aleksin rođak.
” Kad oni vide da me ne mogu nikako da vrate, reknu mi te uklonim sve moje momke na stranu, a tako i oni učine, pa onda iskreno mi kažu: „Mi smo — vele — prekjuče udarili
Zaviču Turci, i iziđu njemu na dogovor i reknu mu: „Beg-Đorđe, nemoj da se bijemo, no idi ti na Beograd, i što god s Beogradom uradiš, i mi ćemo onako pristati”.
” — Ja jednako ćutim i odričem. Zovnu ga Nikola napolje i on izađe. Onda Protić i Čardaklija reknu mi: „Ako ga poznaješ, zašto se ne kažeš? Može se čovek ražljutiti, pak nam pakosti učiniti”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kroz kapu mu viri pramen kose, gunj već od samih zakrpa, čakšire još gore, opanci nikad novi. Što reknu, odelo na njemu — ne bi imao čim ni kišnicu potkaditi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pošto se to smatralo kao greh i nikako se nije moglo dopustiti, to reknu džinu da će mu tek tako biti odobreno da se setrom oženi ako prokopa korito vodi iz Drine u Savu.
Teodosije - ŽITIJA
pohitaj da me istrgneš, i ne daj zverima dušu slavitelja ti, da se ne poraduju zbog mene neprijatelji moji, niti da reknu: Proždrasmo ga, i odmah Ispovedanje svete vere poče izgovarati, Verujem u jednoga Boga, kao nekada David pevanjem pesama
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Smatraju ih za ljude proste, divlje, bez ukusa, i gotovo prezrivo reknu za njih i za njihove osobine: Brsjačište. Mijaci smatraju sebe za nešto više od svih svojih suseda: od seljaka debarske
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofri dopada se, smeši se. — E, šta ćemo, moramo se za decu pobrinuti, kad umremo da ne reknu: gle, šta su nam ostavili. — A šta su nami ostavili? — E, drugi je svet onda bio.
Cena ne može biti bolja. Mogao je prodati i treća, no ovi ne daju; hoće nešto i kući da odnesu, da ne reknu da su prazni došli. Dvoja kola isplatiše sve platno, treća kola profit. od profita tog dobiće nešto i Čamča.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za zavidnike koji pisnu kao zmija u procepu iziđe li čija smelost na videlo, reknu li ljudi koju reč lepu za nečije delo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda zapovijedi onim momcima da kopaju. Oni počnu kopati: kopaj, kopaj, dok dokopaju do jedne stijene: Momci reknu: — Nema vode, nije fajde kopati! A džomet poviče: — Ha, tu je voda! Opet počnu kopati i opkopavaju oko stijene.
Što smisle, to i učine. A ona dvojica u šumi, videći ih izdaleka gde idu nakresani, reknu meću sobom: — Hajd' mi ovu dvojicu da smlatimo, pa će samo nama ostati svi novci.
dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oružje bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori, reknu među sobom: — Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nećeš da se ženiš, a briješ se dvaput nedeljno, ama... to... nekako...« dalje ne reknu ništa, samo vrte glavom i udaraju se u grudi. Ali zato im je i Milo bilo kad bi ga čiča Milisav kaznio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
I u taj se mah jagnje ondje obre. Pošto oni reknu sluzi da bježi odande u planinu, udare munje i gromovi, te dvore Gavanove sažegu i ondje postane jezero, u kome, vele,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oružje bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori, reknu među sobom: „Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit.
Careva kći otišavši kući, odmah pokaže prase ocu i materi, i ono njima obadvoma omili, jer je bilo vrlo lepo, pa reknu kćeri, da bi dobro bilo, kad bi mogla dobiti još jedno, a ona mu odgovori, da ima još dvoje.
Kad na jedan put prestanu Cigani, i tek što reknu: „Jeli već dosta, gospodine?“ odbjegnu svaki na svoju stranu, a vlastelin pogleda, kad li nije ni očinijeh mu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onda će oni, jedan za drugim, da se isprse i reknu: „Demokritos! Pa on beše pravi, pravcati abderićanin!“ „Dobro sam ga poznavao!“ „Bio sam mu prvi komšija“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Što mu kažu? Čime ga zavaraju? Možda mu reknu da treba šiklonizirati ili krečiti sobu u kojoj leži. Ili mu predlože da će ga prenijeti u jednu bolju, svijetliju sobu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je došao pred dvor, zamoli da ga puste unutra. Ali ga ne htjedoše odmah pustiti, van mu reknu: — Ne možeš: sin carev umire. Tada on reče: — Ali pustite me, možda ću ga ja izliječiti.
Nađe jednu sandučinu: jadna istrijesana; da je Ciganin Ciganinu prodaje, ne bi mogao dva groša, štono reknu, za nju uzeti. U sanduku niđe ništa, do u prijeđeljku jedna jasprena ćesetina. Kad to on viđe, reče u sebi: — Nuto čuda!
Arapi se poklone i reknu: — Biće sve u redu, — i nestane ih. Kad se car ujutru probudi, dođoše mu glasonoše da je nekakav veliki šah došao sa
Majstor ga dočeka, izgrdi, naruži, ama štono reknu: ni pas s mesom, te mu dade opet stari posao, da prodaje somune. Jednoga zimskoga jutra podiže se vezirović da obiđe
Nije šala, trešnja, pa usred zime“, i u čudu ubere dvije i izjede. Nije, štono reknu, sasvijem ni proždro, a dva roga iznikoše navrh glave, i što bi izbrojio do deset uzrastoše kolik̓ aršin dugački.
dvore bili poharali i mnogo blago i ruho i oružje bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori, reknu među sobom: — Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Što radiš, brate Ilija? — pitaju komšije, samo da nešto reknu. — Eto, vidite, našao ga sa ženom, pa ću ga predati zakonu...Žao mi je što ona umače, veli kao za se.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad dođe ovamo, pa nikoga od nas ne nađe – će gu vrate natrag, zašto će joj reknu: „Eto, nema ovde niko tvoj — neje ovo tvoje“... Ali age i Arnauti hoće njegovu zemlju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Tako, a? — nasmije se gospodin sa naočarima. — I onda ti si rekao svjedocima. — proslijedi sudac, — da reknu da nisu ništa vidili? — Nisam! — rekao sam da smo se mi namirili, ka da ni ništa ni bilo.
Stari je nagovorio svjedoke da krivo reknu, što su oni i učinili. Evo! — uze zakonik i pokaza prstom na mjesto u knjizi: — Paragraf čisto govori.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Samo duhnu na nos: „Hm! Jaga, što je džimpir! Anasana!“ reknu kad Manča prođe kraj njih, pa se od silna čupkunluka lomi kad ide, a nakrivio fes na jedno oko.
Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu... sal što se sramuju da za Manču, ete, pituju... A iz oči gi, ete, toj čitam!...