Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
² Rođenje je nesumnjivo biološki događaj, ali u ljudskom društvu nije samo to; ono je istovremeno i društveni i religijski fenomen. Rođenje deteta bitno se razlikuje od dolaska na svet mladunčeta majmuna ili bilo koje druge životinje.
). Oni imaju u svom kraju izuzetan društveno-religijski status, s obzirom da „brane svoju okolinu od svakojega vidovnoga i nevidovnoga zla“.
Pravi, skriveni mitsko-religijski razlozi ovog običaja jesu da se obezbedi opstanak i povoljan razvoj deteta. To se postiže ostvarivanjem triju posebnih,
⁷⁶ NADEVANjE LIČNOG IMENA Davanje ličnog imena detetu jeste ključni magijsko-religijski čin u obredu krštenja, te se zato na ovome vredi zadržati.
Dete je, prema jednom verovanju našeg naroda, religijski nečisto, odnosno pripada donjem svetu sve dok se prvi put ne osmehne.
⁶ Da je davanje imena arhaični obred inicijacije, da predstavlja uvođenje u novi društveno-religijski status, vidi se po tome što kod nekih naroda (npr.
Obredni šamar praćen plačem deteta omogućava „utiskivanje“ kulturno, socijalno i religijski značajnog iskustva sazrevanja: odvajanje od majke i stupanje malog deteta u stadijum odraslog deteta.
bili su duže i temeljnije izloženi sistematskom uticaju savremene ideologije u kojoj nema mesta za tradicijsko-religijski odnos prema porodu.
Obredima inicijacije oni se uvode u krug reproduktivno, socijalno, psihološki i religijski odraslih, zrelih ljudi. U drugom delu brižljivo se, na velikom uzorku „sitnih folklornih tvorevina“ (reči i izrazi,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l., ima svakako za cilj da se odagnaju zli demoni koji smetaju začeću (ZNŽOJS, 7, 179). Najbolje se vidi religijski značaj b. l.
(BV, 11, 1896, 49). Za sejanje lana vezani su izvesni religijski i magički propisi. U Resavi, kad seju l., zakopaju se tri jajeta u zemlju; posle tri dana izvade se iz zemlje, pojedu, a
Trešnja, crešnja. Reč je pozajmica iz latinskog, poznata svima slovenskim jezicima. T. ima izvestan religijski značaj, i u dobrom i u rđavom smislu. T.
se ritualno pale uoči Ivanjdana i Petrovdana (ŽSS, 133; GZM, 6, 386); ali je mogućno da je tu razlog praktički, a ne religijski.
Povorke lilara — kakve su bile u Semberiji, na primer — imale su dosta jasan religijski razlog: »Uoči Petrovdana (12. VII) mladići su pripremali lile od trešnjeve kore i sa zapaljenim lilama išli kroz selo