Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
NA SVETOILINjSKOJ PIJACI Kantaru se, ko da je konac sveta, gvozdeno jaje, kog teret pokrenu, po gvozdenom repu tamo-amo šeta, svemu kazujući težinu i cenu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije jedna veverica, u šumarku iza njegove kuće, verala se, za lešnikom, na grani. Mnoge su dolazile i sedele na svom repu. Činilo se, katkad, da mora biti da su na svetu bezbrojne.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ja sam bio negde na repu liste, ali to nije važno. Saša Albreht je tvrdio da sam budala, a Toma Crni skandirao, zavezanko, zavezanko!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tako, kad je primetio da ko šta ne voli jesti, on je baš to dao kuvati. Kad je saznao i primetio da ko ne voli žutu repu, on je baš to dao kuvati; pa i sam nije voleo žutu repu, ali pri trpezi ipak je dosta jeo i hvalio kako je dobra, jer
Kad je saznao i primetio da ko ne voli žutu repu, on je baš to dao kuvati; pa i sam nije voleo žutu repu, ali pri trpezi ipak je dosta jeo i hvalio kako je dobra, jer hoće da nauči mlađe na svašta.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svake večeri, pred spavanje, tata ispriča svom mezimcu po jednu kratku priču o zečjem repu. Sinčić, zadovoljan, uvek zaspi pre nego što otac dovrši pričanje...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Već je koknuo jednog pored samog bunara u dvorištu, a kanda je neko i u kući dobio po repu, jer nešto ređe pucaju. — Eh, samo da nije puste žeđi! — šišti on izgubljenim glasom.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Provijeri triput ono što čuje, rođenom repu ne veruje, planove kuje unedogled, i nikad neće na tanak led.“ Otide Mačak po uskoj stazi, kroz čestar zelen
Gizdavi Pijetlić po kući šetka, navija krestu, ljepotan pravi, zeleno perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od
“ A Toša žmirne i sneno kaže: „Ne beri brige, slobodno dremaj, prepusti meni brigu o repu, pa ribu lovi, ručak mi spremaj. Sa malo reči, bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!“ „Od štuke čorbu!
Zatvorim oči i odmah vidim Japru i šume, neba jezičak, i mlin, i Trišu, Tošu i Žuću, u psećem repu povelik čičak. U tome društvu proskitah davno detinjstvo svoje nezaboravno . . .
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Ispred ove zavese rat kuva zavoj i repu, a mir rupu u glavi plaća rupom u džepu! FILIP: Iza ove zavese Rim pretvara se u Alpe, Alpi u riblju pijacu, a
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Za doručak dobijaju neki prženi kukuruz, kao kafu, i neku zovu, kao čaj. Đonovi im propuštaju vodu. Za ručak imaju repu. Za večeru valjuške od crnog brašna i kupus, pomešan. Neverovatno – svaki dan.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Po repu, ko babino kajanje. — Pitao sveštenik babu kaje li se za grijehe, a baba mu odgovori: kajem, sinko, ama po repu (tj.
Po repu, ko babino kajanje. — Pitao sveštenik babu kaje li se za grijehe, a baba mu odgovori: kajem, sinko, ama po repu (tj. kasno). Pošeta miš po rafu pa obori sunđer te mi razbi glavu.
(Onaj na pušci — pištolju) 329 — Ko kazuje mnogo priča, a nema ni grla ni jezika? (Knjiga) 330 — Kome je pamet u repu? (Kantaru) 331 — Ko na kupanje ide, a trbuh kod kuće ostavlja?
(Što lug neće za njim) 399 — Što zec ima koliko i dlaka? (Krajevi od dlake) 400 — Što na repu zublju nosi? (Svitac) 401 — Što se u vodi na noge hvata? (Pijavica) 4 402 — Gde se kosi seno?
(Kriva) 405 — Koji zvončić ne ima glasa? (Onaj u kupusa) 406 — U kom carstvu repu seju? (Repa se ne seje, nego seme od repe) 407 — Čemu naliči pola tikve?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ponositosti; prvu: na glavi skrletnu krunu kao car; drugu: na nogama mamuze kao tatarin; a treću: toliko perjanica na repu — bez ikakva junaštva da si ikad učinio.
i da ti ne bude aram što ćeš kod mene jutros hljeba i soli pojesti, da nu prebroj koliko je na tome mome hatu dlaka u repu, jer bi rad znati.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Nije slutila Da će za ljubav oslobođenja Izbavljenoga sina izdati! VUK: Nesrećnica!... A mogli su nas Turci sve kao repu poseći! ISAK: U celom gradu lom se načini: „Đaur! Đaur!... U gradu đaur, bre!“...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
razgovor Telal tek biva većeg grdila, Što krajem svojim pjano povodeć Za sobom vuče tešku mrcinu — Baš kô na repu, negde, vukovom Što je lisica sante lepila. KNEZ ĐURĐE: Venecija je u opasnosti.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
u svoju njivu, drugog dana u Stričevu, pa u Mačkovu i tako redom, brao kukuruz, kopao krompir i čupao rotkve i slatku repu. Sve je to trpao u dvije stare vreće majstora Mačka, pa su on i Vanjka Široki nosili u logor.
Na repu kolone koračala je Lunja. Knez Valjuško bio je naredio da i nju vežu, ali je poljar Lijan viteški mahnuo patrljkom svog štap
prorešetani šešir, dok je Lunja prezrivo zurila nekud u stranu kao da se tu zaista radi o nekom tamo mačkovom repu, a ne o puškama i pogibiji. — Pogledaj samo, Lunjo — zvao je Nik. — Nek mu gleda njegova debela Marica!