Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Migracijama se ovaj dijalekat, unekoliko izmenjen, rasprostro po Župi (kruševačkoj), Temniću, Levču i Resavi u Srbiji i dalje preko Save i dunava po Banatu, Bačkoj i Sremu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U istu svrhu se koristi i ritualno kupanje novorođenčeta posvećenom vodom. U Resavi, pre kupanja majka pljune u vodu u kojoj će okupati dete.
Za doček suđenica spremi različite ponude: pogaču, vino, bosiljak i novčić (zlatni ili srebrni). U Resavi se, pored pogače, soli i pića stave i tri kite cveća, a pored deteta cele noći „dežura“ babica.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
preko kuće (tako i inače u zapadnim krajevima, Begović, 138), pa onda klekne i poljubi prag (TRĐ, NNŽ, 3, 22). U Resavi baca mlada j., koju svatovi grabe (SEZ, 7, 40).
(BV, 11, 1896, 49). Za sejanje lana vezani su izvesni religijski i magički propisi. U Resavi, kad seju l., zakopaju se tri jajeta u zemlju; posle tri dana izvade se iz zemlje, pojedu, a ljuske bace u lanište, a pa
, i od toga svaki posle ima da lizne (Karadžić, 1, 1909, 213). Takođe je zanimljiv starinski običaj u Resavi da se, na Božić, pričešćuju vinom, drenom i pšeničnim hlebom (Karadžić, 3, 1901, 64). »P.
su ista verovanja kao i u Čajkanovićevom »Rečniku«, sa ponekom drukčijom pojedinošću — kao, na primer, u Gruži i Gornjoj Resavi. Pri bajanju protiv vetrova u Gruži tri česna b. l.
« (SEZ, 58, 1948, 356). U Gornjoj Resavi, »u Židilju, ako umre domaćin, da bi zaustavili umiranje stavljaju u sanduk umrloga onoliko glavica b. l.
Božur. U Resavi daje se nerotkinji »sasušeni cvet božura« da bi rodila muško (GEM, 28—29, 1965—1966, 174). Bor. U Aleksinačkom Pomoravlj
U Levču, Tamniću, Belici i Resavi u snu grožđe jesti znači: »jauk, bolest« (GEM, 20, 1957, 184), a kod Popovaca: »sreća ti je kratka« (SEZ, 65, 1952,
U Gruži (gde se nove zvanice na slavu pozivaju j., SEZ, 58, 1948, 202, kao što se tada u Gornjoj Resavi j. pozivaju gosti iz drugih sela GEM, 25, 1962, 205) sečenju slavskog kolača prethodi obred s j.
grančicom (GEM, 33, 1970, 143). U okolini Bora pod j. kum stavlja mladi maramu na glavu (GEM, 38, 1975, 139). U Resavi majka mladi »kod opraštanja spušta u nedra jaje ili crvenu jabuku« (koju mladenci pre spavanja podele i pojedu, GEM,
U Gornjoj Resavi (u Panjevcu) mlada na polasku od svoje kuće skida sa kapije venčić od cveća na kome je i j. i spušta u nedra, i čini to
ukućani bacaju na polaženika i on na njih (SEZ, 64, 195 1, 160). U Resavi, na Božić ujutru, domaćica »sa rukavicama na rukama pospe k.
U Resavi na Sv. Andreju (»Mečkindan«) »kuvaju k. u koji stavljaju zrna od pasulja, pšenice, sočiva i seme od tikve — ,da bi rodilo
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
na kraljevom dvoru u Rasu, jednom u Kozniku, jednom ili dvaput u Čungulu, triput u Čestinu, po jednom u Jeleču, Resavi i Brskovu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Hoću gradit crkvu Ravanicu u Resavi kraj vode Ravana; imam blaga koliko mi drago, udariću temelj od olova, pa ću crkvi sagraditi platna, sagradiću od
Drine; da vidite lijepu Tronošu kod Loznice, na r'jeci Tronoši, zadužbinu braće Jugovića; da vidite slavnu Ravanicu u Resavi, niže Paraćina, na studenoj r'jeci Ravanici, zadužbinu našeg gospodara, gospodara slavnog knez-Lazara; i ostale srpske
A na onoj na ravnoj Resavi, onđe bješe vojvoda Stevane. Na Stalaću, na visokoj kuli, onđe bješe vojvoda Todore. Na Kruševcu, gradu bijelome, onđe
Mirko vojvoda (sremski), Stevan vojvoda (na ravnoj Resavi), Todor vojvoda, Staniša vojvoda, Bijelić, Zlatnokosić, Stevan vojvoda (na Sjenici), Boško Bošnjanin, Obren-bego,