Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A tek što se stiglo u novi bivak I ljudi pojure da se svaki o sebi pobrine, viču Resimića: — Ej ti, nakazo, trči, pridrži konja komandiru. — Kvazimodo, vidi stiže li komora. — Resula, trkni za vodu.
Tada knjeginja primi buket, poljubi ga svojim malim rumenim usnama, pogleda oko sebe i kad primeti krivonogog Sekulu Resimića, naslonjenog na čaklju, pruži mu ga, rekavši: — To tebi pripada, junače, ne meni.
of... oficirsko dete, znam šta je vojska. A on je bio oficirsko dete samo utoliko što je rođen u Č., od oca Jefrema Resimića, pokojnog narednika, štabovskog trubača istoga onoga puka u kome, po mišljenju pretpostavljenih, na njegovu bruku, a po
i patrole, bez milosti, pretresoše celo selo, svaku kuću, svaki kutić, ambare, vajate, tavane i kučnice, ali Sekulu Resimića nigde ne pronađoše.