Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Daj mi kaži, Mićane, moreš li ikako znati što Simeuna ne zakaluđeriše? Eto, rećemo, služiš već puni' trideset godina kaluđere, pa ćeš to, ja mlim, bolje znati nego iko drugi.
David: Šuti, marvo jedna! To je lako reći. Eto i ja velim. Ama, to nije u najmanju ruku u redu, da reče jedan, rećemo kaz'ti, carski službenik. Sudac: Ti ćeš mene zar učiti? David: Ne dô Bog! To ne bi mogô ni u snu sanjati.
Znam ja današnji red, znam. Istina Bog, mlogo sam se i promučio, dok sam to sve u glavi uredio i, rećemo kaz'ti, sredio...
„Brate, kneže, vrati ti ta tri vorinta carevini. Pravo će biti i Bogu i ljud'ma da to carevina uzme sebi kô, rećemo kaz'ti neku nagradu, jer ona je mene napasti oslobodila.“ — Onda sam imô jednu kravu, dabru, debelu kravu.
Ne velim ništa, gospodine. Dobar je. Samo još da ukine trećinu, desetinu i, rećemo kaz'ti, ove globe — nikad boljeg cara! Pisarčić: Onda bi bio i vaš?