Obradović, Dositej - BASNE
Najbolje ti je znati da imaš novaca u kesi, a najgore da nejmaš!” Zagrmi trapeza od smeja. Meni je palo na um da mu rečem: a kako je kad imaš u kesi a nejmaš u glavi!
pod vidom takova namjerenija da ćedu svemu narodu dobro kakvo učiniti, pak malo pomalo sostavili su osobito (da tako rečem) telo u telu i opštestvo u opštestvu, a potom, sopstvenim samoljubijem zaslepljeni, ne samo svoju osobitu korist opštoj
” Kakovo čemerno i skotsko složenije mora biti u takovom čoveku, ili bolje da rečem nečoveku, koji na svet razuma mrzi, bez kojega je ista slovesna duša slepa i u vsegdašnjoj tami i mraku živi!
i onaj koji preko mere mnogo čita i preobremenjava um svoj s tolikim veštma koje on nije kadar pametstvovati i, da tako rečem, skuvati, ništa drugo ne dobiva nego nesvest i vrtoglavicu, dovodi u raslabljenije mozak, i vesma slabo i hudo
Onim drevnim u neprohodimim livijskim pustinjama pustinikom (kako žitija njihova glase) vozdušni, ili bolje da rečem: črez njihovo voobraženije načinjeni duhovi u žene (i po svoj prilici lepe) su im se pretvarali, i kako na san tako i na
” Preznem se na takovi vopros, i rečem mu zašto to pita. „Ako je prvo,” — odgovori — „u dobri čas, neka ide; ako li je ftoro, u trista zlih časa, to neka
mu u čuvstvo doći, nađe ga jednom na divanu među prvi poglavari i oficiri carstva, i reče mu: „Jošt jednu stvar što ti rečem, molim te da učiniš, pak ti zatim više neću dosađivati”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sve je to jedna sorta, kao da je od jednog oca. Nema ti u njima iskre one duše domaćinske, nego... kako da rečem... sve je, brate, nekako hajdučko... — Hvala ti, dragi aga, što tako lepo misliš o mom Lazaru...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje. Pogled bacim još jedared na Sofiju, dobro je izmerim, pa joj rečem: „Zbogom draga“, a devojka se smerno pokloni, i tihim glasom otpozdravi: „Zbogom”.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Čuo si kako se jutros pošteno tuku, a? Znaš samo, kako da ti rečem, pogriješili su malo pravac, pa curiknuli na Grmeč ...Preokrene se ponekad nešto u srcu, pretegne neki vrag u duši ...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
a devojka careva tužna, suze proliva pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi pa se ne boj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Da su mene od roda darovi, Ja od roda ne imam nikoga; A da rečem, da mi je od Boga, Toga dara nijesam dostojna; A da rečem, da mi je od Iva, Moj je Ivo od mene daleko, Da je bio,
su mene od roda darovi, Ja od roda ne imam nikoga; A da rečem, da mi je od Boga, Toga dara nijesam dostojna; A da rečem, da mi je od Iva, Moj je Ivo od mene daleko, Da je bio, bi me probudio Ili barem jednom poljubio.“ 151.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
'Ajde, da rečem, da ja pravim izuzetak od ostalih, ali ne, brate, već sve na dlaku radim što i drugi, a ponašanja sam tako pažljiva da
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče đakon klečeći jednako i pošto je plamen raspirio. „A, da, nije leto!“ primjeti starac nasmijavši se. „Šćah da rečem studeno je; eto su ti, Gospodaru, ruke studene kao mraz“, reče Ivo, potapšavši ljubazno svojom rukom po stremenu ruke
“ popusti on. „Progovori s njim! Budite na čisto! Neka se okane, jer prilike nije!“ „Da mu ja to rečem, u kući mojoj, o krsnom mi imenu!“ „Ondan, zaondan, kad vidiš zgodu!“ „Pa a... ako zapodjene on... vidjećemo!
Šta ćeš! Taka ti je ženska misao, prevrtljiva. A da rečem imala je rašta i zanijeti se na taka obetanja. A on opet navezao to, kao serdar Pejo, čuveni govordžija.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: „Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem, kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi pa se ne boj.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A da ti pravo rečem, govoreći čisto[s]rdečno i bez svakoga pristrastija i licemerja svrh ovih stvari, može ko pomisliti da novine nekakve
” „A zar ste vi unijati?” — rečem mu ja uplašen. „Jesmo,” odgovori, „i da to nismo, mi ne samo ne bi[smo] kolegijum naš ovde imali, no ne bi nam dali ni
” „Kad je tako“, rečem mu ja, „vi o meni ništa ne pišite episkopu, jer ja unijat neću biti da bi[h] znao nikad ništa ne naučiti.
No, što bog dâ, rečem, utešavajući sebe; dok ovo novčića imam, gledaću ne bi li se što naučiti moglo, a kad nji[h] nestane, a ja ću opet u
I ovi mi krepko naloži da nipošto mojemu domaćinu ništa ne uzajmim i, ako mi što zaište, da rečem da su moji novci u Antonija Šćavuna na sohranjeniju.
„Po tome možeš ti spavati spokojan,” rečem mu, „nisam ja ovde došao proces terati.” Dođemo u grad k našem [H]ercegovcu, koji, smejući se, reče nam: „Ja sam
„Nipošto”, rečem mu, „nisam ja došao ovde sramotiti sebe i vas.” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!” — otvešta major i pođemo u
„I mi se svi bojimo“, otvešta mi, „sam bog zna što se ovde može | slučiti!” „Dakle bolje je meni“, rečem, „ukloniti se za vremena?
No on se meni počne rugati da sam od sunca pocrnio. „Neka sam“, rečem mu ja, „kad sam vidio što u mom životu nisam mislio viditi!
Zovem Danila i rečem mu da gleda i vidi ako ne veruje. „Šta ću gledati?” — pita me. „Majstoriju i hitrost Andrejevu”, odgovorim; „kupio
Kuća crkovna ima za školu. Tako mi [h]le6a i soli, što smo zajedno jeli, hoćemo stajati onde kako paše!” „Dobro“, rečem mu, „dok ste vi dvojica onde.
Ovde su već bili čuli za moje propovedi po Dalmaciji i za moje delo u Veneciji. Zaprose me da im u nedelju propoved rečem i kad učinim, smili se to nekim oficirem Černogorcem i Sarajlijam trgovcem.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— pita nemarno dujo češući se po listovima. — Bi molija, a prosti kâ stariji i pametniji. Jevo šta. Mi... onaj... da rečem, mi jevo ne želimo zla nikome, a teliš svojoj krvi, svome bratu, ali... ali...
A on nas tira iz kuće na ovaj način! Mi jesmo u njegovoj kući, ali smo se radi tebeka skupili, i ja imam tebika da rečem ništo u ime sviju, jer imamo dogovor. — Taa-ko! — reče Brne, povrnuvši se maličak. — Tako je! tako! — zagrajaše svi.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ Povratim se i otvorim oči, hranitelju besmrtnome rečem: „Duh nijedan opšteg stvoritelja bez sile se ne bi soglasio jaram nosit smrtnoga okova; ko bi igda s dobre volje
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A pravo da ti rečem, i kad bih imao, ne bih ti toliko dao. — Zašto, gazda Janko? — Ja ti to ne mogu reći, a pitaj Vuja, pa će ti on,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi, pa se ne boj.
još bolje napiju, počne svaki svojega slugu faliti kako mu je vjeran i valjan, a jedan od njih reče: — Da ja sad mojemu rečem: ajde skoči s ove kamene litice i strmoglavi se, poslušaće me. Drugi odma reče: — I moj će odma.
Sad uđe hodža u družinu i reče: — Ako zaista na moju riječ pristanete, kako po pravu i pravici rečem, i ako mi neće niko zlobiti, to ću pravo podijeliti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— upitam je, željan iz njezinih usta čuti ono o čemu su mi toliko puta pripovjedali. — Ako ćete da vam pravo rečem, otada i znam što je život, — odgovori starica očito iskreno. —Mogli ste se udati za onoga....
Starica se iz uljudnosti odmakne, pustivši gospodu ispred sebe; ja učinih isto. Ostavši časom sam sa staricom, rečem joj: — Nije pravo da vi sami, ispred svih nas, platiste potpuno prijevoz! — E, što ćete? — odgovori ona.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
osećaj neobične gorčine preseče mi reč u grlu; pričekam nekoliko trenutaka da se uspokojim, pa onda priđem Komarovu i rečem mu: — Izvinite, ali ja opet moram da obratim vašu pažnju na one predmete na kosi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„Mi smo nesrećni po mnogome koječemu (da ne rečem u svačemu)“, — pisao je Vuk Karadžić baš negde početkom godine 1848 — „ali smo u književnosti najnesrećniji.
Bojić, Milutin - PESME
zvuke i zvezde i boje; I kô pobednik što gine na meti Uz šumni pljesak, kraj u njemu stečem I da ti njime pesmu sunca rečem Kad rastaviti usne znači: mreti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Moji! — trznu se mladić, i nastavi mirno: —Ka' i drugi, a da vam pravo rečem, i gorem...: Vidite, mi sve gore ča smo se veće trudili i ponili se; baš, ko se uzvisuje, poniziće se!
— Ne mogu dangubiti, — reče navlaš nedužno i htjede da krene. — Da ti nešto rečem! — moli je on istim zvukom glasa kao i u kući. — Reći ćete mi drugi put, — nasmija se ona, pogleda ga i pođe.
Obiknu i bez ognja i bez vina' bez crkve, ča naše malo selo jema! Vi ćete se smijat kad vam rečem da sam sto puti, kad su mi se oči zelenila zaželile, zaželija navonjat' se mažurane, kadulje i drugoga našega cvića, i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ - „Ne verujem.“ - „Ne veruješ! Kako se usuđuješ da tako što kažeš?“ - „Šta drugo da rečem, no da na postavljeno pitanje pošteno i otvoreno odgovorim: Ne verujem!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ah, dečice, — mislio sam u sebi — kako vas žalim, kako vas žalim! I sve me je kopkalo da im rečem još: — Kako li će nevina igra da vam presedne, mila dečice, kad budete saznali da je čigra u indiferentnoj ravnoteži
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Da proznate jer i siromašak može gospodare i boljare na svoj obed dočekati; i horjatin, da rečem seljanin, varošane i građane počastiti; gladan site zasmočiti, žedan pjane napojiti, golić odevene preobući, tuđin,
Od gorušičina zrna, da rečem, od čemernoga ovdašnjeg života i nagla o veri i o Bogu, takvo je to golemo drvo naraslo i vrlo se razgranalo, da ptice
Kad voda sa zemlje spade, ona i ostade onde, te kroz nju i prozva se labno ono mesto, da rečem lepo na videlu pred gradom brdašce.
Progna ih i grad oslobodi. I nekoga suluda bujna jepiskopa štono i finičaski Jelini pišu da su odslanici ili da rečem prosto proteranici, i njega oni varvari bijahu zarobili — te i njega siromaha sveti Dimitrije oslobodi od ropstva.
Nije li se strmo dole preobrnulo sve širom: skupi belezi i lepe zastave, da rečem divni barjaci sa zlatni gojtani i krasni venci, velikojunačni mnogi kopjanici, zlatnoperjanici i zarkulonosci, naše
I ne znam kako to zakon donosi: muči i osuđuje iz para jedno, jedno što je slabije, a drugo, poglavitije, opako da rečem, oprašta!
Sve jednako mori kako što kosac travu kosi i ništa ne probira... Ne znate u koje će dobi tat (da rečem hrsuzin) doći potkopati našu duševnu kuću i dušu iz nas ukrasti. Zato svakad na oprezu vanja nam biti.
« Te taj, eto, vinograd bio je u Jegiptu izdavna maečak nasađen. Ciglo sedamdeset i s pet loza, da rečem duša. Za četiri stotin godina rasplodi se onde i razmnožen do šest stotina hiljada.
ti je i gospodin Bog učinio, te ponapre učini goruću golemu vatru, posle iz nje svako to gornje svetenje na nebu il' da rečem pod nebom kano sveće da ozgor iz visine svetle dole na zemlju i razlučuju dan i noć i vremena s godinama po njima se
I tako i učini da oni pojasovi što zovu se planete durma se obrću i prehode. I da rečem teke ni na čemu utvrdi gore stajati i svakim svojim mestom okretati im se ni više ni niže nikojim se ne spuštati.
taj vrlo skupi kamen što no se u Jevanđelju zove statir svjetoviđeni kamen a ovako naprosto zove se karbunkulum, da rečem na srbski jezik goruć ugljen zašto no on u mraku i noću kako vatra sja se i vidno svetli.