Crnjanski, Miloš - Seobe 2
izrastao, rošav u licu – iz kojeg su virile žute oči pijanca – koji je zamuckivao i klimao glavom, pri svakoj svojoj rečenici. Izvinjavao se. Rosijski kapetan, kaže, treba da izvini.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Poslovica sažeto, u samo jednoj rečenici, slikovito, lepo i upečatljivo izražava ono opšte, tipično uverenje naroda u pogledu osnovnih ljudskih problema i
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Dane Drnogaća) U ovoj rečenici nit ironije skoro je neuhvatliva; jedino kod one primedbe o ponašanju seoskih devojaka pisac je oborio oči, da bi
U ovoj logički besprekornoj rečenici, koja je opis grafičkog izgleda jednog ćirilskog pismena kroz predmete u čijim se odgovarajućim nazivima javlja,
U Radovićevoj rečenici oseća se govor, i ton neke grube čestitosti. Čak i u lirskim pesmama fraza je neposredna, imenujuća.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čitave planine i carstva, pa i čitave decenije, narodni pripovedač zna da pređe u jednoj rečenici, često umetnutoj; i taj prelaz da bude prirodan i neosetan.
Valja obratiti pažnju na izgovaranje glasa Z umesto Ž u poslednjoj rečenici; ta karakteristika upućuje na vreme kad su kaluđere u Srbiji sačinjavali pretežno Cincari i Grci, što je narodni
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
zaboravljajući odredbu zakonsku koja glasi: 'Narodni jezik nijedan građanin ne sme kvariti, niti izvrtati red reči u rečenici i upotrebljavati pojedine oblike protivno propisanim i utvrđenim pravilima koje propisuje naročiti odbor gramatičara',
je živa, jadnica, ona bi, na svaki način, s iskrenim očajanjem našla hiljadama opasnosti u ovoj mojoj priči: u svakoj rečenici, u svakoj reči, u svakom slovu. Čisto je čujem kako mi sluti zlo i gunđa za se svojim naročitim glasom: — Huuuuu!...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sve što se dešava u jeziku, dešava se i u rečenici. Rečenica daje i smisao i život jeziku. U rečenicama se vrši sporazumevanje jezikom, to je jezička radionica u kojoj
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I — što je najvažnije! — da baš u toj drugoj rečenici ležim ja, čitav ja. Ona prva došla je izvana: osjećao sam je kao nametnutu spolja, prišapnutu od nekog ne-ja; doduše
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
dakle ritmizirano intonaciono penjanje, a sve je izvedeno iz potencijala koji je sadržan u običnoj deklarativnoj rečenici: ... da ostaje bajka. To je najobičniji rečenični model: „Ko ostaje? – Rekao je da ostaje majka“.
Ne samo u ovoj rečenici, nego u celome tekstu nijednom nije rečeno koji je vek posredi, koja njegova decenija i koja je tačno istorijska godina
Odakle, na primer, izvire snaga koja zna da nas ponese u ovoj, poslednjoj rečenici eseja „Savremenost i tradicija“: „Ona (poezija – N. P.
To se isto može reći, po analogiji, i o rečenici Miloša Crnjanskog. Tek početkom veka, od 1914. konačno je stabilizovana moderna srpska sintaksa.
Takođe počevši od promena u rečenici, još dublje zalazi Petković u sagledavanju dalekosežnih novosti koje Rastko Petrović unosi u srpsku književnost svoga
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
njeno uz naredni pasus prikrilo razliku između dva pripovedna pogleda (ili dva ugla pripovedanja) koji se u toj rečenici i u narednome pasusu nalaze i koji se očito po obimu ne podudaraju.
36 Nesporno je, prema tome, da je pisac ovoj prvoj rečenici namenio posebnu kompozicionu ulogu. Ona u jednome potezu iznosi ono što će roman široko razviti; između nje i ostalog
Elem, da je Stanković u svega jednoj, uvodnoj rečenici umeo sintetičnim, i spontanim, potezom da ocrta ono što će zatim naširoko ispripovedati, to više i ne treba dokazivati.
ne samo što je unikatan, neponovljiv kao i svaki drugi iskaz (varijanta je u odnosu na invarijantan model sadržan u rečenici), nego predstavlja i subjektivno izricanje: ono obuhvata izvestan individualno-egzistencijalni doživljaj, sa stavom
A o učestalosti njihovoj dovoljno svedoči činjenica da je već u prvoj rečenici Nečiste krvi sadržan jedan tanani anakolut, kao što on, čak oštriji, postoji takođe u još jednoj ranije navođenoj
Nečiste krvi sadržan jedan tanani anakolut, kao što on, čak oštriji, postoji takođe u još jednoj ranije navođenoj rečenici, onoj sa početka Gazda-Mladena: „[…] da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu,očevu mater“.
Uza sve to u istoj rečenici, samo na njenome početku, stvarno postoji istovrsna metabola: u obrtu „on, njen otac”. Razume se da je za Todorin
Prenose ih modalne reči u rečenici, modalne partikule, zatim reči sa jačim konotativnim nabojem, pa najzad, i naročito, uzvici.
Što je najzanimljivije, i jedno i drugo - i toplo prikazivanje u intimnome trenutku i ironiju - nalazimo u istoj rečenici.
pre toga kod Sofke „očev glasnik”). Eto zbog ovakvih su doživljajnih prelamanja prozodijski činioci u Stankovićevoj rečenici izuzetno mobilni, a čini se i da su od presudnijeg značaja nego kod bilo kog drugog srpskog romanopisca pre Miloša
Sav taj loman ljudski svet, pre moguć nego stvaran otuđuje se od nje i umire u najmelodičnijoj rečenici romana: „Sve što je duša volela, za čim je žednela, i ako ne na javi, ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja
A da je zaista tako, potvrđuje i sam autor. U rečenici koja neposredno prethodi citiranome mestu, a koja je poslednja u VIII glavi, on nas upozorava da je Sofka otišla ranije
Miljković, Branko - PESME
zvonjava Vatra sišla s uma Računa na tebe) Reči koje se sele i reči nepokretne Hoće li se sresti u prezdraveloj rečenici Ili će ih usred pesme, nasred druma, Usred šume u tuđoj glavi zateći noć (Nož naježen u srcu Niz dve oštrice
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
rečenica može biti sastavljena iz više manjih rečenica, od kojih je svaka odvojena tačkom i zapetom, kao što u jednoj rečenici može biti više ili manje zapeta, kod kojih se predahne. Je li vam sad jasno?