Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
vrsta govornih izraza doslovnog i prenesenog značenja, u našoj govornoj upotrebi nalaze se i druge reči-izrazi, rečenični obrti i manje i veće stilske, naročito tonske tvorevine, kojima se postiže što punija, jača, upečatljivija i adekvatnija
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
da ostaje bajka. To je najobičniji rečenični model: „Ko ostaje? – Rekao je da ostaje majka“. Stoga je u pravu Jovan Hristić kad u predgovoru izabranim delima
sada možemo kratko i gotovo ovlaš pomenuti: oni su najpre morali odvojiti sintaksu i njenu intonaciju od metra, da bi rečenični niz slobodnije vodili iz stiha u stih, ne narušavajući pri tome meru njegovih polustihova.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako se u primeru koji razmatramo vidi da Stanković ne dira u rečenični sklop, jer se razlika svodi na promenu lica u zamenicama.
290 Svaki ovako izdvojen rečenični član/deo teži ka postepenome osamostaljivanju: prvo je polupredikativan,291 da bi na kraju dobio i punu predikativnost.
Osobito je zanimljiv slučaj kad se ponavljaju rečenični počeci, jer to podseća na povezivanje stihova pomoću anafore. Ali ništa manje nije zanimljivo ni dvostruko ponavljanje