Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bure, svinja, prase, top – nisu bile reči, kojima su obasipali ženu voljenu, ili željenu, nego su u tom rečniku vrvele reči kao što su: ustašca, ružica, obervica, nožica, zvezdice i amur! Tako su tu francesku reč pisali.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ona se daju deci da bi se demoni i uroci obmanuli i na taj način odvratili od deteta koje ovo ime nosi. U Rečniku Milice Grković takva imena su: Nevad (nevadin = nevešt, neuk), Nejak, Rab i sl.
i bujna, pokazala se vrlo zgodnom da postane magična šibljika, lebensrute (šibljika života)“, piše Čajkanović u svom Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama.
) S. Stanojević, Bibliografski zavod, Zagreb 1928, s. 246. ⁹ Stanojević, M., „Prilozi rečniku Timočkog govora“, up. Zbornik priloga za poznavanje Timočke krajine, III, Beograd 1931, s. 95. ¹⁰ Kon, I. S.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U njegovom rečniku romatičeski znači čudan, zanimljiv događaj, koji je ispričan sa mnogo »čuvstvitelnosti«, sentimentalnosti.
Ali njegov klasicizam se sastoji samo u rečniku, nikada u formi i sadržini, i ukoliko više peva on ga se sve više oslobađa i postaje sve slobodniji i originalniji.
To je bio ogroman posao. U tom rečniku je bilo preko 26.000 reči, akcentovanih i istumačenih nemačkim i latinskim rečima, često propraćenih etnografskim,
On dopušta da se one mogu upotrebiti kada ih nema u narodnom rečniku, ali obazrivo i u najmanjoj meri. Tu se tek potpuno izjašnjava da treba usvojiti južno narečje kao književno.
treba da bude što razuzdaniji, da baci pod noge zdrav razum i logiku običnih, smrtnih ljudi, da objavi rat sintaksi i rečniku, da sebi prisvoji pravo da kao bog stvara što mu ćud zahte.
To nije išlo odmah, i u prvim njegovim stihovima ima još tragova omladinske poezije, naročito u rečniku. Ali on se vrlo brzo samostalno razvija i stvara jednu sasvim originalnu, u svakom slučaju novu poeziju.
tih predromantičarskih pesnika on se prvo učio refleksivnosti, klasicizmu, od njega su mu ostali i izvesni arhaizmi u rečniku.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Dodao sam još dvadeset novih reči svom oskudnom rečniKU. Kako je vreme odmicalo moj “Rečnik” je sve više rastao, što je neobično oduševljavalo moju mladu učiteljicu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
, SP, 1897, str. 249) znamo da je Berić god. 1812. radio na jednom srpskom rečniku. J. Berić je pisao protiv mode i u svome (provedenom) spisu Mesečna i trimesečna sočinenija za vozdjelanije uma i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ČAJKANOVIĆEVOM »REČNIKU« 130 I UZ POJEDINE ČLANKE U »REČNIKU« 131 II O BILjKAMA KOJIH NEMA U »REČNIKU« 151 III POVODOM ČLANAKA KOJI NEDOSTAJU U
ČAJKANOVIĆEVOM »REČNIKU« 130 I UZ POJEDINE ČLANKE U »REČNIKU« 131 II O BILjKAMA KOJIH NEMA U »REČNIKU« 151 III POVODOM ČLANAKA KOJI NEDOSTAJU U »REČNIKU« 158 REČNIK SRPSKIH
ČAJKANOVIĆEVOM »REČNIKU« 130 I UZ POJEDINE ČLANKE U »REČNIKU« 131 II O BILjKAMA KOJIH NEMA U »REČNIKU« 151 III POVODOM ČLANAKA KOJI NEDOSTAJU U »REČNIKU« 158 REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANjA O BILjKAMA SKRAĆENICE ARW —
UZ POJEDINE ČLANKE U »REČNIKU« 131 II O BILjKAMA KOJIH NEMA U »REČNIKU« 151 III POVODOM ČLANAKA KOJI NEDOSTAJU U »REČNIKU« 158 REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANjA O BILjKAMA SKRAĆENICE ARW — Archіv für Relіgіonѕwіѕѕenѕchaft ASPh — Archіv
« (ib., 26). Kad na Božić pada kiša, rodiće š. (SEZ, 19, 82). DODATAK ČAJKANOVIĆEVOM »REČNIKU« VOJISLAV ĐURIĆ (PREGLED VEROVANjA OBJAVLjENIH POSLE II SVETSKOG RATA I NAPOMENE) I UZ POJEDINE ČLANKE U »REČNIKU«
»REČNIKU« VOJISLAV ĐURIĆ (PREGLED VEROVANjA OBJAVLjENIH POSLE II SVETSKOG RATA I NAPOMENE) I UZ POJEDINE ČLANKE U »REČNIKU« Aljma.
Gde god se govori o verovanjima bilo u kojoj prilici, tu je i b. l. To su ista verovanja kao i u Čajkanovićevom »Rečniku«, sa ponekom drukčijom pojedinošću — kao, na primer, u Gruži i Gornjoj Resavi.
posle II svetskog rata ima veoma ugledno mesto (kao beli luk, jabuka, pšenica) i istu ulogu kao u Čajkanovićevom »Rečniku« (v. npr.
« (Andrej Oelicherčík, Slovenѕký folklór, Bratíѕlava, 1959, 62). Glog. Verovanju navedenom u »Rečniku« (iz ZNŽOJS, 19, 118) da se vatrom zapaljenom g.
« (Vuk, Pjesme, 1, 435) — dakle, ono što ne može biti; upor. primere za to ѕ. v. Jabuka u »Rečniku«. Jabuka. Kao u verovanjima koja je Čajkanović razmotrio u »Rečniku«, tako i u onima koja su kasnije objavljena j.
primere za to ѕ. v. Jabuka u »Rečniku«. Jabuka. Kao u verovanjima koja je Čajkanović razmotrio u »Rečniku«, tako i u onima koja su kasnije objavljena j.
Ali kasnije objavljena verovanja koja se razlikuju od onih u »Rečniku« ili ih u nečem dopunjuju — poglavito su vezana za slavu, svadbu i mrtvački kult.