Ilić, Vojislav J. - PESME
Na pustoj obali rečnoj, na kraju burnoga grada, Gde pastir u râno jutro svilena dogoni stada, On nađe skloništa sebi. Pred domom žubori
Božanske njegove grudi disahu svežinu dana, A pogled gutaše čisto lepotu okolnih strana. Kad stiže obali rečnoj, on Kiću zastade veće, I s njime Zvezdana vedra brala je proletnje cveće.