Obradović, Dositej - BASNE
A natura je u tomu premudri učitelj. Ono što ona nije učinila da se reže ne može se odrezati bez ljute boljetice, a ono za što ne mari il' se rezalo ili ne, nego od samoga običaja zavisi, ono
može se odrezati bez ljute boljetice, a ono za što ne mari il' se rezalo ili ne, nego od samoga običaja zavisi, ono se reže pak i ne osećaš, kako sve vlasi na telu i nokti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!... Evo mu i baza (platna) i makaza, pa neka reže kako mu je drago!... I pun zadovoljstva ode niz dubravu... 4.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Psi, u takve dane, lutaju po Temišvaru, a jezik im visi, i dahću, kao da su progutali slanu ribu na pesku. Reže, i na decu.
U dangubi, Pavle je najviše zavoleo jednog starca, u tom naselju, koji je dolazio da mu pokazuje, kako se drvo reže, i prave ruže u drvetu, na postelji, i slika Sunca, na kapiji.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pogleda ispod trepavica društvo pokraj kafanskog orkestra, praveći se da pažljivo reže bečku šniclu; utvrdila je u jednom jedinom blesku ko im je ovan-predvodnik.
Milićević, Vuk - Bespuće
razbijajući se o gole, oštre, tvrde krševe i teče brzo, srdito i nemoćno, zbijena i stiješnjena, dok stijenje para i reže svojim oštrim rtovima njezinu glatku staklenu put.
Radičević, Branko - PESME
Šikće voda oko čuna, Matica je veće tuna, Strašne stene i vrtlozi — Blagi Bože, de pomozi! Šikće voda, a čun reže, Beži vrtlog, stene beže — Živo, ruke, ne sustale! Eto mene do obale.
vežu beračice mlade, Živo vežu mlada vinograda, Živo vežu tananim ševarom; Al' im jedna druga zaostaje: Kosu reže, njom vinograd veže. Kosi svojoj tio progovara: „Koso moja, negda diko moja, Dokle dragog na svetu bijaše!
108. Izdaleka uzdisanje, Sprva teško, pa sve teže, A uz njega to ječanje Što kroz dušu tako reže; Pa sve amo ide bliže, Da se njemu kosa diže. 109. Jošte petâ kukureknu I žubor se neki zače...
od srama Mače silnim mišicama: Pucaju mu bele ruke, Ma su lude sve te muke, Pusto uže ne uspreže, U meso se dublje reže. Sam se sebi sad osmenu, Pa s' unapred dalje krenu. „Zaman! 3aman!
Milenko je... ono srce vrelo Daleko ga u Turke ponelo. Konjic vitez, gospodar viteže, Mač kaljeni divno l' Turke reže, Četir bega i pet ljuti aga Polomila ta srbinjska snaga; A zeko mu zgazi dva Turčina, Dva Turčina, dva begova sina,
Ukraj njega svud Srbinji beže, Al' on napred glave turske reže, Sekao je dok trajalo snage, Posekao četir ljute age, Al' mu snagu uze besni Rusta, U prsi mu sasu zrna pusta,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Došao naš berberin u jednu njihovu četu, a oni se sve hvataju za puškomitraljeze i reže: — Najprije skini glavu, a onda je šišaj! — Jeste, strinu im njihovu, a poslije tri dana i sami se ošišali, dobrovoljno.
Kostić, Laza - PESME
Zar što mu ne daš, pletkušo stara, da srca svoga uzore sveže slobodnom rukom u kamen reže, il' platnom šapa? — Ne ume Srbin kama da krnji, al' jedan kamen urezan stoji, Srbine, brate, u grudi' tvoji': taj
Oštrim dletom bola svoga u bled kamen reže lica, svako lice ista lepa Valadila od Misira. Tako voli Minadire, tako mu je ljubav silna, te ljubavi nema više od
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Meni se učini — ima deset kurjaka. SLOVO IŽE ALI SIRCA NIŽE Zapisao kaluđer na sircu, đe se reže, iže, da bi poznao ako đak siječe malo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Mreža mu teška, veslo još teže, vjetar ga svaki hladnoćom reže, s prijetnjom se more giba. Uzalud zovu daljine drage, starini tužnom nestalo snage, sve mu je manje riba.
Dva ljuta borca pod istim krovom sede zdesna i sleva, frkću i reže, hrbate ježe, a oko munjom seva. Još trenut samo, pa urnebes, počeše divlji ratnički ples!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Ma su djeca vragolani, utopiće te.“ — 21. U Božića tri zlatna nožića: S jednim reže meso pečenicu, A s drugijem tanku đevenicu, A s trećijem bijelu pogaču. 22.
Za Đurđem je kosu odrezala, Za đeverom lice izgrdila, A za bratom oči izvadila. Kosu reže, kosa opet raste; Lice grdi, a lice izrasta; Ali oči ne mogu izrasti, Niti srce za bratom rođenim. 225.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A tamo po budžacima, otimaju se mačke oko buraga, sevaju i reže, dok se koja ne dokopa povećeg parčeta, pa klisne sa njim preko praga i nestane je u pomrčini....
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ako, pak, od ponoći vetar stane da reže, Da trese u kapke, odnosi košulje sa doksata, (Vetar pred kojim žuti listovi u strahu beže), To znači: stara zima
” „Moraš paziti ona dok te Opslužuje, i bojati se njenog prisustva: Po tri sata desnici reže nokte, Tu, što se kaže, nema iskustva. Dok radi, odjednom joj se odmora prohte: Nju, znate, odlikuju visoka čuvstva!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Slovo „iže“, ali sirca niže. — Zapisao kaluđer na sircu (đe se reže) „iže“ (i), da bi poznao ako đak odsiječe malo. Kad kaluđer iziđe iz sobe, đak uzme sirac da odsiječe malo, a kad vidi
2. PRIRODNIM POJAVAMA SNEGU (kad pada) Padaj padaj, sneže, Nek’ se gora sleže, Nek’ zečevi beže, Jer se ražanj reže.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ele on tebe prejaa dvaput preko ćuprije.“ VIII. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE. Zapisao kaluđer na sircu (đe se reže) iže (i): da bi poznao, ako đak osiječe malo od sirca.
čuvaj mi kapu“. 26. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE. Zapisao kaluđer na sircu (đe se reže) iže (i), da bi poznao, ako đak osiječe malo od sirca.
Ćosić, Dobrica - KORENI
rogovima o prazne jasle, konji ržu i topću, ovce se razblejale, kokoške pre vremena sleću sa sedala, psi zavijaju i reže.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I meni zora k'o da jednom svanu; Po mrkloj noći gde severac reže Oslavi jutro divotno i sveže, I jasno sunce prvi put mi granu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE Zapisao kaluđer na sircu (đe se reže) iže (i), da bi poznao ako đak osiječe maslo od sirca.
Petković, Vladislav Dis - PESME
suzama se guše, Bregalnicom raste groblje novo, sveže; To umiru hrabre, plemenite duše, I Kajafin žig se nad Sofijom reže.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
zora; s one strane nebo, zastrto olovastom bojom, razgaljuje se sivom svetlošću, a kad lahor sa brdina snegom zastruji, reže po licu, i čuje se jače, odozgo s polja, odeliti šum slapa nad mlinicama. Prekoputa škripnuše vrata i klepka brecnu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
simbolički prenosilac blage vesti da je Hristos začet, u isti mah je samo biljka izrasla iz zemljine utrobe, ali je reže žrtveni nož. Ali ko je gladan tela i žedan krvi tog ploda što se začeo u tamnoj utrobi i na svetlost sveta izašao?
pesnika postoji: ako je u gornjem primeru stih rezao govorni niz, onda u primeru koji ćemo sada navesti – govorni niz reže stih.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ljuta noću ciča tako zide steže, Da ih stoji tresak, sve ljutost'ju reže. Ja sego ne znaja, mislih da sut tatije, Grabitelji života mirne svoje bratije.
S tog snima; meće prsi na Vukove, Dobrotu kneza hitro obmanuvše. Na čelo reže pečat stida, Kletvi ga narodnoj navek daje. Vi ne možete Miloša, ledene, O, prsi, sudit! Čuvstvo je sudac tu.
Bojić, Milutin - PESME
buktinje sveže, Uz praskav požar rastopljene smole S vriskom fauna i nimfi, što gole U susret jure, kroz vijor što reže, I krše stabla i kidaju mreže, Naša su srca što se večno vole Skrhala strele, što su se zabole, Stopila hude
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
II p. n. (kao što i grožđe treba brati na jesenjeg Svetog Matiju, 21. IX: »Matija reže, Matija trga«, ZNŽOJS, 23, 317). Međutim, ne treba rezati lozu ni na Svetog Valentina (14. I p. n.
l. na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan; u Kastavštini ne reže se v. l. ako je »luna prazna«, jer »bi bile i bačvi prazne« (ZNŽOJS, 39, 1957, 84); u Gornjem i Donjem Orahovcu ranije
Ćipiko, Ivo - Pauci
: Debeli fra Jere gleda kako doktor crkovnoga prava uze krišku pršuta vilicom i na tanjiru reže ga nožem; to on ne može da podnese: jedi se u sebi, i oči mu jednako tamo zamiču.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
izlomi sliku, ostane samo za trenutak nejasna mrlja prelomljena krugovima, zatim i ona iščezne, bolna oštrica, zrak što reže kao brijač, blesne mi pred očima, i ja sam ponovo ovde, budan, očajan, stešnjen u kamene zidove sličan kornjači koju su
Matija Sedeti u toplom i slušati kako napolju reže vuci. Nije loše. Uopšte nije loše. Ovde plamsa vatrica, u tami miris učvarenog osušenog mesa, napolju led, mrazna
Ilić, Vojislav J. - PESME
biju o obale mirne, I trska šumi i trepere glasi, Ponoćni lahor kad je krilom dirne; A čamac leti i talase reže, I jednolika pesma se razleže. 3.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nata ustaje da doda drvo u peć; Mirko joj svojim krivim prstima sipa drugu šolju kafe, i reže sredinu hleba na kockice. Milina — ni prošlosti, ni budućnosti! Dve starosti, dve svetinje.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
oni je jedu Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost I oni je piju Na kolenima pod stolom Mačevi im tiho reže U čancima na stolu Ogleda se večernje nebo I na nebu kraj sutrašnjeg boja Na desnu ruku venconosca Sleće kos i začinje
Šantić, Aleksa - PESME
O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?! Vaj, uzaman more naše krvi ode... Moja jadna zemljo, mi smo i sad sluge. Gdje su naše muke?...
I u mutne noći, kada bura reže, Kada nimfe ćute u morskome bilju, Ja ću s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom, Jednom
Prostrlo se more kô svileno platno, I u noći spava providno i zlatno. Jedna lađa sporo površinu reže. Stari ribar tegli za krajeve mreže; I na mekom sjaju, kao srma čista, u širokoj pređi lov obilni blista.
Mirišu smreke i kadulje svježe. Mir. Ne pjeva slavuj sa noćišta svoji', Samo hučna voda kroz ždrijelo reže, Dok crn krupan jelen nad ponorom stoji.
Ovdje, pod krovom topole ti svježe, Umornu srcu ja napitka hoću. Prsi mi davno bol studeni reže... Odbjegla tico mojih zlatnih dana — Radosti, dođi!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Osta jadna samorana majka, ona kuka kako kukavica, a prevrće kako lastavica; ona ide svome vinogradu, kosu reže, pa vinograd veže, suze lije, čokoće zal’jeva, vinogradu tiho progovara: „Vinograde, mili rukosade, ko je tebe mene
Od’ Ilija dvoru bijelome, Stojan ode svome vinogradu. Nađe majku Janković Stojane, nađe majku u svom vinogradu; kosu reže ostarila majka, kosu reže, pa vinograd veže, a suzama lozicu zaliva, i spominje svog Stojana sina: „Oj Stojane, jabuko
Nađe majku Janković Stojane, nađe majku u svom vinogradu; kosu reže ostarila majka, kosu reže, pa vinograd veže, a suzama lozicu zaliva, i spominje svog Stojana sina: „Oj Stojane, jabuko od zlata!