Dučić, Jovan - PESME
“ PESMA HRISTU Ti ćeš ostati samac na jezeru na kojem si propovedao ubogim ribarima da je sreća u sirotinji a spas u ljubavi. Nestaće hrišćana na zemlji.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Kome pripada ova šuma? — Skoro celo ostrvo pripada markizu. Vrlo malo maslinjaka iznad sela pripada ribarima. — Je li voda duboka ovde? — Dosta. Teško je gaziti po njoj blizu obale pošto je kamenjar. — Evo sela, — reče žena.
— Evo sela, — reče žena. Susrećemo prvo jednu, zatim drugu barku sa ribarima koji bacaju mreže. — Dobro veče. — Dobro veče. — Kako je? — Ide, ide! Pristajemo uz sasvim kratak molo na koljima.
Moje vođe zastaju. Setili su se nečega: — Znate, njegova kuća nije bogata i ne treba nam to zameriti. Teško je ribarima obogatiti se. Ali zaboraviše to kad iz kuće ispade nekoliko mladića sa gitarama. — Vi dolazite od Pipa?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Posle sam se dugo cenkao sa ribarima, i tek uveče, kad je pao mrak, prevezoše me natrag. Spavao sam u jednoj pustoj kući, i cele me je noći budio težak,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
organizama kupe se bezbrojne ribe kojima je to hrana, i zbog toga su takva mesta u morima dobro poznata okeanskim ribarima. Iz slike se vidi raspored najvažnijih struja u Atlantskom Okeanu.
Mnošto jegulja su bile obeležene jednom malom numerisanom metalnom značkom; ribarima koji love u severnim morima u pravcu Atlantskog Okeana preporučeno je od strane danskih pomorskih vlasti da ih po
U ovdašnjim tunarama se ponekad, pored mnoštva tunjeva, ulovi i po koja takva riba, koja tada zadaje dosta muke ribarima. Treba pomenuti još jedan neobičan događaj koji se desio prvih dana jula u blizini okeanske oblasti u kojoj smo mi
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Alasima (ribarima) Sve se njive zelene, a alaske crne, Alas kapu nakrivio, u me’anu gledi: Čunovi mu vodom plove, a ispolci zveče,
Sveti Sava - SABRANA DELA
GLAVA 33 O ključarima, i hlebarima, i o ribarima, i o stratoru i o ekonomima metohijskim Molim, dakle, ključare, i hlebare, i ribare, i one koji se brinu o mazgama, i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sve zarađeno delio je nevoljnicima i prosjacima, a zatim odlazio na reku. Tu su ga viđali kako pomaže ribarima, a kao zaradu uzima riblju mladunčad i vraća je u vodu. Ko je još to radio? Ko toliko zurio u vodu i oblake?
— Kako da mu pomognem da poraste? — Donesi mu plave ribe! — reče suseda sleva. — Ukradi ribarima morskoga raka! Možda će od njegova mesa mali ojačati?
Ali i danas među ribarima kruži priča da, daleko u moru, postoji stena na koju Srebrni galeb sleće da se odmori. Jedino u jatu svi veruju da je
Nego šta! Ali ni pomisao na zlato ne otvori ribarima usta. A bor je za to vreme šumeo na vetru, pitajući ptice: — Jeste li videle male svirače? — Videle smo, videle!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad hoće da se malo odmori od svojih redovnih dužnosti, provodi sa svojim ribarima dane, noći, pa i nedelje na Dunavu, u ribolovu velikog stila. Voda je, tako reći, njegov elemenat.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Koliko se puta zaželela čovjeka, koliko je puta čeznula za tolikim mornarima i ribarima koje sretaše po pustome školju i s kojima bi se tako brzo upoznala!
Na onome krajnome ratu, što je na dogledu, sigurno i Marko s društvom poteže. Da ga se ne boji, sišla bi dolje k ribarima, pomogla bi im i razgovarala bi.
Maestral nosi sobom svježinu, život, i ona osjeti u sebi životnu slast: htjela bi požuriti dolje k ribarima, ali se boji svoga čovjeka, — njega se boji, koji joj mladost i život zarobio, a ništa joj za to u zamjenu nije dao...
Protežem se na žalu, a već mi veslači pokazuju staru Anticu. Eno je malo dalje od nas: ribarima pomaže soliti srdijele što su ih noćas, pomoću lađa „svjećarica”, uhvatili; sada ih u barilo slažu.
Je li tako? — obrne se ribarima. — Ostarjela si jur! — opazi jedan vremešan ribar, slažući srdjele. — Znate, ima joj preko sedamdeset godina...
a društvo gleda za nama; niko se ne miče da nas isprati: sunce je osvojilo školj, a maestrala još nema, pa je vruće, a ribarima nije ni milo hodati. — Uđite! — reče mi stara kad stigosmo. — Ovo je sada moja kuća.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ne odaju tajnu ni vetar, ni galebovi. A ipak, ne prestaje da među ribarima kruži priča kako u noćima punim mesečine iz mora izranja srebrna riba na čijim leđima jaše dečak duge, od sunca i
Sumanuto! Ugledao ju je samo jednom, i nikad više. Da li je pobegla što je viknuo da ribarima ne kvari lov, ili što je potrčao ka njoj?