Afrika
), sušenih ribica, đerdana. Poseta šefu: Fransis Bef! Njegov dom je ogromna urođenička koliba koja me je podsetila mnogo na slike starih
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pa ipak, svet ispod kože reke bio je nešto izvanredno: slojevi smeđozelene vode kroz koju prolazi sunce, neka ribica, neki list a preko svega toga tišina gusta i čulna, skoro opipljiva. Osećao sam kako mi se svi mišići na telu opuštaju.
Radičević, Branko - PESME
„Žeravico, de se trudi, Nemoj tako sporo.“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba — jošte malo — Sad mu je pečena, Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena!
„Žeravico, de se trudi, Nemoj tako sporo.“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Krasno miris od nje veje, Već mu je pečena; Srce mu s' u grudi smeje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka. Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: — Po bogu da si mi brat, baci me u vodu; ja ću tebi jedared vrlo
seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa nzvadivši iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se ujedanput javi iz vode: — Šta je, pobratime? A on joj odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
A on joj odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je. A ribica mu reče: — Evo je među nama, stvorila se riba, a ždrebe ribić; nego udri ularom po vodi i reci: „Dura, babina kobila!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
sve ono bogatstvo i sav onaj lepi svet, svi oni izlozi, a još ti nije jasno da si najskupocenija ogrlica u varoši, ribica u gradskom akvarijumu, najekskluzivniji maneken za jamice na obrazima, nosilac najglatkije kože prvog reda sa zlatnim
), da nam je obala najrazuđenija, da naše pčele nose najviše meda, da samo kod nas živi čovječja ribica u Postojanskoj jami i nigde više, da je Hajduk Veljko stalno spavao sa lepom devojkom ispod nekog drveta, da smo
Najzad, Ljubav je Ljubav, šala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire... — nekako mi se više nije dalo da se grebem o Mišelina, mada je cela stvar jako ličila na fenomenalan provod.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
IZ BOSANSKE KRUPE 324 DRUGAR VJERNI 326 NA OBALI UNE 328 RĐAVO ORUŽJE 330 PISMO 332 TUŽNI HARAMBAŠA 334 SVAŠTARA 336 RIBICA NA VRBASU 338 PUTNIK 340 PROLjEĆE 342 RASTANAK 344 FERIJE 346 ČAROBNA ŠUMA ČAROBNA ŠUMA (UVOD) Na
Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud. Od toga dana nisam na miru, udicu bacam po svakom viru u dan vjetrovit, ružan.
Na kome moru, poznato nije, uz otok neki zaliv se krije, od strašnih bura spas; u njemu živi ribica lijepa, ribica mudra, zlaćanog repa, u nje je ljudski glas.
Na kome moru, poznato nije, uz otok neki zaliv se krije, od strašnih bura spas; u njemu živi ribica lijepa, ribica mudra, zlaćanog repa, u nje je ljudski glas.
Kad obnoć bura na moru duva i moćan talas u lađu gruva, grmi u mraku slijepom, ribica dobra mornare zove u tihi zaliv nek žurno plove, svijetli im zlatnim repom.
Kad bi u zaliv bacila sreća ribara čiču pognutih pleća, starost ga brzo mine, ribica dođe, ne treba zvati, odmah mu snagu i mladost vrati, dok samo repom sine ...
“ Poskoči mačak čilo i vedro, na maloj barci podiže jedro i skide šešir svoj: „Naći ću gdje se ribica krije, donijeti mladost što mogu prije, čekaj me, starče moj!
Kapetan Mačak na barci lakoj za ribu pita u zemlji svakoj, vječno ga nada krijepi. Gdje god stigo, neko bi rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, naprijed, mornaru lijepi!
Na kraju pingvin takođe rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, još imaš mnogo preć. Neka ti barka još brže leti, i kad je nađeš, mene se sjeti, pa mi donesi
Šalje me tebi s porukom lijepom, ribica dobra sa zlatnim repom da unuk budem tvoj, i da ti mladost zamijenim, na teškoj barci u lovu smijenim, da s morem
“ Čudi se starac dugačke brade: „Otkuda riba za mene znade?“ „Ribica dobra na moru južnom, našla je kapu s porukom tužnom i na njoj krvi tračak: „Junački ginem u buri, znajte, starini
Ispod olujnog mrkoga gunja sve se praćaka ribica munja. Lagašan vetrić pod vrbe zađe, koprenom igra lakom, zapao mačak u san dugačak, prođe mu jeza dlakom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
balkanske lobanje prolaze braća kao senke pod epitrahiljem i kosmopoliti, idu kroz pećine gde se batrga čovečija ribica, dodiruju iznutra slepoočne žile vrele kao konjske sapi i čuju desno šta kuju Bugari i levo kako se svađaju Srbi,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
sitan račić koji se tada tu nalazi u takvim masama, da se mestimice površina mora crveni od njega; tako isto i jedna ribica koju tunj juri i proždire.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
po svetu za dugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka. Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: „Po Bogu da si mi brat!
seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa izvadivši iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se u jedan put javi iz vode: „Šta je pobratime?” A on joj od govori: „Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
” A on joj od govori: „Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.” A ribica mu reče: „Evo je među nama, stvorila se riba a ždrebe ribić; nego udri ularom po vodi i reci: dura babina kobila!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gubi se odavde! — Pomozi joj. Dok je živa, paliće ti sveću na grobu. A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo... — Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Reka se, najednom, rastvori i on izlete, a za njim izlete čitavo jato ribica pretvorenih u vodene cvetove. Sve do sutona lepršali su vodeni cvetovi nad pritihlim vodama reke zanemele od sreće.
— svečano obeća galebica, ali ni riba nije znala leka nevolji. — Nismo mi ribe najmudrije! — reče ribica smerno. — Bolje se obrati kornjači zvanoj Kamena leđa. Ona je toliko stara da su joj se leđa od starosti skamenila.
— ispriča ribica kornjači nevolju majke galebice, ali ni najstarija stanovnica mora nije znala šta bi se moglo učiniti, pa reče: —
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Žeravice, de se trudi, Nemoj tako sporo!“... Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba - jošte malo Sad mu je pečena! Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode, opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka. Ribica, kad vidi carevog sina, stane mu se moliti: — Po bogu da si mi brat, baci me u vodu; ja ćy tebi jedared vrlo
se seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa izvadi iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se ujedanput javi iz vode: — Šta je, pobratime? A on joj odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
A on joj odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je. A ribica mu reče: — Evo je među nama, stvorila se riba a ždrebe ribić: nego udri ularom po vodi i reci: dura, babina kobila.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Još jedared mrežu hiti, pa je izvuče, A u njojzi koprca se mala ribica. To ne bila prosta riba, svakidašnjica, Već je bila zlatopera i zlatorepa.
To ne bila prosta riba, svakidašnjica, Već je bila zlatopera i zlatorepa. Ribica se stade molit’ starom ribaru: „Pusti mene, dobra dušo, natrag u more, A otkupa, kakva hoćeš, išti, — daću ti“.
Petrović, Rastko - AFRIKA
), sušenih ribica, đerdana. Poseta šefu: Fransis Bef! Njegov dom je ogromna urođenička koliba koja me je podsetila mnogo na slike starih
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Što je čisto, prođe kroz rešeto, a što je sumnjivo, ostane pa se praćaka kao ribica u mreži. A ja samo biram. (Tobož vadi iz rešeta jedno lice.) „'Ajde, golube, najpre tebe!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kum Marin ispržiće na tavi morskih ribica, što bi rekao stotinu pojeo bi ih u zalogaju, a kad tamo, prebirući jednu po jednu, sit se najedeš...
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
koji bi poklon bio najprikladniji za dete (potencijalni darovi izraženi su deminutivima: lutčica, igrica, ptičica, ribica, kitica cveća), te s radošću zaključuje da im može darovati nešto vrednije i trajnije: „Pisati hoću/ djeci malenu,/
„Žeravico, de se trudi, Nemoj tako sporo!“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba – jošte malo – Sad mu je pečena, Srce mu je zaigralo: „Amo sad, milena!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao srebrne strele letela su jata riba. Ribica nije prestajala da priča o oblacima koji plove visokim, plavim nebom, o cveću rumenijem od korala i vetru koji u
U pravu je koralna grana što na to tako gleda! Ribica je sve ređe dolazila Sedefnoj ruži. Sedefna ruža ju je sve ređe zvala k sebi.
Dok dlanom o dlan: grana se vezala za granu, lišće splelo. Dečak se oseti kao ribica u gustoj mreži. Stade. Stade i žbun.
Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi. Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume! Trže se dečak.
neko džinovsko drveće, krošnje u nebo poletele, grane kao devojke kose opustile, a lišće se na vetru poput srebrnih ribica ljeska.
A visoka je, oj, kako je visoka Staklena Kula. Ne dopiru do Radana ljudski koraci, glasovi i senke oblaka brže. Kao ribica u ledenoj kocki zarobljen živi Radan. Ni ptice da proleti, ni psa da zalaje, ni lista da zašušti.