Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I DELI-RADIVOJE 559 56 GRUJICA I PAŠA SA ZAGORJA 564 57 ŽENIDBA GRUJICE NOVAKOVIĆA 573 59 IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA 595 60 LOV NA BOŽIĆ 612 62 JANKO OD KOTARA I MUJIN ALIL 644 63 SMRT SENjANINA IVA 657 64 SESTRA
Godine 1648. kotarski uskoci imali su čitav niz okršaja sa Turcima: kod Udbine, kod Ribnika (gde Su poginuli pop Šorić i Petar Smiljanić), na Zečevu (gde je poginuo Vuk Mandušić).
Kako je prikazan u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika on ide među dva ili tri najsugestivnija lika našeg herojskog pesništva.
I krepka ti desna ruka bila! I oštra ti britka sablja bila! Slobodne ti oči na Turčina! Kad ti dođeš pod Ribnika bela, ti se nemoj poplašiti, sine! Oštro gledaj, a oštro besedi, oštro agu na mejdan zazivaj!
U šesnaestoj godini on nije zadrhtao od straha, i uspeo je da nadvlada agu od Ribnika i da nadmudri dva pašina sina. Osvetio je na taj način ne samo svoga oca nego i sve druge ljude koji su trpeli uvrede
Nije manje snažan ni stih koji aga i Ivo (u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika), nalazeći se brzo jedan za drugim u istom povoljnom položaju, upućuju — kao da se loptaju — jedan drugome: „Što sad
Bitka na Krbavskom polju, Ženidba Maksima Crnojevića, Margita djevojka i Rajko vojvoda, Ivo Senković i aga od Ribnika, Smrt Senjanina Iva, Ženidba Milića barjaktara, Ropstvo Jankovića Stojana, Predrag i Nenad.
Sa kakvom je samo veštinom i preciznošću naslikan stari Đurađ u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika! Starac dobija poziv za megdan i plače: oseća da je vrlo star, da se ne može ni konja držati, a teško mu je da pod sedu
“ Pa dovati Rajkove noževe, udari se posred srca živa, — mrtva, tužna, pokraj Rajka pade. 59 IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA Knjigu piše aga od Ribnika, pa je šalje Senkoviću Đurđu: „O junače, Senkoviću Đurđu, ja sam čuo i ljudi mi kažu da si
59 IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA Knjigu piše aga od Ribnika, pa je šalje Senkoviću Đurđu: „O junače, Senkoviću Đurđu, ja sam čuo i ljudi mi kažu da si dobar junak od mejdana, a i
mejdana, a i mene ne kudi družina: ako s’, Đurđu, junak od mejdana, od mejdana i od sablje britke, odi k meni pod bela Ribnika, od’ na mejdan, da se ogledamo; ako l’, Đurđu, na mejdana nećeš, predi meni gaće i košulju, nek ja znadem da si mi
došla nije; ako li je kad i došla ’vaka, a baba je onda mlađi bio, pa se nije od knjiga plašio: ovo j’ knjiga age od Ribnika, aga mene na mejdan zaziva; ja sam, sine, vrlo ostario, ne mogu se ni konja držati, kamol’ terat po mejdanu s Turci!