Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide! XI SPASOJE, PREĐAŠNjI SPASOJE (novopečeni bogataš): Dobar dan želim! (Ljubi ruku Rini.) Izvinite, kucao sam dva puta. Ne želim da vas uznemiravam, svratio sam samo da vas umolim.
I da te pita čovek zašto si potrčao to gospođi da saopštiš? (Rini.) Mogu već misliti kako vam je bilo kad ste čuli. ANTA: A možeš misliti kako je tek meni bilo kad sam ga video.
On je bled i vrlo zbunjen): šta je ovo; šta je ovo, zaboga?! (Seti se.) Pardon, gospođo! (Prilazi Rini i ljubi joj ruku. Obraća se ostalima.) Šta je ovo? RINA: Vama je rđavo? ANTA (zvoni): Patite li od srca? ANA (ulazi).
NOVAKOVIĆ (čita): „Bio sam neobično uzbuđen, nisam znao šta ću da radim toga trenutka”. ANTA (Rini): Pati li on od srca? SPASOJE: Ama, ne prekidajte! Čitajte, molim vas!
Izvolite. (Rini, prateći je.) Boga vam, gospođa Rina, utičite i vi na Vukicu da se umiri, vrlo je nervozna što je odloženo venčanje.
Nama je potrebno da se ta stvar malo otegne. MILE: Da, ja sam već dao reč gospođi Rini da ću otezati. SPASOJE: Vrlo dobro! Vrlo dobro!
MILE: To bi najbolje učinili, ja sam to već govorio gospođi Rini, kada bi me, recimo, uzeli u službu u vaše društvo „Ilirija”. Vi ćete, izvesno, imati potrebe za više činovnika?
MILE: Bože, sačuvaj; to nikako. Ja to činim čisto iz pažnje i poštovanja prema gospođi Rini. Druga je stvar kad bi mi ponudili kakav mali zajam, to da, to bih primio bez prigovora, ali nagrada, to bi bila
! To znači da će gospođa to i posvedočiti ako ustreba. SPASOJE: Dabome da će posvedočiti. MARIĆ (obraćajući se Rini): Voleo bih da mi to i sama gospođa kaže. RINA (zbunjena, uzbuđena, čisto grca): Ja... Ja...