Jakšić, Đura - PROZA
Jedno veče se izdaleka čula rika topova. Huji i tutnji, kâ ono težak oblak što u vazduhu riče i besni, nadimajući gorostasne grudi, traži najlepše doline da ih ledom mržnje svoje uništi i upropasti.
Obradović, Dositej - BASNE
” — „Ko bi se nadao da on tako riče?“ — odgovori osramoćeni pas. Naravoučenije Ova nas basna uči da pre valja poznati snagu naših protivoboraca, a potom
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vezan je deda, trese se sav, dok pred njim riče grivasti lav: „Vi li ste Trifun, ovdašnji mlinar, inače nazvan Triša, vi li to mačka mučite Tošu poput najgoreg
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Matora Zekulja već ogladnela pa riče, a junac dvogodac gleda je i čudi se šta joj je. Trogodac Širga okupio mladu junicu, hoće bećar da ašikuje, a ona se
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nekršću se gore usmrđeše... Ujedno su ovce i kurjaci, združio se Turčin s Crnogorcem, odža riče na ravnom Cetinju! Smrad uhvati lafa u kljusama, zatrije se ime crnogorsko, ne ostade krsta od tri prsta!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
se, bjež otolen, zla natruno: u visinske visine, u dubinske dubine, u morske pučine, đe kokot ne poje, đe krava ne riče, đe vo ne buče, đe se bog ne moli, đe se djeca ne krste. (Triput).
Ne sevaj, ne streljaj, ne boli; već idi u goru talelejsku, gde petao ne peva, gde ovce ne bleje, gde magare ne riče, gde konj ne vrišti, gde svirke ne sviraju, gde devojke ne pevaju, gde kolo ne igra. Udri jelena u rog a košutu u stopu.
nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne bleji, gdje koza ne veči, gdje pas ne laje, gdje dijete ne plače, gdje maša ne kuca, gdje se gusle ne
(Četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima) 225 — Krava riče iza Dubrovnika, tele riče iza Šibenika? (Grmljavina i njen odjek) 226 — Kroz slamu ide a ne šuška?
(Četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima) 225 — Krava riče iza Dubrovnika, tele riče iza Šibenika? (Grmljavina i njen odjek) 226 — Kroz slamu ide a ne šuška? (Zrak) 227 — Majka rodi mene, a ja majku?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa. 52. Ko pjeva, kad drugi ljudi plaču. 53. Krava riče od Bosne, tele sisa od garave. 54. Kući ide,. a .u goru gleda. 55.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. A. Šantić CXXI SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane.
I svud iz neba, s vrhova, i luka, Zvoni i zvoni: „Osana vo višnjih!“ ...Sja sunce, zlatno k'o klasje što dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, I jutro kadi dimom jake nozdre... A.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
ti je i moja poznata; mislim, nejma podobne na zemlji: do vratah sam iznika tartara, ad na mene sa prokletstvom riče, sva mu gledam gadna pozorišta; al' na sudbu vikati ne smijem - nadežda mi voljom tvorca blista!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ORKAN Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Od tud dalje — kâ da riče: Teško tebi, jadni svete! Podigô se u visinu Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu reče: „Eto, vidiš, sad si
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Nešto se teško ruši, tutnji, riče, grmi, gazi. Prigušeno dreknu zgaženi oficir i skoči. Krilo od šatora zamotalo mu je glavu. Očupa ga od sebe.
Krilo od šatora zamotalo mu je glavu. Očupa ga od sebe. Zacvokota od užasa. Poludela mračna gomila se valja, mrvi, riče. Beže rasprštale senke na sve strane, skaču, sapliću se preko još pospalih, ili možda mrtvih tela.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ XXI Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Otud dalje — kô da riče: Teško tebi, jadni svete! Podigô se u visinu, Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu reče: „Eto vidiš, sad si
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Čuje, kako Jablan gromovito riče, a brda odjekuju. On doliga: Volo-lige, dolo-lige! Jače moje milo bače od te vaše jadne krave!
Ispod vrata Rudonjina šiknu veliki mlaz krvi. Lujo zadoliga. Jablan stoji ponosito na mejdanu i riče, a planinski vrhunci silno — silno odjekuju. KROZ MEĆAVU Već se poče i smračivati, a oni ne mogoše krave prodati.
Bojić, Milutin - PESME
čuj kraj jedne priče: Bio je jedan džin svemoćne vlasti, Orkan je rob mu bio s puno časti A on je more šibao što riče.
Jakšić, Đura - PESME
Ponoć gleda silu besa, Pa se ježi, strepi, stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često
Ilić, Vojislav J. - PESME
A Ljeljo lodbočen stoji i zračnim bičem ga žuri, I panter urla i riče - al' burno grabi i juri! U tome čudnome času, od zračnih ploveći dvora, Mesečev bledi zračak ozari vrhove gora, I
Ja sam znao otkud usklik: to bengalski tigar riče, Ili demon okovani podzemnoga boga viče. A na čistom, plavom nebu bledi mesec tiho sjaje, I prohladni vetar duše sa
Po ulicama pustim kupe se i blude psine, I tigar sumorno riče i šakal iz daljine. Jer maharadža grozni smrtnom ih obreče jadu, I tanke pokvari lule što vodu sprovode gradu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kulica — nisu ljudi badava prozvali apotekara „gospodin Vasa-barometar” — i iz kuće se čuje klaviharmonika, riče kao orkestar kad je apotekar dobro raspoložen.
Šantić, Aleksa - PESME
Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910. SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane.
Osana vo višnjih!''... Sja sunce, zlatno kô klasje kad dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, i jutro kadi dimom jake nozdre... 1911. BAJKA Ležô sam na žalu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čauš viče, dabulana riče: „Hazur, hazur, kićeni svatovi! Hazur svati, i hazur đevojka! Već hoćemo doma putovati“. Digoše se kićeni
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— ponovi i onaj debeli. Tek što je Mačak tako sam sebe malo okuražio, iza okuke druma začu se pjesma: „Tele riče, domaćica viče: Zašto ričeš, izjeli te vuci?“ — Aha, evo Strica! — poveseli se Mačak. — Prepao se pa pjeva.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Opak bijaše neki Faleris: raspali mjedena vola i živa čoveka u njega zatvori da bi se čuo vo jer riče kano živ. KODRUSOV ŽIVOT Kad je atinski kralj Kodrus imao boj sa svojim neprijatelji i opraljao se je već da ide na