Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BORANjA І Sur detao u grab kljuje, u grab kljuje, poručuje telegrafski, sve kroz siže: tek je duša zrnce riže. Praskozorje sa Boranje crvenilom snop odžanje i oblije trbuh zmiji u svetlosnoj utopiji.
ІІ Gorski vetar otpiruje mašu s lirske materije i s grmušom sriče siže: tek je duša zrnce riže. U svesti mi sjaji trina, gora sinja i samština, sa crvenom ukosnicom, poluplava i sa pticom.
ІІІ Skrunjuje se u rezime Roѕa alba mesto rime, a uz refren plamen liže: tek je duša zrnce riže. Kroz podneblje polusedo, dan i ponoć, uporedo, jedući se, dok se tope, od dve senke nulu sklope.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Priđimo bliže, evo ga gde stiže Taj što noću kao mesečar lunja; Preko dvorišta gmiže ko muva preko riže Jan Neopran, zvan Miki, inače Žunja. Na prstima nastupa, stopu po stopu. Žunja je bio u bioskopu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pa onda opet o kineskim sijačima riže, o čileanskim vadiocima šalitre, o podzemnom švercu oružja u polukolonijalne zemlje — i boktepita još o čemu!