Jakšić, Đura - PROZA
Gonite ugnetača njena!... Idite, pomešajte svoju plemenitu krv sa krvlju postradavšega za vas i za rod čovečji!... Na Veliki petak osvanulo je pet stotina kosača, mrka pogleda, čvrste desnice.
“ „Lepo, džanum... A da niste rod?...“ Pitao ga je arhimandrit, jednako svojim žmirkavim okom mereći moga pobratima.
Baš mu se iz pogleda videlo da se premišlja kako i na koji način da ga bolje oglobi. „Oče Kaliniče, mi nismo rod; ona je čak s one strane Čestobrodice, baš ispod Rtnja, a ja, kao što znaš, iz Mutnice“. „A pismeno, džanum?...
Ako tebi ne bih, da kome bih?... Mi, vidiš, što nigde nikoga nemamo u svetu, mi smo među sobom rod!... — Jest, dobri učitelju, tako je! Onaj koji nema brata, sa celim se svetom bratimi...
Obradović, Dositej - BASNE
Hidra se priupodobljava mučitelju koji smiri ljude, ali im sam zlo tvori. Uči nas ova basna, dakle, da rod čelovečeski ne može blagopolučan biti niti u beznačalstvu i pustom samovoljstvu, niti pak pod vladjeteljem lenivim, koji
Zaisto, krajnjega, ne velim posmejanija no sožaljenija dostojan je čelovečeski rod! Kolika zla strada od kojih bi sasvim svobodan mogao biti da je dovoljno pametan i pravedan?
Istoriju znati, to znači znati s čim se je rod čelovečeski polzovao i blagopolučan bio, s čim li se je pokvario, povredio i u nesreću padao i propadao.
O ovome smo na više mesta napominjali; ništa manje ova je materija toliko važna i nužna za čelovečeski rod, da se o njoj nikada odveć mnogo ne može govoriti, ibo svaki dan zli i lukavi dobre i čistosrdečne na svaki način rade
Blagosloveno i sveto ostaće ime njegovo doveka! Koliko se više čelovečeski rod bude urazumljavati, od mračnoga sujeverija osvoboždavati i čistim razuma svetom ozarjavati i osijavati, toliko će se
osvoboždavati i čistim razuma svetom ozarjavati i osijavati, toliko će se više njegova čelovekoljubna duša od roda v rod ublažavati i pamet i ime njegovo pominjati i slaviti, i sve one hiljade hiljada ljudi koji se ne bi rodili a za njegov uzrok
je ustanovio da se za velike zasluge k otečestvu ne samo zasluženi otečestva sinovi no i porodi njihovi „ot roda v rod” blagorodstvom obdarivaju i proslavljaju, za vozbuditi črez to vitešku i samu vremenu smert za besmertije sebi
i čista od svake mane i blazni, kako čista i cela golubica, dostojna boga tvorca svoga, od koga ona početak i rod svoj priznaje i ima.
Ko god nije hodio po varvarskim i zloupravljajemim zemljama i nije vidio ljuta stradanija koja rod čelovečeski za skudost dobra poretka i dobrih zakona podnosi i trpi, nikada ne može sebi voobraziti kakovo je
A kad bi hoteo i da ga prokune, šta bi mu rekao? „Ne rastio se ni plodio, no nek ti propadne rod i koleno, i nek te nestane na zemlji!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zarečemo se: baš da pođemo, pa makar ne došli više; ako gde i poginemo, dosta je braće i na Vračaru poginulo za svoj rod. Sad toga dana dotera Steva Živković džebanu, i svi se sastanemo kod Crnog Đorđa, i opet o putu i trošku pomenemo.
I ako nas prevariš te s njima ne odeš, više nisi naš rod; a bićeš proklet od sviju Srba i od sve sirotinje, aki nas ne poslušaš kao što si rekao, kad smo te poslali...
Istina, da meni ne pristoji ovako misliti i govoriti, ali i Hristos Spasitelj sebe je dao na smrt, da spase sav rod čelovječeski. Tako je i Karađorđe radio.
4. maja Nedoba kaže, da je govorio mnogo grafu za nas. — Ja odem Bulgakovu i kažem: da Serbi, naš bedni rod straždušči u poslednjim otčajani svakija milosti lišen: nam pišut, čto otečestvo nas potrebuje v sebe imet, zato mi za
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Koja Mirjana? — upita Purko. — Pa ona iz Ovčine — reče baba i okrete se Strahinji. — Tebi, sinko, pada i kao neki rod. — Jest — odgovori Strahinja nemarno, pa dodade — Može biti ona će najbolje znati...
Mnoga udovica žalila je i prežalila svoga domaćina. Posle godinu-dve dana neka se preudade; neka ode u rod i odvede svoju decu tuđem ocu. Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesreći, druge.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ovaj pretrnu i kolena mu klecnuše. — Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!... Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!...
Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!... Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!... Pozdravi tvoga sina Lazara i kaži mu: Stanko Aleksić zna da je ova krađa njegovo maslo!...
očiju kao da je čitao: misliš na me, na moju, ljubav, a zaboravljaš tolike ucveljene majke i seje, zaboravljaš ljube u rod opremljene!... Nema nama milošte i milovanja dok sve ne zapeva jednim grlom!...
zavoleti bez — vrsta platna belaj — nesreća, zlo, beda belokorac — nož sa ručicom od bele kosti berićet — izdašan rod, obilje bimbaša — komandir veće vojne jedinice binjedžija — valjan konjanik borija — truba bugija — prašina, oblak
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Danas malo koja da mora da traži koga da joj piše u rod, nego sedne sama pa piše; po tri dana može da sedi i da kiti pismo, toliko je svaka pismena!
kao ona na sokaku, nego rodna, koja su svake godine donosila rod i stokratno nagradila negdašnji trud pop-Spirin oko njih.
— Nemojte, nemojte — prekide ga Melanija — znam ja muški neverni rod. — Al uveravam vas... — Verovaću, ali dajte mi prilike, dokaza i vremena. — Pa...
Ta biće tebikana, makar ni Arsi ne doteglo, jerbo si mi ti bliže rod!« A Nići milo, bože, kad je gleda kako mesi, kako se brine za njega, i kako se nadnela nad naćve pa mesi hleb, pa se
I doista, Jula se ispovedila mámi. Kazala joj je sve. Nije zaboravila ni bogat rod Šacin, ni njegovu nameru da ide u Beč da tamo svrši hirurgiju.
sestre Srpkinje, suzu žalosti nad nesretnim udesom našega Ljubinka; pokažite time da cenite i uvažavate požrtvovanje za rod, a srpska vila upisaće mu ime u čitulju srpskih mučenika, i sačuvaće mu spomen i za potonji svet.
— Ćiro, uzmi se na um! Ćiro! Odma’ idem u rod; idem u beli svet ako taj grubijan ne povuče što je zaslužio! Idem, Ćiro, kud me oči vode a noge nose, i ti gledaj šta
E, pa ja ću vam, molim lepo, moći to ješplicirati. Jerbo ja sam i neki rod ovom birtašu što je sada, to jest, u Temišvaru. — On će, znate, da se ženi; pa u nedelju će da tu bidnu svatovi.
— reče bojtar, pa ustade i brzo sunu sebi rakije u fićok. — Ja sam ovde znate, k’o neki rod, pa zato se i ne civram, nego se i sam poslužujem. To mi je balsum, i, kasti, jedna slâdost.
im k’o svojima, jerbo ima ljudi pa ’oćedu da pijedu, a nećedu da platidu, a ja im ne dam to, i pazim na nji’ k’o njihov rod, i, na priliku, branim ovo imaće k’o i moje da je. — E, to je lepo od tebe, lepo!
Valjda ima u njoj pedeset grádi, pa da izgorem! Ja neću samo prid tuđinom da kudim espap, jerbo smo rod; a zar je To čestita rakija?! Da je to čestita rakija, ja bi’ se bar stres’o kad je pijem. Blaga k’o božja rosica...
Za to vreme pronađe se iz razgovora da su Pera Tocilov i crkvenjak i neki rod, ili bolje reći: biće rod dok se samo neki njihovi, koji nevenčano žive, venčaju. Sto se postavi i jelo se donese.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
i ukvartira se kod trgovkinje gospođe Cifrićke koja je Persine zaove muža nekakav rod, a sestra od tetke gospođe Jelke Siridžićke, kojoj je sestru Savku Ljuba ostavio.
Ljuba čuje da i neki mlad notaroš prosi frajlaAnku. Načuje da je taj notaroš izdaleka rod gospođi Jelki Siridžićki. Sad je već znao koliko je sati.
Mi nemamo dece. Nemojte misliti da vi uzimate kakvo siroče koje nikog nema. Ona je naše dete, mi se samo za naš rod trudimo, pa opet ćemo se, čim se može, pomagati. — To je već što drugo. Molim vas, dakle, vi nemate dece? — Nemamo.
tako raditi kao peštanski fiškal; drugo prokator a drugo fiškal; drugo, kad uzmeš našeg, znaš kako je, onaj je s onim rod, onaj je prijatelj, onaj onog mrzi, pa je sve jedno s drugim spleteno, pa otkud se suncu nadaš, led te tuče.
Jefta mu pruži akcije. Babonja čita, maše glavom. — Kao što vidim, vi ste, gospođo, Rogozićima rod, sestra Rogozića? — Na službi. — Pa brat i sestra za takvu bagatelu, jednu pitu, da se zavade!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ja imam dovoljno uzroka grčki rod ne inače nego s počitanijem predsretati, a vidovit će čitatelj lako, i bez moga izjasnenija, primjetiti zašto je ovo
Šta će to reći? Kad nisi za ženu, da se nisi ni ženio, sram da ti bude! JANjA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako počituiš svoga gospodar. JUCA: Ja sam činila što je god bilo moguće, ali vidim da je to sve badava.
da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi. JANjA: Ih, ih, ih! Što mi ne kažiš, da ti pišam u novinu?
Eh, slavno Grecija! Jedno zrno kako si nađi od tvoga duh, teći eto pamet. Dušo Juco, oći da si svi Grku radui za tvoj rod. JUCA (u polasku, za sebe): da vas đavo nosi! (Ošide). POZORIJE 8. JANjA (sam) JANjA (sam): Prokleto Eva!
POZORIJE Z. JANjA (vuče PETRA za uvo), JUCA JANjA: Ovamo, kakademone, ovamo, nečisto duh, rod sos furia! Ko-j diro sirćetu? PETAR: Ta šta me vučete za uvo, nisam skot! JANjA: Ko-j isteko sirćetu, prokletu pas?
MIŠIĆ: Što jedan poklanja, drugi, koj prima, ne otima. JANjA: Znajte što, gospodin notarius? Ta mi smo rod; ajde da delimo. MIŠIĆ: Bože sohrani! Vi ste i meni jedanput poklonili, ja moje pravo ne dam.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A Pavle je pričao da je kod njih odsedeo samo malo. Žalio je, kaže, to dvoje starih ljudi, iako mu nisu bili ni rod, ni pomozbog.
Okrenuvši se Ani i Varvari, valjda u nadi da će ih dirnuti, poče da tvrdi da im je Đinđa Zekoviča rod, pa da rođaku treba braniti.
A kad ga Ana upita, kakav im je to rod, Đurđe joj doviknu, pre nego što je Trifun, siromah, mogao, da odgovori: „Ej Anko moja! Ta kako da ne znaš!
“ Međutim, Trifun pogleda, ozbiljno, brata, i reče da ne valja sprdati se sa sirotinjom i da je tu ženu u rod doveo, da rođaku od aresta spase. Ana ga onda napade da je pod starost doveo švalerku u kuću, kraj matere svoje dece.
Kostjurin, oberkomandant Kijeva, imao je mnogo glavobolje oko toga. Nesretni rod serbski želeo je pomoć Rosije, i o tom tamo truditi se otišao je, ali samo ljudi mogu odselitsja, otečestvo se
A što se konja tiče, kaže, Isakoviči su, zdje, v Kijev, prišli, jer, kaže, hoštemo ime i rod svoj proslaviti, a ne da nacion sramotimo, kao nekakije Ševiči, profijantoficeri! Ta uvreda bila je teška.
da im kaže, ni jedne skaradne reči, niti da se prema njima ponaša ružno, imao je običaj da svakoj šapne – da mu nije rod, da bi svašta bilo. „Anice, Smiljana, Savko, Alko, da mi nisi rod, svašta bi bilo.
„Anice, Smiljana, Savko, Alko, da mi nisi rod, svašta bi bilo.“ Taj čovek, koji nije bio baš mnogo pismen – mrzeo da piše, i krivio usta, valjao jezikom, kad je
Teodosije - ŽITIJA
A ovi po Davidu govorahu: — Rod pravih blagosloviće se, i budi blagosloven od nas! I tako svi blagodarivši Boga, utehu a ujedno i počinak dobiše.
No besi lukavi, koji po prirodi svojoj mrze ljudski rod, kao god što u početku na prvog čoveka Adama zavišću napadoše te ga zmijinim savetom prelastiše da će bog postati, i
i što slušanjem primiše od onih inoka koji prepodobnoga pogreboše i koji s njima bejahu, pa mi to o njemu ispričaše da i rod rodu posle njih ovo prenese kao povest, te napisah i satvorih da svaki može pročitati, da se dobro žitije prepodobnoga
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mladići sanjaju da ženidbom uđu u junački rod, ako ne neposredno, a ono bar preko neke od najdaljih rođaka („preko devete odive“).
Tako kad „ubava moma“ kaže dragome: Ne li sme pusta rodnina? on odgovara: Visoko drvo sem nema, ubava moma rod nema, jaze ću tebe da zemam.
kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej đidi mome ubavo, ubavo mome rod nema, jagnje sugare gref nema.
Ima i starih doseljenika iz debarskog kraja, štaviše i sa leve obale Drima. Matiševci, Vrlo razgranat rod u Nićiforovu, poreklom je iz Mata, i zna se da se je pre 150 godina doselio ovamo.
U Mavrovu ima jedan rod, Vlahovci, koji znaju za svoje aromunsko poreklo i čiji su stariji članovi govorili cincarski.
U Rosoku su najstariji stanovnici „Vlasi“, koji su došli iz Arbanije. Kao što smo videli, u Lazaropolju ima veliki rod Drakuli, poreklom iz Rosoke, koji se u ovo selo doselio pre 120 godina. Gotovo svi su crnomanjasti, skoro garavi.
Tako u Lazaropolju ima veliki rod Kokalevići, koji se pre 150—170 godina doselio iz Mata, iz sela Macukala. Oni koji su ostali u tome selu Macukalu
Oni sebe zovu imenom Slovenci (jednina: Slovenec, ženski rod: Slovenka). Nemci su ih doskora zvali Vendima ili Vindima. (Wenden, Wіnden).
Nušić, Branislav - POKOJNIK
i lažnim svedocima koje ste vi priveli sudu dokazujući da ste mi bliski rođak, i ako smo mi, to vi najbolje znate, rod samo po tome što je vaša majka bila žena nekakvog rođaka moje majke.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
išla na ganglije, i gotovo redovno posle desetog, mogli ste da čujete kako govori da je civilizacija pokvarila ljudski rod. Kad sada mislim o tome, čini mi se, da je to bilo zbog toga što je za jedan auto trebalo nekoliko njegovih plata...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jucina duša hoće jedan dan da po volji živi. Ta Šamika je dvorio za vreme bolesti Jucu bolje nego njen rod. Iz Talijanske donašao joj smokve, narandže i limunove.
Faschіng) — mesojeđe, poklade fela — (mađ. fel, fele) — vrsta, soj, rod fent — pretvaranje, pretvorstvo filigran (fr.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
nađe divlju trešnju, savije njenu granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj rod!
granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj rod!“ Ovde je, očigledno, do svog najjasnijeg izražaja došao princip imitative magije — slično proizvodi slično.
U istom srezu neke neveste kada pođu na venčanje ponesu belojku konoplju, jer veruju da kao što belojka rod nema, tako i ona, mlada, poroda neće imati.
Tako, na primer, kada nekome izađe čmičak na gornjem kapku, trudnica koja mu je rod rodiće muško dete, a ako izađe na donjem, rodiće žensko dete, veruje se u Crnoj Gori i Srbiji.
narodnom običaju peru u hladnoj vodi, pa Morlaci doista mogu za sebe reći što i stari stanovnici Italije: Sinove, rod čvrsta kova, odvodimo prvo do rijeke i dajemo im da očvrsnu u strašnom ledu i valovima.
’ (porod, četvoronožno i rod u zemlji)“²⁸. Ove zakletve jasno otkrivaju da u našoj patrijarhalnoj kulturi nema veće nesreće nego ostati bez poroda,
The proverb: Ѕpare the rod, ѕpoіl the chіld gіveѕ evіdence of the hіgh degree of belіef іn the power of the rod. Fіnally, the cloѕіng, fourth
The proverb: Ѕpare the rod, ѕpoіl the chіld gіveѕ evіdence of the hіgh degree of belіef іn the power of the rod. Fіnally, the cloѕіng, fourth part, ѕynthetіѕeѕ all prevіouѕ reѕearch, provіdіng a baѕe for the reconѕtructіon of two
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
duge godine rada na sebi, oplemenjivanje tuđim osećanjima i iskustvom, lekcije iz lepote i sklada, poverenje u ljudski rod i njegovu dobrotu.
Matavulj, Simo - USKOK
dobroćudno, poslušno i prikladno momče, od dobre ali siromašne kuće, te ga knez uze u najam, a pažaše ga kao da mu je rod.
Janko zahvali zdraveći domaćinu i njegovima, veličajući njega i sav mu rod. Krstinja šapnu snasi i kćeri: — E, bogami, ovo je da se čovjek krsti i čudi! Ovi Janko kao da je među nama rastâ!
Da smišljaš stvorenje u svemu i po svemu nenalik na oca i na svoj rod, vjeruj ne bi ga smislio takoga, kao što je taj Kićun Radojev!
Kapetanova je vazda najstarija na brodu! Haj’te djeco!... Kuvar Lazo bješe đakonu zemljak i njeki daleki rod; prozva ga „kapetanom“ zato što je Lazo bio mrnar više od dvadeset godina — bio je upravo kuvar i na brodovima — pa
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
MESTO I ULOGA ZECA U dečjoj književnosti, koja se od XVIII veka počela izdvajati kao poseban rod, zečevi su odigrali vidnu, pokretačku ulogu.
Što važi za ljudske sinove, važi i za kunićski rod; poređenja su dvostrana, razmenljiva. „As playfull as ЬaЬu rabbits” (Razirani kao mali kunići) nađoh kod V. S.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
latinske sljedovatelje, ne isključavajući ni same Turke Bošnjake i Ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada«.
1801—1803, u tri dela, izišla je u Budimu njegova Fνsika, »prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbski«, koja je naišla na veliki odziv u srpskom čitalačkom svetu.
važi za njegov pesnički rad: Ja Serbin serbski čitam, pišem, I duhom serbskim k Rodu dišem Pa pesmom serbskom dižem Rod... JEZIK. — Mušicki je bio više naučan duh no pesnički, i u mladosti se više bavio naukom no književnošću.
On je za slovo j i unosi u srpsku azbuku slovo đ, izjašnjava se za narodni jezik i piše: »učite s̓ govoriti k̓o Rod...«.
Istorijski roman, uopšte, jeste jedan lažan književan rod, roman tu iskreće istoriju, istorija skučava slobodu invencije.
Verujući u svoje »poetičesko vozhiščenije« on je sa ubeđenjem pisao: »Ja mislim da će me rod moj za Bergera držati.« U stvari, njegov glas ga je malo nadživeo, u srpskoj književnosti bar.
materijal, manje bio pesnik-umetnik a više istoričar-kroničar, koji postavlja za cilj: »okrivljenost s nevinog skinuti, rod svoj utješiti...
Racionalist uvek, on i ovde, kao i u pozorišnim delima, hoće da pouči pojedince i da prosveti narod: »moje je lečit̓ rod«, veli u jednoj pesmi.
Kakav bi jadan i žalostan rod ljudski i ovaj svijet bio da su svi ljudi ostajali onaki kao što su i njiovi stari bili!
«), rod znači rođenje, čin znači način, gas znači gašenje. Njegova mašta je pušten i obezuzdan parip. Najneverovatnije figure i
Lazareviću i Janku Veselinoviću dobila je svoje klasične predstavnike, i kao izrađen književni rod i savršen uzor prenela se na ostale krajeve srpske.
Književna kritika oslobađa se od potčinjenosti filologiji, počinje se stvarati kao zaseban književni rod i uticati na književni razvitak.
Sremac, Stevan - PROZA
su se ljudi naoružali bolje nego drugih godina da je dočekaju i da joj odole, jer i sami praktikanti, taj lakomisleni rod, i oni se postarali pa joj smelo u oči gledaju u svojim dugačkim menčikovima koje su odmah za prvih jačih mrazeva
Radičević, Branko - PESME
decembar 1849) (ODLOMAK) Na srce njemu ovo teško pada, On trese tamo-amo svoju glavu, Ne što on ne zna boljetice rod, Jer on je, kao što sam rekô, star, Mladosti dane protrčô je već, Poznaje dobro svaki njiov jao; Vremena ona istina
Taj stari gledi Milanovu tugu, Pomoći njemu teo bi on rado, Boljetice on ove znade rod, Al' de će naći prema njojzi lek? Starina traži, ne žaleći s' trudi, Starina nađe, svoje lupa grudi.
pokazali5 di se treba brati med i vosak6, i upravili su ga u košnicu: I ako voska, meda plod, On spravi kadegod za rod, Nek blagodarnost bude vam Što znaste njega slati tam'. Pevač dođe međ drugove.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kud će kuga neg u svoj rod! S jedne strane, o desnuju, stoji mi intendant Aćim, inače moj tetak, a s lijeve intendant Vačkonja, koga u čelo i u
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGA: Prvo sedi. (Kratka tišina, dok beg zauzme mesto) BEG PINTOROVIĆ: Mi odnedavno više nismo rod... HASANAGA: Jes, fala bogu. BEG PINTOROVIĆ: To sad ne znači da treba da se gledamo popreko i da se krvimo.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Blago nama, mi ćemo bit’ majke I rađati CESARU junake. Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti, Sa suzami NjEMU govoriti. Svetla kruno, JOSIFE VELIKI, Prostri milost TVOJU na rod srpski.
Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti, Sa suzami NjEMU govoriti. Svetla kruno, JOSIFE VELIKI, Prostri milost TVOJU na rod srpski. Obrati lice i TVOJ pogled blagi! Na dedova TVOJI(H) narod dragi.
sledovatelje, ne isključavajući ni same Turke, Bošnjake i (H)ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada.
Za sav, dakle, srpski rod ja ću prefvoditi slavni(h) i premudri(h) ljudi misli i sovete želeći da se svi polzuju. Moja će knjiga biti za svakoga
Ovo su izvori iz koji(h) izviru sve strasti koje uznemiravaju rod čelovečeski i koje čine da čovek na čoveka mrzi, jedan drugoga huli, goni, udručava, ozlobljava, proklinje, u večnu muku
On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.» V pročem, ti mi zdrav budi, ljubezni Horvaćanine. Pozdravi mi s «Hristos voskrese» gospodare
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: — Kud se to deva rod s naše jabuke! Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.
Oreže i okopa vinograd, pa ga opet radbotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Jeste, Sofice. SOFIJA: Dakle, da se načinim pustaijom i da sramotim svoj rod. MAKSIM: Za ljubov tvoga rođenoga Makse. SOFIJA: Fala ti lepo! Pošteno moje ime neću nipošto okaljati. MAKSIM: A ja?
Što će reći čovek? To je, moja kjerko, bezobrazno. Ne valja ti posao ništa. Jošt ga vataš za ruku. Je l’ nam štogod rod? LjUBA: Nije. STANIJA: Pa koja devojka vata stranog momka za ruku? LjUBA: U igri. STANIJA: Makar i u igri.
STANIJA (seda): Što da čujem, kad unuk neće babu ni u ruku da poljubi? VELIMIR: U Parizu se rod ne ljubi u ruku. STANIJA: Ete! Ne l’ ja reko da je zemlja Inđija? Ne poštuje mlađi starijega.
NEŠA: Što je, majka? STANIJA: Što ti mene dovede u Beograd, što me ubi? NEŠA: Ama što je? STANIJA: Dojdo u rod, da vidim decu, šta najdo? Devojku sas košnicu na glavi, kako vata momče za ruku, i unuče s bradom i pogano.
STANIJA: I to je izišlo iz običaja, i sve će izići. Lele si ga mene! Devojka se stidi od rod, kad je isprošena, a vi oćete da vas gleda svet. Idi te vikaj:„Ja sam isprošena.“ LjUBA: Tebi sve nije pravo.
PIJADA: Mi govorimo nemacki, po modi. STANIJA: Ej, ubio vam Bog tu nesreknu modu, da bežite od svoj rod! Ama dobro i činite: bolje se ponemčite, kad i tako niste Srbi. LjUBA (Pijadi): Mani majku, boga ti!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ja ženski rod onako isto počitujem kao što ij najprilježniji Epikura đak počituje; i od osam godina ovamo, to jest otkad sam namislio
Džandrljivog čoveka izdati, koje djelo, ako ništa drugo, a ono će bar dostatočno pokazati koliko ljubiteljica knjiga srpski rod broji.
Pelo, gledaj da se namažu čizme. SULTANA: Mazali te Turpijom, dabogda, i tebe i sav tvoj rod! SRETA (izvadi lagano jedan kaiš iza kreveta, pa sakrije ispod aljine): Pelo, jošt juče je trebalo da su gospodinu
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i, iznenada ozaren unutrašnjim svetlom nekog čudnog i nepredviđenog optimizma, kao i neviđenom ljubavlju za sav ljudski rod, uključujući tu i nas dve — miluje maman po kosi, grli je i umiljava se kao mačor u februaru, obećavajući brda love,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Dok šume beru gromove kolače, a nebo šušti s tepsijom u Savi, razume rod mi šumovi šta znače, šta sjaj sa Drine kad se s Cera plavi, a šta tišina kad joj slog se sruši, a jastreb njen se
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Svi su Batići valjani ljudi. ALEKSA: Batići? Za Batića gospodična polazi? Ne znate li vi da ste rod? MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate?
Jerbo je Batićeva sestra od tetke udata bila za brata vašega deda. To je ono što sam hoteo dokazati da ste sirječ rod. MARKO: Pa kako da ja o tom ništa ne znam? ALEKSA. Što ne znate, možete se izvjestiti.
MARKO: Hm! Hm! Ako je to tako. JELICA: O, tatice! Zar ne vidite? Presni rod! MARKO: Ali kako da je vami baš to tako poznato? ALEKSA: To su koristi putešestvija.
MARKO: Gospodin baron, to je lepo od vas da vi drugoga perete; ali nije nužno, i tako smo rod. ALEKSA: (Ej tužan, ta ovo se ne tiče mene).
nerado spominjete; na primer, kako ste postali obršterom, kako ste jednog generala u duelu ubili; kako vam je Demidov rod i tako dalje. ALEKSA: Jesam li ti kazao da o takovima stvarma nikada ne pripovedaš.
Gledajte, gospodin Vujić, gledajte, je li ovo zlato? MARKO (gledi, pa vrti glavom): Šta ćeš kad smo i tako rod. BATIĆ: Ja ovog nitkova moram vući u policiju, koji stare žene vara. (Uhvati Aleksu za prsi.) MARKO: Ho, ho, ho!
moj Batiću, ne što sam bolju priliku našo, ili što sam kakvo nevaljalstvo za tebe čuo, nego slučajno pronašlo se da smo rod, i zato ti Jelicu ne mogu dati. BATIĆ: Mi rod? MARKO: Prisni rod; evo pitaj gospodin barona.
BATIĆ: Mi rod? MARKO: Prisni rod; evo pitaj gospodin barona. BATIĆ: Barona; dakle i to je baron učinio? Mi nismo znali da smo rod,
BATIĆ: Mi rod? MARKO: Prisni rod; evo pitaj gospodin barona. BATIĆ: Barona; dakle i to je baron učinio? Mi nismo znali da smo rod, nego on da nas
MARKO: Prisni rod; evo pitaj gospodin barona. BATIĆ: Barona; dakle i to je baron učinio? Mi nismo znali da smo rod, nego on da nas nauči!... Gospodar Marko, ja Jelici želim svaku sreću; niti ću se srditi ako ona za drugoga pođe.
BATIĆ: Ništa, ništa, mi smo sad i tako rod. Osobito nećete pred nevestom svojom imati nikakve tajne. (Čita dalje.) „Znaj da Marija kao utučena ide.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I novo leto, novi god, Sa tron a rujnih ruža, Ljubeći mirni ljudski rod, Prosvete mač mu pruža. Položen leži britki mač I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
juni 1980. Ne može Agaren ni odstupnik da brani tvoj rod Niti će palikuća od požara da spasava Iz ropstva misirskog neće te izvesti ruka faraona Lažni izbavitelj prečicom
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA: Da, to sam i ja hteo primetiti. AGATON: Pa ne kažem ja da smo baš rođena braća, ali tek rod smo. I mogao je, vidiš, tom prilikom da mi kaže: „Agatone, brate, ja imam dosta njih u familiji, ali svi su nekako...
(Zaplače se.) SARKA: Pobogu, prija-Gino, ti opet plačeš? PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli. SARKA: Pa ima nas valjda još roda? TRIFUN: A ima žena možda i meko srce.
Treba da znamo, jer ovo je odista sramota što doživesmo kraj tolikih nas, koji smo rod i familija, što kažu, pa tuđin da nas dočekuje i da nas služi.
GINA: Nije trpeo familiju. SARKA: A tetku trpeo. TRIFUN: Pa trpeo, dabome, jer mu nije rod. SARKA: I, što kaže prijatelj Tanasije, eto da me ko zapita: Ti si, Sarka, je li, blizak rod pokojnome Mati? – Jesam!
SARKA: I, što kaže prijatelj Tanasije, eto da me ko zapita: Ti si, Sarka, je li, blizak rod pokojnome Mati? – Jesam! – Pa dobro, Sarka, znaš li ti kako izgleda pokojnikova kuća? – Ne znam! – Koliko soba ima?
DANICA: Izgleda da su svi bliski rod pokojniku? ADVOKAT: Da, verovatno, ali će posle otvaranja testamenta biti to u srazmeri prema svoti koju im je
SARKA: Baš, prijatelj-Mićo, da te nešto zamolim. Ako ti se javi pokojnik, zapitaj ga, tako ti boga: kako mu padaju rod ovaj Agaton i Simka? Ovde mi se popeše sa svojim srodstvom.
Ne brinite vi, prija-Sarka, zapitaću ja i za Agatona i za mnoge druge (penjući se uz stepenice), jer sad su svi bliski rod, kao da ja ne postojim. (Ode.
SARKA: Eto ti sad, kako to može kad smo svi bliski rod? AGATON: Nismo. Eto, prva ti nisi bliska. SARKA: A po čemu opet nisam ja? AGATON: Po tome što nisi!
PROKA (plane): Šta je? SIMKA: Pa zato, Proko, što si ti rod po tvojoj prvoj ženi. PROKA: Da sam ja rod po mojoj prvoj ženi, ne bi moja druga žena toliko plakala za pokojnikom.
PROKA (plane): Šta je? SIMKA: Pa zato, Proko, što si ti rod po tvojoj prvoj ženi. PROKA: Da sam ja rod po mojoj prvoj ženi, ne bi moja druga žena toliko plakala za pokojnikom.
PROKA: Ja nisam svršio svoju reč. AGATON: E pa, 'ajd' govori! PROKA: Ne govorim ja napamet da sam blizak rod, nego imam i dokaze. (Vadi jedan veliki tabak hartije iz džepa.) Ovo su dokumenta! AGATON: Je l' krštenica?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala. Blagoslovi božja majka: “Što slušalo, rod rodilo! Trepetljika ne rodila! Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11.
i majka sina žene; Od roda je od velika, Koljena je gospodskoga, Nikome se i ne javlja, No se rodu licem klanja, Rod mi njojzi odgovara: “Ne klanjaj se, sele, rodu, No zafali višnjem Bogu, Koji ti je ud’jelio Mlada rabra gospodara.
Mloge su ga mome brale, Ma ga n’jesu odabrale; Tebe ga je sreća dala, Da b’ ste dugo poživjeli! I pošteni rod rodili!
Jel’ ti kakvo dobro u rod bilo, Te si tako odviše lijepa? Su čim li si lice umivala? Su što li si mlada otirala?
“ Tiho snaha đeveru veljaše: “Moj đevere, od zlata prstene! Kad sam mlada u mom rodu rasla, Svako mi je u rod dobro bilo, u večer sam rano lijegala, A u jutru dockan ustajala; Ja sam lice đulsom umivala, Otirala lijerom
“ Još se đever s’ snahom razgovara: “Snaho moja, od zlata jabuko! Kad ti tako u rod dobro bješe, Čemu si se udavala mlada?“ — “Moj đevere, zlaćeni prstene!
“ 144. Devojka junaku prsten povraćala: “Naj ti prsten, momče, moj te rod ne ljubi, Ni otac, ni majka, ni brat, ni sestrica; Al’ me nemoj, momče, na glas iznositi, Jer sam ja sirota nesretna
Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata nema s kim bi u rod pošla, Sestru nema s kojom bi pevala, Majku nema, razgovara nema!“ 153.
“ Moma prsten uzimala, na prst natiče: “Oću tebe, i tvoj prsten, i ja sam tvoja.“ 207. Višnjičica rod rodila, Od roda se podlomila, Nema niko da je bere, Nego momče i devojče; Stidnje momče, neg’ devojče, Ispod stida
Dok poljubi — uzeću te, draga! Kad poljubi — dok upitam baba! Babo veli — dok upitam roda; A rod veli — dok rodi šenica! Ja da Bog da, te mu ne rodila, Ne rodila, čim šenica rađa, Već rodila ljuljem i kukoljem!
“ Buzdovan mu ne govori; Ja mu jadna odgovaram: “Jeste majka večerala, Večerala i zaspala.“ 235. Višnjičica rod rodila, više od roda, Pod njom sedi mlad gospodar i s njim gospođa, Pred njima je rujno vino i ogledalo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U zatvoru u Segedinu slušao sam, prvi put, za vešala. Studenti univerziteta, u Austriji, imali su pravo da biraju rod oružja i služili su u mirno doba svega godinu dana.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
poznaje novog kapetana, zna da lane nije bio oženjen, a sigurno nije ni sad; a Miloš Đukin veli, da mu je on i neki rod, i video ga je pre dva meseca i tada nije bio oženjen.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Pa to: da li sam štogod namirisao? PAVKA: Jest, to! Ti znaš valjda da je ta gospa Marina nešto rod ovom gospodinu Ivkoviću? JEVREM: Ako!
JEVREM: A jest, gospa Marina izašla s farbom na sredu. SPIRINICA: Ju, s kakvom farbom? JEVREM: Pa, znaš, ona je rod gospodinu Ivkoviću! SPIRINICA: Pa da nije za Danicu? JEVREM: Jes'? SPIRINICA: A kad je izišla s farbom na sredu?
JEVREM: E, neće ga otići! I ne samo moja bliža familija, već i oni što mi padaju rod po maćehi i sve što njima pada rod, neće glasati za njega. MARINA (ustaje): Uostalom, sigurna familija!
JEVREM: E, neće ga otići! I ne samo moja bliža familija, već i oni što mi padaju rod po maćehi i sve što njima pada rod, neće glasati za njega. MARINA (ustaje): Uostalom, sigurna familija!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »Nema, gazda Đorđe«, — veli drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku Kraljeviću, nikad on, vala, ne može take goleme brke da ima!
nekakvi znaci oporočava, eli reči ovakve o njima raznosi eli raskazuje, ukoliko toj ne bi, na priliku, u nikoj veći rod od krivicu prelazilo — da se kazni po paragraf 359, tačka 3, Kazneni zakonik, treća čast: O istupljenjima, zatvorom (to
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Inače, Mleci su dalji od Korduna i Kotara Ravnih. Budislav, a ne Budisav; ono slav Obeležava Slavene i rod slovenski sav! Iz Vrpolja je Vrpoljanin; a vrpoljac je vepar Utovljen onde, ili voz, u kojem se igra par-nepar.
Koji čekaju godinu da moćno grane, Ona i mrtva nađe snage Da cvećem okiti svoje rane, Cvećem koje neće doneti rod... Leži, u travi, kao nasukan brod.
i na njima plavičast prah od kog se pogled muti, na mah; to nije pijaca, to je brod što u grad dovlači priplod i rod, i nosi, kroz maglu, blagom kosom, stabalce višnje, posuto rosom, košnicu meda, žutog ko jantar, sa saćem — i sve
Zamišljam taj trenutak: negde se čuje rog, Sunce, na zalasku, prikuplja prlje plamteće, I vidim čoveka — nije mi ni rod, ni pomozbog, A opet mi se strahovito nameće — Bezimeni kupač u bezimenoj reci, Izuzetan, kao što su svi ljudi
Tako to traje već ko zna koje hiljadugođe: Nikako kamilji rod na krajnji cilj da dođe. Na početku sveta, kad su nastala tela nebeska, Sunce je krenulo preko neba, kamile preko
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
— Goniš kamen badava uz goru. — Staro drvo slomi, ne ispravi. — I zvjerad su isto kao ljudi, rod svakoji svoju vjeru ima; za kokošku i orla ne pitam, no što strepi laf od guske, kaži!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se i ulepšavajući, moći svojom silnom lepotom sve ostale ženske iza sebe baciti, a sve muške po kući — ne gledajući ni rod, ni doba — osvojiti i zaluditi. Tako i muški; i oni su živeli nekim „njihovim životom“. Nigde ih nije bilo.
Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za sofrom da jede i pije. A svima je bio neugodan, svi su ga nerado gledali, ne što je sa njima
Grdan je novac morao da dâ dok se venčali. I posle, kao zato što se tako blizak rod uzeli, govorilo se da je ona uvek bila povezane glave, koja ju je od tada jednako bolela, i od koje se je ona jednako
Nistaro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod. Samo se znalo za muško i za žensko, i onda jedna mešavina: stiskanje, štipanje, jurenje oko kuće i krkljanje.
ubijanih strasti, čežnje, tada bi sasvim padali, sasvim se zaboravljali ne mogući ništa razabrati, ništa razlikovati, ni rod, doba, godine. Otuda onda one neverovatne priče, glasovi o njima, „seljacima“.
Jer dovoljno je bilo reći: „Ovo je gazde-Markov stric, deda ili rod“, pa da svaki, ma ko bio, komšije, celo selo, čak i druga sela, budu prema njemu drugačiji, uzdržljiviji, mirniji.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Rana mu ne bješe teška, no za dugo ležao pa mu se krv istočila. Pošto se izvida i kaza rod i postojbinu svoju, Njemci ga predadoše u Ćesariju. Tamo je trunuo godinu dana u tavnici.
“ prekide serdar. Pa opet malo blaže: „Eto imam zaludu tri sestre, pa ni jedna da dođe u rod danas, kao što je običaj... Može im biti!“ „Što ne dođe majka ti, Spasoje?...
“ „Lijepi momci!“ opet će on. Cura sad kaza redom po imenu svakoga. Kaza svakome rod i postojbinu i što je inače o kome znala. Janko je slušaše i gledaše pažljivo.
zdravicama), u kojima domaćinu i njegovima od Boga se iskalo najprije zdravlje i sreća; pa pominji redom sve žive; pa za rod u zemlji, pa za napredak u stoci, pa — ko zna što još.
Domaćin joj umrije poslije tri godine, a ona se vrnu s jednijem muškijem djetetom što ga je imala, u rod. Sinu bješe nadjela ime Janko: „Tvoje sam mu ime nadjenula; „Kad ga zovnem, da me želja mine „Ne zovem ga odi k meni
“ „Ništa, dušo!... Bijaše mio đedu ti Peju, a ne bješe nam rod.“ „A bješe li Njeguš?“ „Ne — no čojak iz svijeta!“ odgovori Stana, pa nasloni glavu na ruku.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Krv platio na svom domu! Kud god išao, vazdan kukao! Kuća mu se kocem zatvorila, ljuba mu se u rod povratila, a vas mal mu u begluk otišô! Lak mu san kao vodenički kamen!
Cepati dlaku na četvoro. Čekati da s neba padnu pečene ševe. Činiti drugom za volju, a sebi za nevolju. V) NIKAKAV ROD Devete pećke žarilo. Desete vurune žarilo. Kumina mi kuma, majkina mi druga. Kumine mi kume deverni pastorak.
Ovakovi duhovi po planini izvaljuju drveta te se njima biju između sebe, pa koji nadvladaju, oni rod od ljetine privuku na svoju zemlju; oni i onako lome gore i valjaju veliko kamenje. (Jak kao vjedogonja).
s vode, pospu njome po kući, govoreći): — „Ovoliko ljudi, volova, brodova, konja, ulišta, pila, koša, da se rodi plod i rod“.
2 (Šašoljeći dete rukom po glavi): Ova gaša rod rodila Sve trnjine i gloginje, Deca brala, pa pokrala. 3 (Uzimajući detetu prste desne ruke, počinjući od palca):
Kako ovi orah pun bio, tako ti pun tor, pun obor, pun rod, puni koši, puno ulište, puna kuća, pune vreće, pune ćese i ove ostale sreće.
i najboljom srećom, s molbom presvete majke Bogorodice, koja stoji ka prijestolu nebeskom, te se moli bogu za pravi rod rišćanski, molitva joj u boga poslušna, a mi od boga i Bogorodice pomilovani.
Pomilovao bog vas rod rišćanski, a najbolje nas koji smo ovđe danas. Za zdravlje oba brata domaćina, i našega i vašega.
bile, igrajući skakale, i svojemu domu išle igrajući i pjevajući, muška čeda grleći, u naručju noseći, i na lijep rod rišćanski gledajući, za svoja čeda boga moleći, bogu se umolile, čeda odgojile, s oružjem ih sastavile, duše im mjesta
Pomogao ih bog i nj'ov rod i nj'ov dom i svijeh nas koji smo ovdje danas. Pa za zdravlje i dobri život domaćinovi' pirnica i uzornica, koji gođ se
(San) 28 — Dva lokvanja oko panja? (Uši) 29 — Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela? (Zubi) 30 — Dva puta do neba sižu? (Oči) 31 — Dve vile iz pećine vire?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
42. Ja udari gvozdenim maljem u kamen grad, iz njeg' skoči devenduka kralj, i primi se uz Mekiš grad. 43. Jaše rod na nerodu, i traži nenikli. 44. Jaše tuta na bauri. 45. Jedan prut sve polje ogradi. 46.
Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: „Kud se to deva rod s naše jabuke!” Na to će reći najstariji sin: „Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Neka se potašte i po[h]ite dovesti u svoj rod zlatno i blagopolučno vreme kad će srpske kćeri i supruge čitati Pamelu, Telemaha, povesti Marmontelove i proče ovima
Bog bi morao zao biti kad bi rod čelovečeski na nji[h] ovo zlo i nesreću sazdao; a to ko može, zdrav mozak imajući, i pomisliti? Otkud, dakle, nesreća?
želite od blagoga boga milost, koju i ja vami, zajedno s svetom razuma i nauke, i va|šim sinovom i kćer[i]ma od roda v rod, dogod bog svet drži, vsesrdečno želeći prebivam do poslednjeg mojeg izdihanija dušom i telom sav vaš U Lajpsiku,
dobro upotrebiti, slaboga od silnoga čuvajući, nevoljnu pomažući, od siromaštva poštene familije izbavljajući, nauku u rod | svoj uvodeći.
Barem nek se odreče ovog poštenog imena, nek se kako drugojačije zove i neka ne sramoti rod svoj. Sad sami po duši pred pravednim sudijom bogom, koji će nas sve suditi, rasudite, ne bi li bolje bilo da taki[h]
A znam da moj pošteni i slavni srpski rod to od mene neće ni iskati. O ovoj materiji zasad dovoljno; pri drugoj prilici više će se o tom besediti.
U isto vreme sluči se da jedan manastirski đak, imenem Atanasije, nameri poći u svoj rod, u Horvatsku. No, znajući da njegov stric Dionisije, koji ga je tu doveo bio da ga pokaluđeri, ne bi ga za glavu
to izjasnih, kazujući im da je serpska reč, „more kaluđeru”, odgovore mi, „ne čudi se ti tome; mi smo sa Serblji jedan rod i pleme u staro vreme bili!
Nikakova v čeloveceh ne stoji vešt postojana; kakav je god lišća rod, taki je i ljudi!” Istinu ovoga Omirova stiha nikada i nigde u životu nisam tako počuvstvovao kako kad na toliko godina
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On je izrađivao obuću fratrima, stoga mu i primiše sina. To bješe jedini đak kojemu ne bijaše rod nijedan fratar. Žena Lovriću umrije poslije četiri godine, a eto vidjesmo kako sin svrši u dvadeset prvoj godini svoga
Ćosić, Dobrica - KORENI
dlanovi su mu bili garavi od noža. — On meni nije rod. Ništa mi nije — kaže Aćim, a zavidi Vasiliju što su ga ludi slušali i što je mogao da šamara one koji mu se ne
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude
Bog je dig'o stare vitezove naše Što za rod umreše u oružja zveci; Njina trošna tela na Kosovu paše, Al' Duh njihov osta u njihovoj deci!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ispitanih svedoka, neočevidaca kao i očevidaca, besne noći, do zore svirao i pevao sve poredom omiljene stvari, kao: „Rod rodila ranka kruška pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče, Srbiju peva; sve Srbija do Srbije Obrenovića“, i druge,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
stvarni prostor, s našim malim mjestancem šćućurenim podno golog masiva, i s čitavom zemaljskom kuglom, i čitav ljudski rod, s ognjicama svojih žudnja, s ponorima svoga bola i s buktinjama svojih radosti, i naše „beskrajno veliko“ ,
Financi su postali vodeći, omiljeni, elitni rod vojske. Zelena uniforma značila je za šiparice ono što je ranije bila plava avijatičarska, a još ranije husarske
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: — Kud se to deva rod s naše jabuke? Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.
Oreže i okopa vinograd, pa ga opet rabotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U mom rodnom selu ”Kranjac”je bio viđen gost, vazda dobro dočekan, jer je bio Slovenac, blizak rod Srbinu. Sriski seljaci su rado slušali priče o lepotama brdovite, male Slovenije na istočnim padinama dolomita.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Glava mu je prignuta ka da se uvik moli bogu za nas: pravi starovirski svetac, čudotvorac, brani nam rod masline od bolesti ušenka i od svakog zla, ka pravi zavitnik... pa sad s njim u kraj . . —Pa da bi zač! — opazi Bukalo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: jeste. (Čita.) Pera Kalenić. ŽIVKA: Ko ti je to opet? VASA: Ja ga ne poznajem, ali on kaže da nam je rod. ŽIVKA (ponavlja u sebi): Pera Kalenić? Pravo da ti kažem, nikad nisam čula da nam je neki Pera Kalenić rod.
ŽIVKA (ponavlja u sebi): Pera Kalenić? Pravo da ti kažem, nikad nisam čula da nam je neki Pera Kalenić rod. VASA: Ni ja, Živka, ali on veli: „Ujka-Vaso, mi smo rod”.
VASA: Ni ja, Živka, ali on veli: „Ujka-Vaso, mi smo rod”. ŽIVKA: Ama, je l' to rod otkako sam ministarka, ili je i ranije bio? VASA: Nikad ga ranije nisam ni čuo ni video.
VASA: Ni ja, Živka, ali on veli: „Ujka-Vaso, mi smo rod”. ŽIVKA: Ama, je l' to rod otkako sam ministarka, ili je i ranije bio? VASA: Nikad ga ranije nisam ni čuo ni video.
„Pa neka, neka kaže svet da smo sad potrčali zato što je ministarka, pa ko će da potrči ako nećemo mi koji smo joj rod rođeni!” ŽIVKA: A ti, teča-Panto, nisam te davno videla, kako, kako si ti?
Celoga života kolje me nepravda. ŽIVKA (Peri Kaleniću): A... (zbuni se) vi...? (Vasi.) Je l' nam i gospodin štogod rod?... VASA: On kaže da je rod. KALENIĆ: Pa razume se da sam rod. ŽIVKA: Ja se ne sećam. VASA: Ni ja! Možda ti, Savka?
ŽIVKA (Peri Kaleniću): A... (zbuni se) vi...? (Vasi.) Je l' nam i gospodin štogod rod?... VASA: On kaže da je rod. KALENIĆ: Pa razume se da sam rod. ŽIVKA: Ja se ne sećam. VASA: Ni ja! Možda ti, Savka?...
(zbuni se) vi...? (Vasi.) Je l' nam i gospodin štogod rod?... VASA: On kaže da je rod. KALENIĆ: Pa razume se da sam rod. ŽIVKA: Ja se ne sećam. VASA: Ni ja! Možda ti, Savka?... SVI (odmeravaju Kalenića).
DACA: Ni ja! NEKOLIKO NjIH (sležući ramenima): Ni ja. KALENIĆ: Ja sam, znate, rod, po ženskoj liniji. SOJA: Pa eto, ja sam ženska linija, ali vas ne poznajem. DACA (kroz zube): Čudo!
samrti: „Sinko, ne ostavljam te samog na svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod! VASA: A kako ti se zvala pokojna majka? KALENIĆ: Mara. VASA: A otac? KALENIĆ: Krsta.
VASA: Markovići? E, sad još manje znam. KALENIĆ: Uostalom, to sve ne menja stvar. Ja znam da ste vi meni rod, ja se toga ne odričem. Radije bih ovde poginuo no što bih se svoje familije odrekao.
ŽIVKA: A ti, Savo? SAVA: Ja ću, Živka, ukratko da ti kažem. Molim te lepo, i kao rod rođeni, da mi izradiš državnu penziju. ŽIVKA: Pa ti nisi nikad bio činovnik? SAVA: Nisam!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ni staro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod. Samo se znalo za muško i za žensko, i onda jedna mešavina: stiskanje, štipanje, jurenje oko kuće i krkljanje“.
A „dole”, podno varoši, među seljacima, na svadbi se ne štedi čak ni „snaja, strina, ujna ili kakav rod”. Najzad, od dveju okolnosti koje su odlučile junakinjinu sudbinu jedna je upravo to što je svekrova telesna požuda za
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
turčanik — bulka ulema — učitelj, učeni ver– ski čovek; zakonik fis — pleme, rod, bratstvo hak — pravo, pravda, odmazda, naplata džas — strah, strava, užas šindra — daščice, obično borove ili
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I kad se anđô sreće nasmeši na naš rod Odmah i demon razdora u cvetu guši plod. Šta li sam i šta puta gledao salik tvoj, Pitao vetar južni: šta radi
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Meni je uja... FEMA: Opet ona uja? Jesam li ti kazala jedanput da on nama ne može biti rod? Šta ćeš kod njega, da mu pereš sudove? Pogledaj kakve su ti ruke, kukavico, kanda si najgora paorentina.
Čuješ, Evice, da ti jošt jednu kažem. (Uzme je za ruku.) Sad treba da se svega ostaviš; na rod da zaboraviš, i samo tvoju sreću da gledaš. Sutra će te jedan prvi vilozof prositi. EVICA: Filozof! FEMA: Dakako.
Idi mi zovi Jovana! (Evica otide.) Prokleti paorski rod, što je naučio, naučio; ne zna osećati kako je lep nobles. POZORIJE 6. JOVAN (veseo trči.
Jesi li i ti vilozov? Jesi li nemeš? — Nisam. Marš ispred moji očiju! Da si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja. SARA: Vidite vospitanije?
MITAR: Samo pristupi, pa ću ti obadve noge prebiti, nesrećo jedna. (Otide.) FEMA: Pogani paorski rod, nikad me neće bog od njega kurtalisati. SARA: To je veliko grubijanstvo!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
On ulazi na vrata bez kucanja. Ali ko mu sam ide na susret — pre ce nađu. Granata nije nikome rod — pa ni đeneralima... Izgledalo je kao da se Komarov ovim nešto izvinjava.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
), Da ja vmjesto nevjeste otečestvo ljubim, Da se slatko o kućici svojej srećan trudim, Da ja rod svoj ljubezni strasno obožavam, I Mađarom, našej braći, serpski da mađaram. Gligorije Trlajić JA SAM HTEO JUGOVIĆE...
) Slušao sam, o Srpkinje — vami bolje misli! —, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli. Kazaću vam — otrovnici da se ime znade —, Zove vam se — — — ne, nek' česti stiha mog nemade.
I tast, i svast, i punica, i svâk su te vreže, I kol'ko vas rod sa četom Slavujevom spreže; Braća vaša k'o i snahe, južiki ostali, Svi su meni na vovjeki pamtiti se dali.
Tresta ljubav topla k svojim, Kamen ga s natpisom krasnoprostim Pokriva dično: Serpske mu njegove Zdje kosti leže: rod je svoj ljubio. Dviže se um i serce dobrih, Svi blagodarnosti svete polni.
), nerad Videti um bogodani rabom. Ti sebi večni vozdviže pamjatnik, K visokoj celi vlekušč presilno rod. Počivaj tiho, duše čisti, S krepkima duhovi hrabrih ocev. 24. avgusta 1811.
Koj’ ostavlja Sam sebe, tuđe danas nije Pomoći dostojan. Mnogo može Rod hrabri, zašt’ mu s’ čini da može on. Poznajte najpre Serbljinom Serbljin čim Je, pak svom snagom duha, serca Slož’te s’,
Otac, mati, rod i pleme, Kukolj ili čisto seme, Ljubve, prijateljstva slasti, Hude ili nežne strasti, Ljudski ponos, lepo svojstvo,
Donesite tri železa I kutiju tuđih vlasi, Gaza, toka, vune, beza I ostalo s čim se krasi, — Da se diči sav moj rod Kako blistam a la mod.
REČ U SVOJE VREME Da mnogi koji se perom rita Sam sebe, i to strogo, pita Je l’ ono što on žarom brani I za svoj rod napisat kani Ne samo njemu duhosrodno, Neg’ opštem vkusu tako shodno Da čitat bude svakom milo — Znam da bi knjiga
Za svoj rod i nema srca, Samo što se drugda vrca Oko roditelja, Te je kozja milost snađe Kad tovari dimom lađe Do obesnih želja.
raskoš krasodavanija i okončenije mnogogubo prenebreženog dosad stihosočinjenija zajemljuju da ćeju svim prosvještenim, rod i jezik svoj istino ljubjaščim Serbom, Serpkinjama, da i svim Slavjanom i Slavjankinjama, istočnik čistog duhovnog
ljubav staru, Gdi s’ uživa uma plod; Već i divjak vervi tamo, Zar peslednji da je samo Naš ilirski mili rod?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ misliš ne znam ja — i ne zna rod Šta nam ta zmija tvoje ljubavi U otrovanim sprema grudima? Misliš da nismo čuli šta će tast?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
glavurda beli — zaista, odista belćim — možda, valjda bendati — uvažavati, priznavati berićet — izobilje; obilan rod; rodna godina besleisati (se) — hraniti (se), izdržavati (se) bešjeda — beseda, govor bešjediti — besediti,
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MILADIN: Pa ja velim... zakon. ŽIKA: Ostavi ti zakon na miru; zakon je zakon, a ti si ti. Je li ti što rod zakon, možda kum, stric ili ujak? MILADIN: Pa nije, gospodine! ŽIKA: Pa što ga potežeš kao da ti je rođeni ujak?!
Jakšić, Đura - PESME
1862. NA LIPARU Jeste li mi rod, siročići mali? Il’ su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo da, kad ljude
Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod. Presudi, silna, da l’ živet može U takvom igu nesrećni rod?... Izginućemo!.. „Pa izginite!“ Podsmeha tvoga gordi je zbor.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Negde zàpeva truba. To iza gora i voda lelek je rušne seljanke. Rod smo. Kad umre čovek, i moje srce rušno je.
Jer i u podrumu memli bleda se gljiva, čedo nasmeši. Pa Isaije likuj, čemerom kad neželjeni rod roditelja prostreli. VIII Dvojih pre sunca ukrštaj. Sablasno noći u noć je taj bat.
Tvoj rod procvetaće u ocu, Ime ti razglasiće poj, I biće kraljevi na zemlji. Sav narod što se rodi tad Zvaće te Učitelju.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U narodnim pesmama k. se katkad identifikuje sa momkom (»lijer-momče«, v. Sofrić, 147). Da ne bi padao rod s drveta, treba na svako drvo metnuti k. koren (iz srbulja, v. Sofrić, 147). K.
J. pomaže protiv groznice (i to naročito njen drugi rod, SEZ, 13, 437); u tom slučaju na njoj se rado »zapisuje« (Karadžić, 4, 1903, 203), i to pokatkad Solomunovo slovo (SEZ,
Iz krvi koja je pala na zemlju iz Božjeg malog prsta, iznikla je loza, i zbog toga se njen rod uzima za pričest. Đavolu to bude krivo, pa htede da i sam stvori još bolju lozu, i odseče sebi prst, ali iz njegove krvi
54). — U staro vreme niko nije okušao rod od k., pa je sveti Sava blagoslovio da se može jesti, i od tada se k. jede. (SEZ, 32, 116).
Pre ručka meću se u čanak s vinom i medom tri o., pa se onda izvade i namene na zdravlje, plod i rod, i bace u tri sobna ugla; posle ručka razbiju ih, i ako koji bude kvaran, omanuće godina u onome čemu je bio namenjen
Kao opšta načela važi ovo. Sve što se seje treba sejati u punom mesecu (SEZ, 32, 13). Seme kome rod raste nad zemljom, treba sejati prepodne, a kome raste pod zemljom, posle podne (ZNŽOJS, 16, 266).
383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako od grada tako i od žena vračara (,mađosnica̓) da ne oberu rod« (SEZ, 68, 1955, 99).
, onda se poslednji odžak najbolje okopa, pa se preko njega ukrste motike, da bi njiva ponela dobar rod« (SEZ, 58, 1948, 321, Gruža); u severoistočnoj Srbiji struk k.
je znak nesreće i žalosti — v. npr. Vuk, Pjesme, 1, 609: devojka koja vraća prsten junaku (zato što ga njen »rod ne ljubi«), obraća se pelenu kao cvetu kojim se kiti mrtvačka pratnja: »Oj pelen̓, pelenče, moje gorko cveće, Tobom će
za podsticanje plodnosti: u Budžaku, na Badnje veče, »izlaze u voćnjake i vrte rupe u voćkama koje prošle godine nisu dale rod, i u njih stavljaju pomalo tamjana, s uverenjem da će od tada bolje rađati« (GEM, 37, 1974, 217).
— O svadbi mese se i upotrebljavaju razni k. ili pogače počev od prosidbe pa do nevestinog prvog dolaska u rod posle udaje: na primer, u Vranjskom Pomoravlju prosioci meću svoje pogače jednu preko druge ispred svekra, a on svoju
kum lome »sabornik« (oko čijih se komada grabe svatovi), pohođani nose »devojački kolač«, pri prvom mladinom dolasku u rod nosi se pogača za »povraćanje«, mesi se i pogača za mirenje — kad odbegne devojka (GEM, 1925, 1962, 145—158); v.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pa ipak, zar bi vilinski rod mogao otrpeti poniženje da, sred uspaljenog kola, najlepša među njima strasno steže butinama njegove kukove, da
Ilić, Vojislav J. - PESME
s pažnjom sledi vremena burni hod, I tihom, rajskom pesmom on slavi ljubav i boga, I pesmom svojom snaži samrtni ljudski rod.
što god živi - svom se padu kloni; Promenom vreme označava hod; Ono nam daje veru i obara, Slabi i snažni ceo ljudski rod. Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera tubi se i mre; Ja ništa više ne priznajem, ništa!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
pa kad se usled toga razvila i njihova vlastita učenost i donela, oplođavajući se sa Istoka, iz Indije, prvi svoj rod, popustio je interes za originalne grčke rukopise. Mi dođosmo opet u telalnice i postasmo obična materijalna roba.
Te linije su bogatije, komplikovanije i egzaktnije od šara osnove ma koje moderne novčanice. Rod amonita imao je sudbinu svih otmenih porodica.
nekoliko puta u Evropi i Severnoj Americi, a ostatci ljudskog oruđa i njegove vlastite kosti svedoče da je čovečji rod preživeo nekoliko ovakvih vekova hladnoće, od kojih je svaki trajao hiljadu godina.
nagiba njene ose diferencirale to ledeno doba u njegove faze, a između drugog i trećeg talasa hladnoće pojavio se ljudski rod u Evropi. HHVІ ROĐENjE NAŠE ZEMLjE. PRVI DAN Beograd Evo me opet u mojoj univerzitetskoj sobi.
Nekoliko puta se to ponavljalo, i ta vremena snega i leda, bila su ono što se u nauci zove „ledenim dobima.“ Čovečji rod je nekoliko takvih hladnih talasa preživeo, a godine 478000 pre sadašnjosti izgubismo njegov trag sasvim, - ili čoveka
nastao život na Zemlji, i bezbrojne generacije stvorova odmenjivale su se u postepenom razvitku jedna za drugom; čovečji rod je samo najmlađi ogranak na tome velikom stablu života.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Proleće sijnu na dolju, breg, Da stopi s njega i led i sneg! Leto je žarko ponelo rod Po vrtu, njivi, osulo plod. Šenica zlatna, jedri joj klas, Rujno se voće smeši na nas, Sunce sve gori, sažiže tle, Al'
Jesen nam dođe – sazreo rod, Berimo voće – kupimo plod. Ko nije leti žalio rad, Bogatu berbu imaće sad. Ko vredno radi za veka svog, Tog lepim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I preko njih nekako i za onog njihovog popa. Jer taj župnik, neki rod i pomoz-bog im jeste, verujte. Čim se gde sastanu razgovoru kraja nema. Švapčaju, i sve nekako prepodobno.
bolji u oba slučaja; jer, dosad bolesti, a i sada, evo, nevolja nas dovela na razgovor; a kroz nevolje su ljudi najbliži rod. Za mesec dana, Julica se isprosila, verila, i venčala kako je gospa Nola želela.
Mi smo dva imena u jednoj istoj budućnosti. Savremenici, ako su srodni duhom, to je najveći rod, najbliža svojta. — Ta ti je reč odlična, Branko. Roditelji su druga generacija.
Branje oraha zvalo se kod Rajićevih u kući berba, i zaista je trebala moba berača da se rod skine. Pročuli se u varoši orasi, odlični za sve, a naročito za fino slatko — plaćan je rod kao na licitaciji.
Pročuli se u varoši orasi, odlični za sve, a naročito za fino slatko — plaćan je rod kao na licitaciji. Orah je rastao kao da ima razuma: prvo je gonio uvis, još uvis, da ne bi granama sasvim poklopio i
Otad, u vreme berbe dolaze po dva čoveka s lestvicama i sepetima, i nose sav zalutali rod gazdama. Rajićevi su se češće savetovali: Ovo, ono, ništa ne valja — drvo tera svoje.
Sa orahom se baktala još neku godinu, pa ga je onda ustupila alasu da ga on bere, a rod deli s njom popola. Žena alasova joj je, za to, kako kad, doturala malo ručka, malo kolača.
A obrali ste rod? — Jeste, vidite kakve su mi ruke od ljuštenja! — nastavi Nata u Mirkovu tonu, intimno, susedski, prijateljski.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Potom bi mogao čitav tabak napuniti, predstavljajući polzu koju će rod iz ove knjige pocrpsti. Sve ove i ovima podobne, koje nikom ni mrve ne pomažu, znatne malenkosti ostavljam onima koji su
Naposletku ima jošt jedan rod ljubovi gdi ljubovnici po sto redi na dan umiru, sebe peku i muče, svoje srce kidaju i živo ga na najsitnija parčeta
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
glavno, možda n pod sugestijom babičine zablude prilikom moga rođenja, a da bi se što više prilagodio zbrci koju srednji rod pravi u polovima, ja sam tada dugo vremena verovao da sam žensko.
Ne, ne, ono (srednji rod) vam neće dozvoliti ni reč više da progovorite, ono će se uspuzati uz vaše koleno, sešće vam u krilo, dići će
udovici, koja je uvek lepo obučena i jako namirisana dolazila k nama u posetu, rekao sam jednom: — Jesi li ti rod sa Prokinom kobilom? — Iju! Kakvo je to pitanje? — zgranula se namirisana udovica.
Odgovor: Da, brat moje žene ima jednu ticu koja lepo peva! Pitanje: Nije li vaša sestra od tetke rod sestri od tetke mojega nećaka? Odgovor: Da, moja je sestra od tetke rod sestri od tetke vašega nećaka!
Pitanje: Nije li vaša sestra od tetke rod sestri od tetke mojega nećaka? Odgovor: Da, moja je sestra od tetke rod sestri od tetke vašega nećaka! Pitanje: Jeste li videli nožić moga strica?
sabiraju, oduzimaju, množe, dele, stepenuju i uopšte su u tako srdačnim odnosima da ne možeš nikad znati ko je kome rod a ko nije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I, posle toliko vremena, razleže se pesma: Višnjičica rod rodila... Od roda se salomila... Već po Uskrsu počelo se govoriti o našem skorom pokretu za Solun.
Petrović, Rastko - PESME
ukočeno motreći ti hod Potom bih noću besneo divlje, vikao zvučne reči I međ onima što me kore ne bih razaznavao rod Jedino bih se trzao naglo čuvši mater da ječi Jer ja sam i nju, svetu, vređao svojom rečju Opevao muke njene, ne
ukočeno motreći ti hod, Potom bih noću besneo divlje, vikao tajne reči, I međ onima, što me kore, ne bih razaznao rod; Jedino bih se trzao naglo čuvši mater da ječi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ako bi ga iko i primio? Nebesima i cveću ne pripada, a zvezde i leptiri osećaju da nije njihov rod! Krilati Belko poče i od sopstvene senke da beži, u trave, sve dublje, i sve dalje. Tako i na rečnu obalu izbi.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava moma, mori, rod nema. TOMA (za sebe): Da, jest, zna se: lepota doba, rod, starost nema (trza se.
TOMA (za sebe): Da, jest, zna se: lepota doba, rod, starost nema (trza se. Marku): Marko (daje mu novaca pokazujući iza sebe na Cigane), podaj im, i dajte im da jedu i
Samo ona ne! ARSA (ubezeknuto): Hadžijo! TOMA (pokazujući na Koštanu): Krv će za nju! Šura si mi, brat, rod — dirni je samo, krvnik si mi! ARSA (očajno, pokazujući na Tomine sede vlasi): Hadžijo! Pogledaj se!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ U prvo vreme, i kad se izdvojila u poseban rod, epska pesma je po načinu kazivanja bila horska; tek tokom vremena ona je postala individualna pesma, a na kraju
da se stvori oko heroja legendarni pesnički oreol, da im se pripišu slavni preci, da se time proslavi dinastija ili rod i iz opšte slike istorije izvede zaključak o neizmenljivosti svetskog poretka.
kravava krajino, čudno li si u krv ogreznula, mloge li si majke ojadila, mloge sestre u crno zavila, udovice u rod opravila! Da l' ćeš danas moj' ojadit majku? Da li sestru u crno zaviti?
krvava krajino, čudno li si u krv ogreznula, mloge li si majke ojadila, mloge sestre u crno zavila, udovice u rod opravila, — da od koga, veće ni od koga, od Novaka i od Radivoja! Da, l’ ćeš danas moj’ ojadit majku?
— Mula Nožina, rodom iz Maoče, otišao je pred prvi ustanak iz Beograda (gde se bio „pobašio i postao gospodar“) u svoj rod u Bosnu, a kad je ustanak izbio, hteo je da se vrati u Beograd (gde je imao kuću i ženu) i pokušao je to sa vojskom od
kojim se sedlo utvrđuje za konja kolast — šaren na kola (krugove) Kolašin — mesto na reci Tari koleno — poreklo, rod, narod: I od srpske krvi i kolena kolijer — jaka, ogrlica kolo — vrsta igre; točak, krug koljence (na durbinu) —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ORUŽJE MOLIMO 69 MOLITVA PROTIV TURAKA 70 TURSKA LUNA 71 MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU 72 POHVALA RATOBORCIMA 73 ZA SVOJ ROD I PRIJATELjE 74 SVAKO NAS ZLO I BOLEST NAHODI 75 PISMO NA LEDU 76 LUKAVI DANI 77 UKLETI 78 ZDRAVICA I 79 NOVOGODIŠNjA
na moga zlotvora, koga mi je valjalo gladna nahraniti i žedna napojiti, — a ja sam ga kleo i govorio da ga nestane, I rod mu i porod pogine, da mu se ni imena ne zna, te se celo istrebi sa zemlje, — i ova smrtna mi beseda — bi moje grlo
ZA SVOJ ROD I PRIJATELjE Za naše starije, za cara i gospodu mu, za svoje spahije, za vojištane i poglavare njihove, za knezove
starije, za cara i gospodu mu, za svoje spahije, za vojištane i poglavare njihove, za knezove svoje i birove, za svoj rod i prijatelje, mobe i prošnje na dobro im za njih Gospodu Bogu usrdo vala donositi naše.
tavani, po ćileri, po košara i na snegu, na mrazu, na ledu, na velikoj peči i vrućini ono niče i raste i klas svoj i rod izdaje!
Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti. Mučno da se može ko uspuzati na njega; rod mu je na samom vrhu.
A sve gore nadvišuje, te ih pokriva visinom svoje slave. DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA Da budete sveti ljudi, rod izbrati, carsko spleteno cveće i sveta loza, gospodski zdržan krasni pojas po vremenu s kruga sveta skupljeni, od jedne
I to bijaše imenom Zorovavel, izrailjski car, što pak izvede iz ropstva vavilonskoga rod izrailjski k Jerusalimu i ponovi grad i crkvu Solomonovu. On je to zaprosio od cara persijskoga i dostade.
Svoj rod i pleme prezirući, ja kako biste tuđine nevernike i svoje vam dušmane prihvatali i pomogli u čemu se može i potrebno
Te tamo pri svojoj smrti, Jakov svoje sinove blagoslovi i kaza im po vremenu minutu jer će njihov rod svu onu zemlju hanansku sebi dostati.
se usuditi mnogo ni useva u suhu zemlju metati, ako popre ne uzvidim nasporavaju li se njive, — vaša srdca — iznositi rod na videlo, da se o tom pohvalim!
Malo se ih natrag izpovraća. Po dugom vremenu oni pakostni rod, podretlo Ismailovo i Agarino, ti Turci, mnogo ih se naspori i svuda se razmnožiše ka pesak morski.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
za njih se udale i postale domaćice i majstorice, ali zato ipak i nadalje su se smatrale i osećale kao rod toj kući.
nisu smatrane bile za sluškinje — kao što je to običaj tamo na hladnom i bezdušnom Zapadu — nego kao nešto svoje, kao rod u kući čorbadži-Zamfira.
Dođe i tetka Dika, i tetka Kara, i strina Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali za rod, a niko nije znao da kaže kakav im je rod. Manina majka im kaže zašto ih je zvala.
Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali za rod, a niko nije znao da kaže kakav im je rod. Manina majka im kaže zašto ih je zvala.
— E, što si je za zborenje? — Ja što sam ti? Tetka li sam ti, što li sam?! Što si ćutiš kako nèmâk? Rod smo si... Komu će da kažeš muke i dertovi ako na tetku si nećeš da kažeš?!... — Ama što da si zborim? Što da kazujem?
koji se popravio, i koji je opet primljen u red čorbadžisjki, jer ga, eto, i sam stari i ponositi Zamfir prima u svoj rod! I uspeo je čorbadži-Zamfir kod čorbadži-Petrakija!