Crnjanski, Miloš - Seobe 2
eto i sad, kad se rešila – ugledavši njega, kako joj u Budimu, u kola ulazi – da pređe preko svih obzira, i prema roditelju, i mužu, i svetu, pa da bude samo njegova, eto šta je dočekala. On u njenom zagrljaju seća se neke druge.
Teodosije - ŽITIJA
i ne žalosti se zbog mene, sine vazljubljeni, nego se raduj i veseli, jer evo po molbi tvojoj javio ti je Bog o meni, roditelju tvome. I ovom slavom koju na meni presvetlu vidiš obogati me svedobri prebogati Bog.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ne tajim da vašu kćer ljubim, a i tko ne bi takovago angela ljubio; no najprežde moram mojemu roditelju javiti i od njega dozvolenije prositi. MARKO: To je u svom redu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Samo ćeš ga obrukati. — To mene nije briga. Ja izvršavam obavezu prema svom roditelju. — O tome ćemo sutra. Vreme je za spavanje. Skini s kreveta jednu slamaricu. Uzmi i pokrivač i lezi pored furune.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Đorđe pak, stegnuv od žalosti srce, poče: „Mili roditelju! Šta ti reče, da od Boga nađeš? Malo li zar nam je stradanja, tuge i nevolje teške?
Nastasijević, Momčilo - PESME
RANE 38 OSAMA NA TRGU 40 PREDVEČERJE 42 TRAG 43 JEDINOJ 45 MIROVANjE DRVEĆA 47 SIVI TRENUTAK 49 GROBNOJ 50 BRATU 52 RODITELjU 54 GLUHOTE 55 I 56 II 57 III 58 IV 59 V 60 VI 61 VII 62 VIII 63 IX 64 X 65 REČI U
Iza sna snu dublje bude probuđenje. Bratu se iz dubina oglasi, prene na ovaj glas. RODITELjU Ko si? Ko i kuda ja, Plod bez ploda tvoj, I sudnja ova u meni reč? Sin, evo, progledavam.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Najposle zamoli svog nepoznatog prijatelja da joj pomogne iz ove njoj nepoznate šume izići i svom roditelju vratiti se, za koje mu ona večitu blagodarnost posle svoje smrti ostaviti obećavaše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad se triput obrediše vinom. Kajica ti na noge ustade, pa se svome on poklanja kralju: „Kranju Ćurđu, roditelju krasni, pusti mene međ' Madžare, babo, da se malo poigram s Madžari!
dvanaest vojvoda! Nije šala tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa!“ Al' Kajica besedio kralju: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, neću, babo, zametati kavge, a tako mi uleve kraljeve, i tako mi leba carevoga!
baš pod sisu levu, toke razbi, srce mu raseče; zemlji pade vojvoda Kajica, vrisnu junak kao soko sivi: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, ubi mene Madžar iznenada, brez junačkog moga ogledanja, moje sablje i desnice ruke!
Možeš li mi preboleti, sine, da te baba na lekare dade?“ A Kajica jedva izgovara: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, ja ti, babo, preboleti neću, jer su strele puste otrovane, na zmijinu jedu nakaljene; ako možeš, osveti me,
Gleda knjigu Senkoviću Đurđe, gleda knjigu, a suze proliva; al’ ga pita Senkoviću Ivo: „Roditelju, što suze prolivaš? dosad su ti knjige dolazile i kroz tvoje ruke prolazile, ali nisi suza prolivao“.
A presti se nisam naučio, Turkom presti ne mogu košulja“. Al besedi Senkoviću Iva: „Roditelju, Senkoviću Đurđu, ako s’, babo, ostario vrlo, te ne možeš na mejdan izići, od boga si mene isprosio, bog je mene tebi
“ Al’ besedi Senkoviću Ivo: „Bog mi s tobom, roditelju Đurđu! Nisam, babo, aga od Ribnika, ja sam, babo, tvoje čedo Iva“.
Iva na nevolji, on se maši u jankesu pasu, baci glavu age od Ribnika, baci glavu pred svog roditelja: „Bog mi s tobom, roditelju Đurđu! Eto t’ glave age od Ribnika!
Al’ što s’ tursko ruvo oblačio? Malo babo dušu ne ogreši, malo tebe ne pogubi, sine!“ Ali Iva poče besediti: „Roditelju, Senkoviću Đurđu, po čem bi se mogao poznati da sam bio tamo na mejdanu kad s gospodom u divan iziđem?