Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Ne, nego da se za spomen spale. ZELENIĆKA: Moj nećak jošt najbolje oseća žar rodoljubije. Narodnost, gospodo moja, jest najveće blago na svetu; narod bez narodnosti nije ništa drugo nego telo bez duše, sunce
4. ŽUTILOV (s madžarskom kokardom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ: A šta je to? Ha, ha, ha! ŠERBULIĆ: Zar je to rodoljubije? LEPRŠIĆ: Gospodin Žutilović! Srbin! Ha, ha, ha! ŽUTILOV: Šta je, gospodo moja?
LEPRŠIĆ: To ide malo dalje, ali rodoljubije sve dopušta. Zato ćemo ovako učiniti: ispod aljine da se postave kokarde srpske, jer naša srca srpski dišu, a spolja
NANČIKA: To sad nije u modi. ZELENIĆKA: Sad je najveća moda, draga moja, rodoljubije. I koja se srpska kći sme toga odricati?
SMRDIĆ: Vidim ja, rodoljubije se ne uvažava. ŠERBULIĆ: Jošt ste vi dobro; zagrabili ste kad ste bili u odboru, pak vam je sad lako.
GAVRILOVIĆ: Vi, koji se toliko rodoljubijem ponosite! ŠERBULIĆ: Vidim kako se rodoljubije uvažava. Vi ste bili člen odbora, a ja ništa. GAVRILOVIĆ: Nismo vukli nikakvu plaću. ŠERBULIĆ: Već ja znam.
LEPRŠIĆ: E, tako je, drugojače nije moglo biti. GAVRILOVIĆ: Naravna stvar, rodoljubije sve dopušta. Nego, molim, kako sad stojimo? LEPRŠIĆ: Ne možemo ni mi zahtevati da smo bolji od drugi.
(Pruži joj pismo.) SMRDIĆ: Šta je to? GAVRILOVIĆ: Čisto rodoljubije. Gospoja Zelenićka ili, po srpski, Plavićka imala je odavno poznanstva s jednim Madžarom, Nađfaludijem, koga svi
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Podunavka je o njima 1846. pisala: »Iskreno rodoljubije, čisto blagonravije, bon ton, a i čistoća jezika u svakoj se vrsti dično pokazuje.« 1848.