Jakšić, Đura - PROZA
bio, pa često u ponoći, kad se misao udubi u sivu maglu daleke prošlosti, ništa više ne bih poželeo no da mi niko u rodu sa drugog zločina ne bude osuđen... Beše Veliki četvrtak 1849. godine.
Obradović, Dositej - BASNE
Lesing, uže prosveštenija Germaniji veliki prosvetitelj, svojima prekrasnimi basnami svojemu je rodu veliku zaslugu pokazao.
Neka samo poslušaju ovo što ću reći, pak neka sami sude. Što je za sve narode bolje nego za samo jedan narod, to je rodu človečeskomu voopšte i poleznije i pravije: gdi se nauka uvodi i rasprostranjava, gdi poredak i zakoni carstvuju, gdi
A neblagodaran ... uvi! je li moguće da je čovek neblagodaran? Ne daj, bože, takoga u rodu! 13 Lav i bik Star lav sretne mlada i jaka bika, i ne uzdajući se javnim sraženijem pobediti ga, pristupi k njemu
i da se na stotine godina vreme iziskuje, za iskoreniti iz jednoga celoga naroda neka luda sujeverna i čelovečeskomu rodu vreditelna mudrovanija, kojima su se materinim mlekom zadojili i napunili, i koja su im se u krv i u mozak zamesila i
” Naravoučenije Veliko će dobro rodu serbskom učiniti ko prevede na naš jezik malu Rafa fiziku što je za decu na nemeckom jeziku izdata.
Neka budu ove vešti preporučene opštega dobra rodu želateljem. Ni na koji način ne može čovek tako djejstvitelno o suštestvu, o mudrosti i o blagosti boga tvorca uveren
I ne samo veliki imperatori i slavne na svetu imperatrice ovakova divna i rodu čelovečeskomu prepolezna ispravljenija u djejstvije proizvode, nego i daleko manji u opštestvu| poglavari, kad su
Naravoučenije Otkad je bog ljude na zemlji stvorio, i otkad su među njima carevi, nijedan car nije veće blagodjejanije rodu čelovečeskomu pokazao i učinio od onoga komu je bog u srce vdohnuo da se črnci i črnice, kaluđeri i kaluđerice, od
kaluđer, kad ovako sam živim, razve što u crnim haljinam obučen ne hodim), jošte, hvala gospodu bogu, nisam ni u jednom rodu i jeziku takove drvene i nečuvstvene kaluđere našao ni poznao koji za ženom ne uzdišu, ne čeznu i ne ginu.
Tu kad dođe, svemu se carskomu rodu i plemenu, sinovom i kćerma, pokloii, sve po pristojnosti i po pedy pozdravi, a navlastito i po prevoshoditelstvu
nadleži, on je pravi sveti otac i visokopočitanija dostoin, noseći popečenije o onom što je svetjejše u čelovečeskom rodu, to jest blagonaravije, vseopšta ljubov, mir, neporočnost i čistota sovjesti.
U svakom rodu i jeziku oni su ljudi užasni koji hoćedu za boga više da revnuju i da se staraju nego što sam milostivi iziskuje bog, i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Preznem i otrgnem se iz ruku očajanija, i aki od sna probudim se i pomislim: a da l̓ bi se jošte u čem sebi i svom rodu pomoći moglo? Od sviju misli ova mi se učini neophodimo najpreča i najnužnija: moliti najvećega vraga, Turčina.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Stanko i upilji u nju. — Mene ne može niko naterati! — reče ona i sevnu okom. — Ako sam teška rodu, onda... — Onda? — Onda ću kidisati sama sebi!... I što će mi život!... Oko joj se zapalilo plamenom.
Dučić, Jovan - PESME
Intrigu bestidnu idejom su zvali, A laž pod ideal prodavali rodu; Borili se stidno veliki i mali, Rušeći zakone da spasu slobodu...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Utom zaurla pop-Ćirin pas, ne trpeći, kao i svi u njegovom rodu, muziku. — Za gazdom! — prošapta gđa Spirinica. Jula rado i veselo posluša mámu, i otvori širom prozor, a Šaca se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A to, što mu preostane, želi da ostavi svom rodu, kao zadužbinu. Pavle onda okrete glavu, da ne gleda svog čuvenog rođaka, za koga je slušao, tamo dole, u Sremu, da je
carska pozvala nas, Višnjevskom, u Rosiju, niti predobila nacion naš od Austrije Višnjevskom, kurvaru, već celom rodu našem, krštenom, pruža svoju silnu zaštitu.
Teodosije - ŽITIJA
i uma očistivši u sebi, mogli bodro iskazati dobrodetelji života sveblaženog Save, koji je sada ponovo zasijao u našem rodu.
A našem poslednjem, lenjivom rodu, u koji svršetak vekova dostiže, u kome je malo onih što se spasavaju, ne samo da je potrebno nego je i veoma poželjno
slušanjem primiše od onih inoka koji prepodobnoga pogreboše i koji s njima bejahu, pa mi to o njemu ispričaše da i rod rodu posle njih ovo prenese kao povest, te napisah i satvorih da svaki može pročitati, da se dobro žitije prepodobnoga ne bi
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Na vlast je dolazio izborom i prećutnim pristankom. Po pravilu je ovo dostojanstvo bilo nasledno u rodu plemenskog starešine.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
a onda se nasmejala obuhvativši pogledom nasip sa železničkom prugom, sjajno ogledalo mrtve Tise iza pruge i jednu rodu koja je dremala kraj ševara. - Sad idi!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
M., 1958, s. 528) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA SLAVI — Našem bratu domaćinu i njegovoj braći i deci, rodu i porodu daj Bože lijepo i dugovečno zdravlje! (napijanje za zdravlje domaćinovo) (Vuk, ŽOSN, 1987, s.
Matavulj, Simo - USKOK
Tvrdilo se da je kažnjenik graf, poslije da je princ, i čak da je u rodu s carskom kućom. Govorilo se: „Bog sâm zna šta bješe skrivio taj koljenović, kad ga tako uniziše!
Ovaj odgovori: — Još od kakve! Ovaj je Janko, đedo, grof, a to je više no vojvoda! On je po rodu malo manji od Dolgorukog. — Lijepo, vaistinu! Biće milo vladici... A da li si, Janko, dijete, bio kad u ratu?
“ Tada svi ustanu, vojvoda napije sedmu zdravicu domu, bratstvu i rodu, i to se zove: „Zdravica s nogu“. Tada svi izlaze, redom kako su ulazili, pa kada se odmaknu, prospu oganj iz pušaka
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I u ljudskom, i u zečjem rodu, najradije se igraju oni koji još nisu okusili talog iz čaše životnog iskustva. Što važi za ljudske sinove, važi i za
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: dobro, gospodine, teško svakom, koji ne želi svome rodu dobra. Samo, kako će to biti? LEPRŠIĆ: Evo kako.
U vojvodini srpskoj diči se Madžar ljupkostiju braka najdičnijom Srpkinjom; u vojvodini srpskoj neće Srbin da služi rodu nego tuđinu!
Nećače, nećače, vratite se u njedra vaše domovine, duhom vas narodnosti preklinjem, vratite se rodu vašemu, kojega ste bili potpora i otrada!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
izdavati Slavenno-serbskія vъdomosti, »posvjaščene rodu i svjaščenstvu«. One su bile uređivane po ugledu na bečke informativne političke listove, i najviše govorile o spoljnjoj
Atanasije Stojković ga naziva »velikim našim i jedinstvenim Raičem« i predskazuje mu besmrtnost u zahvalnom srpskom rodu.
novo doba i »ščastljivu Evropu«, tako bogatu učenim, naprednim ljudima koji traže »ščastije sadašnjemu čelovječeskomu rodu«, novo doba kada se Evropa prekrilila mnogobrojnim naučnim ustanovama i kada svaki dan izlaze na svet »premudro
Solarić je sve to radio radi »obšče polze« i iz ljubavi k »mnogoljudnom srpskom rodu«. On je đak Dositeja Obradovića, veliča njegovo doba »kad su i Serblji o svačem slobodno misliti, i tako bogodanu
srbskog, sa ciljem: »govorni srbski jezik obrazovati«, »polezne knjige sočinjavati«, »priliku i način dati srbskom rodu prosveštavati se i knjižnu kulturu srbsku koliko se više može podkrepljavati«.
Ono što je 1826. pisao važi za njegov pesnički rad: Ja Serbin serbski čitam, pišem, I duhom serbskim k Rodu dišem Pa pesmom serbskom dižem Rod... JEZIK.
filozofski pisci XVIII veka: »Romani bo, satire i basne jesu takva sočinenija kojima su pametni ljudi mnoge pogreške u rodu čelovečskom istrebili, a hude k dobrodjetelji priklonili...
Ovo delo, posvećeno »rodu i obščestvu srbskom«, imalo je da predstavi »slavu praotaca naših« — »čustvujući veličinu njinu, a trudeći se da se i
On stalno stavlja narodnost iznad vere. U svojoj sasvim dositejevskoj pesmi Pozdrav rodu iz Beča 1847. god.63 na kojoj se potpisao Vladika crnogorski, on osuđuje one koji u ime vere seju »adsko sjeme
neiscrpan u pohvalama »prekrasnih pesama« »prirodnog naroda« srpskog, tvrdio da se od Omira ništa tako značajno u svom rodu nije javilo, da je vrednost srpskih pesama toliko opštega značaja da će zbog njih Evropa učiti srpski. 1827.
« U prvi mah, on je taj posao radio iz opšteg rodoljubivog osećanja, iz »goreće ljubavi k rodu serbskome«, za »svakog onog Serbljina koji nacionalismus svoga roda ljubi«.
Svoj pesnički program izneo je on u posveti »Srpskom rodu«: Sve što imam — to je tvoje, Sve što imam — tebi dajem: Sa slađanim uzdisajem Srce — misli — pesme moje!
Sremac, Stevan - PROZA
Tu se i zavade, i naposletku i klade, a prvoga koji naiđe pozivaju da im presudi. Govore, dalje, o starim »jegerima«, rodu vojske koji je zamenjen današnjom pešadijom, o bombardiranju Beograda, i o reparaciji državnog broda »Deligrada«, za koji
Radičević, Branko - PESME
„Za otečestvo, za slobodu!“ — Po celome se čulo rodu. Da silnog onda turskog jada, Da silna onda čalma pada! o verni, mili ti moj mače, Još mloga turska žena plače,
Tebi, Jovo, otac mio Od krvničke ruke pade, Al' ti si ga zamenio, Zamenio kâ valjade, Zamenio divnu glavu, Učinio rodu slavu. 48. Pa evo te sad nazada Izmoždena, jadna, bleda; Teški bol te sveg savlada, Te uzdišeš: „Baš se ne da!
Ovako zatim zbori: Ovamo meni ruke dajte, I zbogom jako mi ostajte. O ite kupte znanja plode, I rodu lepe pravte gode, Za njega bud' vam život vas, Za mene samo dikoj' čas; Maleni časak opomene U grudi vašoj nek se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa i Nijemac je propao! — grakće Rožljika. — Nego, deder ti, ovo nam je posljednja trgovina, učini rodu glas, pošteno plati.
— Hajde, Vasilije, hajde, diko moja, učini rodu glas, pođi s drugovima. Lijepo će ti tamo biti, obučen, obuven, ssss ...
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Uzdam se da će se naći koji, svojemu rodu dobra želatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosađanin i Osečanin, da pošlje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu
mora do reke Dunava, svi će ga pohvaliti Slatka je uteha nadati se da ćedu naša imena živiti i mila našemu rodu biti za dobro koje smo mu učinili do oni(h) sami(h) dalekih(h) vremena kad se naše kosti u prah obrate.
Bošnjak i (H)ercegovac Turčin, on se Turčin po zakonu zove, a po rodu i po jeziku, kako su god bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi poslednji unuci Bošnjaci i (H)ercegovci dogod,
S čijom voljom i dopuštenjem ljudi se plode i rađaju, rastu, živu i sladosti ovoga sveta uživaju u svakom rodu i plemenu, u svakoj veri i | zakonu? S božjom. Dakle, šta bi mi hoteli, da smo ametniji i bolji od Boga?
Kostić, Laza - PESME
Kad take žice pucaju rodu, je l' čudo što glasovi stranputicom odu? je l' čudo što i nas, žičine druge, neskladne tuge obuze sklad, zovemo
Zar žena, bludnica, posteljičarka kmeta robovskog junačkom rodu da nam bude spas? Je l' ovo zbor? Je l' ovo sudnica? svetilište li hrama bogovskog? il' svedilišta oskrnavni jaz?
Zar se tako usta ljube što im zubi rodu tvome na razboju samrtnome samim škripom glave rube? Zar se tako želno-voljno obamire na toj ruci što ti sa nje sinoć
” tako dalek zbori glas. A čuje li tog pozdrava, tog pozdrava smrtnih strava, izrailjskom rodu glava? — Samson spava.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I tako evo najprije našijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje mislim da će u svome rodu biti tako znatne kao što su narodne pjesme u svome.
Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost, uporedivu jedino sa nekom drugom u istom rodu. Narodne pesme i narodne pripovetke ne daju se meriti istim metrom, niti se njihove osobine mogu porediti; ono što je
S. Karadžića. Sve što je on zapisao i danas je, s malim izuzetkom, najkvalitetnije u ovom rodu, a bez ikakva izuzetka to je najbolje obavljeni posao.
Oreže i okopa vinograd, pa ga opet radbotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: A kad nema majku? STANIJA: Rodbina. LjUBA: A momak? STANIJA. On je kazao majki, ili rodu, koja mu se dopada. LjUBA: Pa onda? STANIJA: Prijatelji se pogađaju, dokle ne ugode. LjUBA: A devojka?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ S tezge krekeće žabac: „Prodaću tebi rodu, trske, vetar i sunce! Meni — muve i vodu!“ „Jarića dvoje imam,“ — grlat krokodil zja — „debeli, teški, masni!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Otadžbino, majko tužna, Ima l' koga u mom rodu, Da raspali roba sužna, Na boj sveti za slobodu, K'o u doba ona stara, Protiv Huna i Avara?
noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i pamti korenja kobna žile sa nemanskog spiska on se vrlo malo hrani još manje plodi samo otvara hodnik dugovečnom rodu čoveka koji je sebi drag. 3.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Tajko i majka sina žene; Od roda je od velika, Koljena je gospodskoga, Nikome se i ne javlja, No se rodu licem klanja, Rod mi njojzi odgovara: “Ne klanjaj se, sele, rodu, No zafali višnjem Bogu, Koji ti je ud’jelio Mlada
Koljena je gospodskoga, Nikome se i ne javlja, No se rodu licem klanja, Rod mi njojzi odgovara: “Ne klanjaj se, sele, rodu, No zafali višnjem Bogu, Koji ti je ud’jelio Mlada rabra gospodara.
Su što li si mlada otirala?“ Tiho snaha đeveru veljaše: “Moj đevere, od zlata prstene! Kad sam mlada u mom rodu rasla, Svako mi je u rod dobro bilo, u večer sam rano lijegala, A u jutru dockan ustajala; Ja sam lice đulsom
“ Moja draga hoće poći za te, — Sama mi se sablja vadi na te! Ne uzmi je, moj po Bogu brate! Svemu mi je rodu omiljela: Mome babu dvorbom i ugodbom, Mojoj majci rodom i plemenom, Mojoj braći stasom i uzrastom, Mojim sekam’
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kamile tapkaju i trepću, zvezde trepuću: Mesec im se, ponekad, pridruži u bespuću. Da je sunce sa kamilama u rodu, o tome Svedoče stare arapske knjige, četvorotome: Vasiona je, u početku, bila usijana gomila Koja se na milion
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Iz Česke.“ „Zašto bježite?“ „Zato što me silom turiše u soldate.“ „Ama, vi ste oficir!“ „To me je išlo po rodu i vaspitanju, Gospodaru!“ To im je bio sav razgovor. Vladika mu se zagleda dobro u oči.
Zaludu su ga zapitivali Otaš i Spasoje o postojbini i rodu mu, on je uvijek umio svrnuti govor na drugo što. Ostavimo njih, pak svratimo k onoj dvojici momčadi što na glavici
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I tako evo najprije našijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje mislim da će u svome rodu biti tako znatne kao što su narodne pjesme u svome.
ovdje mjesto ikakve druge preporuke evo navodim: „Evo našijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje mislim ua će u svome rodu biti tako znatne kao što su narodne pjesme u svome.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ova materija, budući najpotrebnija i najpoleznija človečeskom rodu, ona će biti i najosobitije namerenije ovoga mojega pisanja.
Ovde ne mogu izostaviti da ne naznačim, bez svakog pristrastija k mojemu rodu, da od sviju naroda koje sam poznao nejma milostivijega roda nad srpskim, a najpače k srodstvu.
bogat čovek bez nauke (valja ovde razumeti takoga bogaca koji s bogodanim svojim bogatstvom nikakva dobra opštestvu i rodu svojemu ne čini, dar božiji zakopan i sakriven držeći) podoban je volu s pozlaćeni rogovi.
Ja ovde ne mislim s oci proces terati, no toliko rodu mojemu istinu kažem da znadu, i da se ne plaše kao deca u pomrčini, da, ako kad načalnici i poglavari budu hoteli na
A šta utešitelnije i čuvstvitelnim srcam može biti slađe i celomu čelovečeskomu rodu čestnije i slavnije koliko poznati da sveta nebesna dobrodetelj po svemu licu zemnomu u svim plemenam i jezikom ima
će s vremenom albaneski kako god i vlaški narod s slavenskimi slovami knjiga na svom imati jeziku, takovi čelovečeskomu rodu dobroželateljni proricatelj neka se nimalo ne boji, no neka slobodno to poželateljno opšte dobro predskazuje i proriče.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dvajest peti „vra“ u mome rodu, bolan!“ Novi fra-Brne nije nipošto htio da se svrće kod Velike oštarije, no da se zaomine.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Možda su seljanke bile u pravu?« pomisli. »Možda dete nije od ovoga sveta?« seti se priča o ukletoj zvezdi, vilinskom rodu, đavoljem semenu, i zadrhta. »Šta će biti s devojčicom kad ja umrem?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao prekaljeni pešak, pripadao je On sav ovome svome uvek presudnome rodu oružja, dok se o konjici nikad nije dobro izražavao, pa se može reći da je ovu donekle i prezirao, te je daleko bio i
One su, između ostalog, objavile: da se pešački kapetan prve klase Tasa Melentijević proizvodi u čin majora u istom rodu oružja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Oreže i okopa vinograd, pa ga opet rabotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nije zaboravio na kovače, o kojima nam daje pouzdano obaveštenje: „Oni, kao što znamo, pripadaju zasebnom plemenskom rodu i istovremeno su i kovači i sveštenici i čuvari fetiša, jer grade oružje, i rukuju ognjem.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Mojsejstvuj nam, kao rodu izrailjćanskom u Egiptu, pred njegovim najnepobednijim i avgustejšim monarhstvom, jer znamo u odvažnosti ne oskudevaš.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za jedno zrno u ovoj ljutnji za njome pušteno ne bi odgovarao ni običaju ni njenom rodu: teško među ljudima progovorila žena mužu. Zato ga brzo uvedoše u mlin, da se I To zlo ne bi dogodilo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ostala mu duša čista, Srce zdravo, živi plam. „Srce moje — on sad veli — Rodu, svojti poklanjam.“ »Novi Trebević« 1892.
»Javor« 1890. VOLEO BIH ZGREŠITI... E baš bih volô jednom Zgrešiti rodu svom, — (Do sad se nikad nisam Našô u kalu tom). „Od kud ti takva želja? Ta zar te nije sram?
„Od kud ti takva želja? Ta zar te nije sram?“ Nije; jer od kud niče To vrlo dobro znam. Volô bih zgrešit’ rodu U kakvoj zabuni, U trenutnoj slepoti, U kratkoj trabuni; Pa kad bih oči protro I stresô guje zle, Da viknem:
“ E, to bi bio primer! — Zato i želim to — Do tog se visa Srbin Još nije uzdigô. Sad znate zašto željah Zgrešiti rodu svom, Al’ šta ću kad ne mogu Ni delom, pa ni snom.
To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu. Omladino, srpska soja, Nado rodu svome, Šir’te krila, braćo moja, Letu naprednome!
Pa ipak često gušim Mržnju i gneva grom I sve te žrtve nosim Na oltar rodu svom. Kad anđô roda moga Usklikne: sad si svoj! Onda ću, širi svete, Onda ću biti tvoj!
Iz nizine dizô si se pravo, Što si mogô to si rodu davô, Budio ga nad ’no se uspavô — Znalcu duša mnogo s’ obećavô.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz dna duše kratko reci: Pomoz’, Bože, rodu mome! LXІІІ MATI SINU KOD KOLEVKE.
ojačalo, Da iskočiš iz kolevke, sine, Da pokupiš po svetu vrline, Da se pustiš sam na svoja krila, — Jer te majka rodu namenila.
Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše. A zlo došô, ako misliš Životarit’ gnjilo; — Kukavica ima dosta, — Nigde ih ne bilo!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
izrazio dovoljno snažno u pesmi Mome rodu: Rasuti svuda, srpski smo narod mi, I gorko piće gasi nam često žeđ Kad nož nepravde ljute kolje Decu i ženu, i
Nema, ah, Đorđa, visokog duha, Kom' srce zraka podiže nebesna, Da Srba brani, vraga mu progoni, I stub utvrdi slave rodu — — — — — Pa ipak, i pored sve svoje amorfnosti, „rasutosti“ i nepouzdane povezanosti u labavim okvirima Mitropolije,
strane: Vas vrliti nevidimo, i četu ostalu, Suštu ljupkost stiha moga, pjesan mojih hvalu; Da, dok bude pamet vaša u rodu serpskome, Konca nije nju pretećem ni pjeniju mome. Idem dalje!
Tak' rodu hrabru skiptrom pod železnim, Pod jarmom, bičem, jedan k varvarstvu šag, A s nogu lanac odrinuvšu, Vraćaju s' krasote
Ti si meni njiva želajema, Na kojoj želim, dok je u telu duh, Semena čista dobrog, krasnog, Istinog sejati tebi, Rodu, Za zlatnu žetvu!
Izobraženje narodu nravstvenu Moć daje, jaču gruba ispolina. Vodi v soglasje um i serce. Darove muza prisvoji Rodu. Svak sebi metu silama svojima Izberi shodnu rano, i šestvuj k njoj Skor.
Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom. Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’ je slaba ruka ljudska Gdi s’ protivi viša moć.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
kô nebeski gromovi, oštre i jezive kô svjetlice božje, i tirjanima nerazumljive kô što je nerazumljiva sfinga egipatska rodu čovječanskom.
Jakšić, Đura - PESME
Ja sam stena, al’ krvava!... 1860. ĆUTITE, ĆUT’TE!... Ćutite, ćut’te!... S perom u ruci Stekô sam sebi u rodu glas; S krvavom sabljom na bojnoj muci Bolji sam bio — bolji od vas! Da ste me vid’li — to da ste samo!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ako žene ugledaju prvi put u proleće rodu s glave, biće te godine malo k. (ZNŽOJS, 7, 144). Kad se u selu Razgojni (leskovačko) pojave oblaci s gradom, stare
Sa ovakvom praksom možda stoji u vezi verovanje da će, ako se u snu vidi n., umreti neko u rodu (ZNŽOJS, 7, 385). Kao i jabuka, i n. se nosi kao ponuda bolesnicima (BV. 7, 125).
Ćipiko, Ivo - Pauci
doša kaje se i povratija bi se, da jema s čim; i opet bi bija zadovoljan radit' svoja zapušćena polja i vinograde, ča rodu naša zdrava i kripna vina. Sada vam pišem jednu novu. Sestra Marija zaručila se i šalje vam od toga glas.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izdaja mora da bude kažnjena, jer kako bi se ljudi inače prizvali svojim dužnostima prema svom rodu i plemenu. Dadara je bio sam protiv svih, pa ipak se niko nije usudio da se s njim otvoreno sukobi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Klonulo je moje telo, umorne su moje noge Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi. Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru, I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru.
8. Tugu ću svoju pokloniti rodu I grobovima otadžbine svoje, Da silno jekne usklik za slobodu S usana tvojih i sa lire tvoje.
Imanje i moral šćerdao je davio. Al' je barem ime zaslužio slavno. Laskao je podlo u pesmama rodu, I kô besno pseto mrzio je vodu. 7. Eto tu je Nestor, naš građanin slavni. Imućan i viđen činovnik državni.
Kiparis grobnicu krije i gusta, zelena trava, Gde, s čistom ljubavlju k rodu, pravedni Tulije spava.“ Tako zboraše Katon.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Lepši jeste onaj spomen kad bistrotom uma tvoga, kad revnostju duha tvoga rodu svome dižeš spomen. Nek se spomen tvoj ogleda u spomenu milog roda, nek cvet cvetu ljupkost doda, tako opšti venac
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
čovek nije ni muško a nije ni žensko, te mu je naša gramatika velikodušno obezbedila pribežište u naročitome, srednjem rodu, što su propustile učiniti gramatike mnogo većih i kulturnijih naroda.
Ne sećam se kako su mene zvali dok sam bio u srednjem rodu, ali vam mogu reći da sam se u suknji neobično dobro osećao i tako navikao da me ni docnije u životu suknja nije mogla
onoga doba kada sam se izvukao iz suknjice, sreo sam se sa onim malim stvorenjem Lulu, nekadanjim mojim drugom u srednjem rodu, i, uvidevši da je Lulu lepa i prijatna dama, sa ushićenjem sam joj uzviknuo: — Vama imam da zahvalim što što sam
mladom gospom i iz dužeg razgovora saznali smo da smo vršnjaci i da smo u detinjstvu zajedno pripadali srednjem rodu i drugovali. Zvali smo je Bibi. Slatko smo se smejali sećajući se svih pojedinosti iz toga doba.
u suknje mladih dama, dok je ova glava autobiografije namenjena samo onim suknjicama koje služe kao uniforma srednjem rodu u gramatici.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, samo što podiže motku, a jedan dečak koji je seljaku jedva dopirao poviše kolena — zgrabi rodu i pritisnu je sebi ia grudi. — Ne dam je! Ne dam!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U našim narodnim pesmama sretamo stihove ove vrste: „On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča i pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova“.
Ali predstava o takvom Milošu, koji ostavlja spomen rodu srpskom, nije mogla da se rodi u glavi pridvornog pevača. Takvu predstavu mogao je da ima samo narod, i to kasnije,
On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča n pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova. A što pitaš za prokletog Vuka, proklet bio i ko ga
Al’ ti hoću riječ progovorit: od boga je velika grijota, a od ljudi zazor i sramota, đevojačku sreću zatomiti i u njenu rodu uzaptiti. Poslušaj me, dragi gospodare! Od šta si se danas prepanuo?
Čudan adet bješe u Latina: svadbovati rodu đevojačkom i odmorit konje i junake; posiđeše tri-četiri dana. Kad četvrto osvanulo jutro, te pukoše na gradu
čekah u babovu dvoru, i još bih ga za devet čekala u Žabljaku, u vašemu gradu, nikom ne bih obraz zastidila, ni ja rodu, ni ja domu mome.
konja što ga ljepše može, opasuje što ga tvrđe može, pa se konju fati na ramena, halali se i oprosti junak, kaže rodu, kaže braći svojoj: „Hoću braćo, i ja u Stambola, odoh, braćo, braću da sačuvam ko doraste u toj zemlji našoj: tamo ode
Kad li mu je ranam’ bolje bilo, on poruči vjernoj ljubi svojoj: „Ne čekaj me u dvoru b’jelomu, ni u dvoru, ni u rodu momu“. Kad kaduna r’ječi razumjela, još je jadna u toj misli stala, jeka stade konja oko dvora.
U rodu je malo vr’jeme stala, malo vr’jeme, ni nedjelju dana; dobra kada i od roda dobra, dobru kadu prose sa svih strana, a na
i Jugovića, a to bi se još izrazitije moglo sagledati na primeru samog Marka Kraljevića uprkos njegovom kraljevskom rodu, kako narodne crte ulaze u likove i postupke feudalaca. Isti je slučaj i kod Muse.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
dobrorodna i domaći sâd gospodski; koren je ona devojački i stablo, deca su grane; radilstvo živo, živu i besedljivu rodu granastu; svetsko s blagoslovom nasporivanje, poslednjim domaćinom spomen i podušje rodu, zidar ljudski, božiji živopisac
živo, živu i besedljivu rodu granastu; svetsko s blagoslovom nasporivanje, poslednjim domaćinom spomen i podušje rodu, zidar ljudski, božiji živopisac obrazom, govorljivim ikonami stesilac, umljivoj građi sklopilac...
DAR VODE Berićet rodu i povrću DAR VODE Kiša kad ozgor na zemlju pada, ona si je jedna: što voda, voda. Ama na bilju, na drvlju, razliko
Mnogo je štošta proricao što će doposle da se zbude, i to s pismom ostaljao je za saznanje poslednjemu tamo rodu, tako da su Izrailji primili neke njegove pripovesti te u svoje im knjige to pripisali kako i za tu zvezdu što je ona tri
« Ta iz toga valjaše da ga oni i vrlo paze i počituju ga, zaštono za veliko poštenje njihovu domu i svemu im rodu dika iz toga kćaše biti (kako jest doposle to bilo). Ali što da se čini? Eto, vidite kakva je zavist bezočna!
Takvo to čudo i poslednjemu rodu za pripovest da se po psalomski iskazuje. SOLUNSKE LEGENDE 1. Bugarin Li cara Maksimijana Preslavni velikomučenik
se prestavi ode k onom tamo boljem životovanju, a ne ostavi po sebi muška deteta, — te konačnu žalost ostavi srbskome rodu.
nove pravimo i što nam nije po ćudi pak sobaramo i drugojače potafralije pravimo — a kome, kako li, ni[t će] biti rodu a ni prijateljem našim, nego li nekim tuđinom i neznancem.
Lasno je zvera zastreliti, al' ga je mučno pripitomiti. Misao je u tugi gorka i nezaustavna. Ne po rodu svakad junaci na glasu vrsni i boljari pošteni izlaze! Hvalilac zlu, gore muka podpada pače zločinca.
sa mnom pronašao se ortak u mojojzi kući, te mi napred donesi toga zločestnika što je tu sramotu učinio i pokor mome rodu naveo da mu taki na panju glavu s mojom dunđerskom bradvom odfirim, zašto on, đidija, moju starost obezčasti, te mi
Nego li dok smo da smo! Dobro da činimo svakom a ponajboljma u svome rodu, zašto ko ne mari za svoj rod, taj se je svoje vere odrekao. I gori je od poganina.
služi mi u pokornosti, a ti isto jedan divljaš i bacakaš se od mene, o čoveče, te si studen, obesan i nemilostiv svome rodu i podretlu! Zato si se i otuđio od moga ti dragovoljstva.