Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milovan Glišić PRIPOVETKE Sadržaj ROGA 2 GLAVA ŠEĆERA 22 SVIRAČ 50 ŠILO ZA OGNjILO 71 ZLOSLUTNI BROJ 85 NI OKO ŠTA 97 RASPIS 109 REDAK ZVER 124 POSLE
ZVER 124 POSLE DEVEDESET GODINA 136 PRVA BRAZDA 171 VUJINA PROSIDBA 177 SIGURNA VEĆINA 187 TUMAČENjA 190 PRIPOVETKE ROGA E, ljudi, to je baš da bog sačuva! Lepo ne možeš živeti od gazda-Rake Radišića! Dosadio je već svakome u selu M.
Hoće kmet sve u obor! Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga? Ne znate, je li? I ne dao vam bog da znate!...
Kao što vidite po samom imenu to nije ništa lepo, što bi se, na primer, moglo od kicošluka poneti. Roga je strašna stvar!
Eto, to vam je roga. Roga je u raznim upotrebama dobila i razna imena. Tako, ona se zove ljuba, kad se duži kraj udari u zemlju a račve
Eto, to vam je roga. Roga je u raznim upotrebama dobila i razna imena. Tako, ona se zove ljuba, kad se duži kraj udari u zemlju a račve ostave
se udari na svinje, onda se duži kraj ostavi za vratom a račva ispod vrata, i tek tada se zove onim strašnim imenom — roga... Nego da se mi okanimo te đavolske roge! Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka.
Siromah ćuran zapurio se, mučio se da smakne, pa sve otresa vratom i brblja, a roga se okreće unaokolo... Ćurke se sletele, pa pućkaju i kljuju u rogu — hoće da mu skinu, ali sve promašuju te mimo rogu
Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja. — Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je. — Ne može to nijedan vo u našem selu poneti.
Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe. Kad tamo, a ono — gazda Raka čuči u trnjaku, pa stenje i ćuti, a roga mu strči za vratom! Duži kraj okrenut iza vrata naviše, pa još ruke mu upetljane konopcem iznad glave za nj.
se — raširiti se, raščepiti se rahat — lako reduša — redara, žena koja u zadružnoj kući kuva i pere sudove roga — račvasto drvo koje se pričvrsti stoci na vrat da ne bi prelazila preko ograde u štetu rčin — nezgodan čovek Sag ke
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
O PARADNOJ AŽDAJI 11 ŽURKATA NA AKREPITE 12 KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve
Luda ala, puna tame, htede da se uda za me. Ali sam odoleo, jer sam drugu voleo. BABA ROGA Ima jedna pećina stroga u kojoj živi Baba Roga. A ja sam, valjda razumete, jedno veoma hrabro dete.
Ali sam odoleo, jer sam drugu voleo. BABA ROGA Ima jedna pećina stroga u kojoj živi Baba Roga. A ja sam, valjda razumete, jedno veoma hrabro dete. Pa sam rešio zapravo stoga da joj pokažem njenoga boga!
Pa sam rešio zapravo stoga da joj pokažem njenoga boga! Ali uprkos mojoj galami Baba Roga se krije u tami. Nudim joj limun, nosim joj krušku. Al’ ona ni da pokaže njušku. Da li postoji, il’ ne postoji?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Na to gospodar Sofra uzdahnu. — Nisu ni onda svi nosili dolame, nego kapute od trajdrota, na tri roga šešir, cipele na školu, brkovi obrijani. Može biti pošten čovek i u fraku i u trajdrotu, — upadne Čamča.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
), opasnim zverima (vuk, medved), ali i izmišljenim bićima (baba-roga, vampir, karakondžula, veštica itd.). Kada se detetu zabranjuje da nešto učini, često se kao neodređena pretnja,
Noću obrnem kapu sa tri roga, stavim krs’ u pojas i idem gde ’oću, ja u to ne verujem! Ma kaki bre, još kad imam vatreno oružje...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Valjda je jedino ono moglo da sačuva momka od svega što se vidi i ne vidi, i od boga i od roga. — O, moj imenjače, nevoljo moja, a ja još mislio da te jutros, u svetu nedjelju, pošaljem u crkvu da se i ti zeričak
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Miloš, kad to čuje, odmah uradi kako mu je Divonja rekao. I tako se Miloš hranio iz Divonjina roga neki osam dana. Čudi se maćija kako Miloš živi kad kod kuće ne dobija jesti, pa pomisli, možda mu komšije daju, te će
Kad je to maćija vidjela, namisli i ona da kuša onoga jela i pića iz roga, jer je sudila da to mora biti jako dobro, pošto se na Milošu poznalo otkad se počeo hraniti iz roga.
jela i pića iz roga, jer je sudila da to mora biti jako dobro, pošto se na Milošu poznalo otkad se počeo hraniti iz roga.
Miloš i Divonja putujući kroz šumu dođu do jedne pećine i namisle da se tu stane. Miloš se i opet hranio iz Divonjina roga, a Divonja je išao svaki dan na pašu. I tako ti oni prožive tu mnogo vremena.
Onda Miloš i Divonja dignu se odatle i srećno dođu u svoju pećinu. Tu se Miloš opet nahrani iz Divonjina roga. Kad je jednom opet otišao Divonja u pašu, dođe ti Milošu jedan malo stariji jarac od prvoga, i imao je mali krš na
Oni sad odu kući u pećinu, i Miloš se opet nahrani iz Divonjina roga. Divonja opet ode jednog dana na pašu, a Miloš ostane sam kod kuće kad li, al' evo ti sad čuda!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
o šta bi bilo kada mesec mlad bi sa oštrim srpom zapao u šumu, a s Roga pao splet Ponedeljaka! To žar bi bio anđela što trunu, Četvrtak njihov, letorast iz kraha, iz tmurnog Petka Utorkova
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i pesme rastu na brdu svojim sjajem i staklenim mirisom metve Ima jedan most koji se pokreće i diže iznad Zlatnog Roga tu dospe Lazarev sin posle trostrukog juriša protiv Mongola sreće ga Manojlo car sa obale vere povetarac Mramornog
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Da l’ je sunce, da l’ je mjesečina? Nit’ je sunce, nit’ je mjesečina, Već dva zlatna roga od jelena. U njima su dva grada građena: U jednom je kujundžija Janko, U drugome Janja hitroprelja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Komar stanuo volu ča rog. — Pripovijeda se kako je komarac sio volu na rog, pak mu zaprijetio: „Valaj ti se s roga ne dižem, priđe nego me moliš!“ A vô mu odgovorio: „Valaj, niti sam čuo kad si došao, niti ću čuti kad pođeš!
Ni na moru mosta, ni na psu roga, ni na dlanu dlaka, ni na moje čele uroka!“ S POLAŽAJNIKOM 1 (Kad uđe u kuću, polažajnik skreše badnjake, tj.
— prokletnik, đavo andio — anđeo adže (od amidže) — stric Baba Marta — narodna personifikacija za mesec mart Baba Roga (ruga) — izmišljeno dečje strašilo izgleda nakazne babe, kojom su plašili nemirnu i neposlušnu decu baburica — buba
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A onda je došlo ono najuzbudljivije: iz ugla je dohvatio trskovaču s drškom od jelenjeg roga (znao sam! u njoj je skriven štilet, blistav i tanak kao guja — faza fakir).
i s perima vitkim kao Dijanin luk što promiče krez ladanjski pejzaž arkadskih lugova, uz pastoralni zvuk postiljonova roga. Poigramo se s njom u mladosti, koketiramo s njom. Ona nam je fiziološki dokaz naše suptilnosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nije šala, trešnja, pa usred zime“, i u čudu ubere dvije i izjede. Nije, štono reknu, sasvijem ni proždro, a dva roga iznikoše navrh glave, i što bi izbrojio do deset uzrastoše kolik̓ aršin dugački.
Gđe su dva roga, neka budu i četiri!“ — Ali nu čuda! Čim izjede grožđe, odmah mu rogovi opadoše, kô da mu ih rukom odnese. „Ah!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
mogao izumeti a Goranin naučiti, bilo kao kuvar kod kakvoga ješnoga paše, bilo kao poslastičar s one strane Zlatnoga Roga. No najveću novost učini dolazak u selo Sulj-kapetana, staroga ratnika i goranskoga viteza lutalice.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ gle čuda! — Ni roga, ni repa: Naslikana opet moma lepa, Jošte lepša nego ona prva, — Srce ti se od umilja cepa.
Bojić, Milutin - PESME
'' Zaćuta, jer pred njim crn se veo smače. Vide Porok kako rog dvogubi drži. I kad grešnom usnom Vrh svog roga tače, Na jednome kraju zvuk se Sreće izli, Krik Greha na drugom tutnjaše sve jače. Car stade.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Začas je Dadara bio probuđen, tišinom noći je urliknuo zvuk roga, poskakali su na noge bunovni vojnici. Zgomilali se uz stepenice na bedem, sudarali su se u mraku, galamili, zveketali
klupčadi konca, opute i kanapa da bi mogli praviti zamke za lov i po veliki nož sa drškom i kanijama od goveđeg roga. Trebaće im da sklepaju neku kolibicu ili čatrlju od blata, pa sam za njih ukrao bradvu, sekiru i budak.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On treperi sada u hiljadu boja i u odblesku Zlatnog Roga. Ne mogu da verujem da je to ona ista varoš koju sam jutros ravnodušno ugledao.