Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
TAMNI VILAJET U šta su nas ovo uterali? U šta su nas ovo zatvorili? U ovome je mračno ko u rogu! Može li neko da kresne šibicu? Ovde je tesno kao u testiji! Ovde je i tesno, i nisko, i usko!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad ima šta videti! Đaci udarili učiteljevu ćuranu malu rogu na vrat. Siromah ćuran zapurio se, mučio se da smakne, pa sve otresa vratom i brblja, a roga se okreće unaokolo...
Ćurke se sletele, pa pućkaju i kljuju u rogu — hoće da mu skinu, ali sve promašuju te mimo rogu ćurana u go vrat. Kad mu, valjda, dodija muka, a on ti zaokupi ćurke
Ćurke se sletele, pa pućkaju i kljuju u rogu — hoće da mu skinu, ali sve promašuju te mimo rogu ćurana u go vrat. Kad mu, valjda, dodija muka, a on ti zaokupi ćurke tući, one opet njega...
Uhvatio ćurana, i, psujući kao kočijaš, skide mu rogu, pa se razmlata onom kaputinom i rastera ćurke, te se tako smiri ta galama.
Sima hajde te k njima: — Šta vi to deljate? Oni se zgledaše, pa se malo nasmehnuše. Đura odgovori: — Evo gradimo rogu; hoćemo da udarimo na jednoga brava. Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja.
E baš su đavoli! Uhvatili učiteljevog ćurana, nabili mu rogu, pa ti se tu digao čitav urnebes! — Đavoli deca! — reče Đura, osmehnu se i mahnu rukom.
Vide gde se udara na stoku, pa hajd̓ i mi, veli, na ćurke — reče Spasoje i prisloni već gotovu rogu uz jedan grm. — E hoćemo li kući? Sad će i mrak. Hajde i ti, Simo, ako ćeš naniže. I sva tri pođoše niz osoje.
— Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a? — More, gledaj ti samo posla... U tom razgovoru dođoše oba brata kući. Rogu ostaviše u Maričin vajat za vrata; spremiše i konopac.
Raka samo srkne od muke a svetlaci mu senu pred očima; ali trpi, šta će. Kad mu skide rogu s vrata, reče: — Bolan, gazda-Rako, nije veća ni u mog sivonje — dobro si je mogao nositi!
I odmah se obre oka šljivovice pred njima. Onda Sima ispriča sve: kako je našao gazda-Raku jutros, kako mu je skinuo rogu, kako su mu tu rogu nabili Đura i Spasoje da ne zadirkuje više Maricu...
Onda Sima ispriča sve: kako je našao gazda-Raku jutros, kako mu je skinuo rogu, kako su mu tu rogu nabili Đura i Spasoje da ne zadirkuje više Maricu... Kad ljudi to čuše, sve udari u pljesak i u smeh.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
šmrkuće, a kad se stric Nidžo pojavi na vratima, on samo progunđa nikog ne gledajući: — Dobiće neko vilama iza rogu, pa će ga proći volja za Marijanom. Oho, kad već on tako kaže, onda krupni mlini melju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
i griva s belih kobila, a kad se čovek propita čak i đavoljih kopita i — sve uz tajnu strogu — prašak od vražjih rogu. Čuče ispod Jocine streje vradžbine drevne Haldeje i oštro vrije, zrije i bije miris pakla i alhemije.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pred zoru, u savani, u seocetu Zlatnom Rogu, Ispod zelenih krošnji, ko ispod širokih krila, Pleme Rogogu od igre spalo s nogu, I spava, kao krdo umornih
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Rog rogu dovatio, zemlja zemlju poljubila, Zeku (ili kako je volu već ime) ništa ne bilo! (Tako se baje pet puta). B) STIHOVANA
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
pavetina — pavitina, vrsta loze pavta — karika padišah — car paja — stepen, rang panta (pajanta) — gredica na rogu od kuće pantarul — viljuška pasati — proći paša — „1) od dva tuga (konjska repa), tj.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Samo drevni Valensov akvedukt uzdiže se, tužno i veličanstveno, iznad ove pustoši. Spuštamo se opet ka Zlatnom Rogu, ulazimo u Fanar, staro grčko predgrađe Carigrada, dolazimo do debelog vizantiskog gradskog zida, obraslog bršljanom