Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rakič, koji je bio dobre naravi, a mnogo mlađi, poče onda da se roguši, i izvinjava, ali uporno. Sve je to lepo, bolan, brajko. Zna i on, lično, gospožu Trandafilku.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Aki-begova kobila, Vasiljevića Alat, pa odmah za njima naša Marijana, treća. Stric Nidžo se na to samo nezadovoljno roguši, vino-vincato plašljivo konjče, i bronda sebi u njedra: — E, jest mi lijepa, baš si našao ljepotu, šantavče karpatski.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se roguši jedno državno crno ćebe, preko puta pukovnika, i zeva zadovoljno i blaženo ogromna riđa glava. — Je li, ama čuješ,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
]. („Jesen“) [...] probuđena na košare skočila moja želja, čeka; roguši se, nigde nema nikoga. („Pustolov u kavezu“) Izgleda da je Zoran Mišić mislio i na ove pesnikove postupke kad je
Petrović, Rastko - PESME
Neukrotljiva je tuga za mladošću, nesavladljivi drumovi; probuđena na košare skočila moja želja, čeka; roguši se, nigde nema nikoga.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nije zato ni čudo što je Stric, pri pomenu Lunjina imena, počeo da viče i da se zabrinuto roguši. — Da znaš, Jovanče, ona će nas prva pronaći, budi u to siguran. — Kako će nas naći, ako joj niko ne reče?