Afrika
Sećam se Kima Kiplingovog, gde je veliki drum glavno lice u romanu; živo lice, biće čulno i mistično. O, ovaj grdni put na kom sam sad, koji je put kroz beskrajnu katedralu, jedini put
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
nisam smeo da kažem ni reči o tome, jer objašnjavati nekom da si ga ubio zato što nisi znao šta s njim dalje da radiš u romanu, nije naročito prijatno.
Govorio sam joj još i o ribizlama preko! — Ne laži! Govorio si joj o svom novom romanu, o drugu direktoru tvom očuhu i o još, ponečem! — popela se na skelu i legla, ali je i dalje odbijala da me gleda.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Don Quіjote) — ime viteza lutalice u čuvenom istoimenom Servantesovom romanu; oličenje večnog sukoba snova i stvarnosti u životu dos à dos (fr.
u Veneciji samurkalpak — kapa od samurovine satrusan — neraspoložen, mrzovoljan Seladon — ime zaljubljenog pastira u romanu „Astre“ od francuskog pisca d’Urfe-a; ovde: nežan i strastan ljubavnik Serbijen (nem.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Boris Pasternak (1890—1960) u romanu za koji je dobio Nobelovu nagradu — ali i oštru osudu ondašnjeg sekretara Komsomola — navodi jednu narodnu popevku koja
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i u pisanju stajao pod uticajem Florijanovog filozofskog romana Nume. U tome svome istorijsko-filozofskom romanu Heraskov je dao prigodnu sliku idealnoga prosvećenog vladaoca, misleći uvek na Petra Velikog i Katarinu II.
izišao poučni i simbolički roman Kandorъ ili otkrovenïe egνpetskihъ tainъ, sa ispoljenim panteističkim idejama.41 U romanu ima i nekoliko pesama, koje ukazuju na rusku književnost.
volju k čitanju i ljubav ka knjigama, budio ljubav ka narodnoj prošlosti, jačao nacionalno osećanje i položio osnove srpskom romanu. On je bio jedan od onih koji »probijaju put i šume krče«. MIHAILO VITKOVIĆ Mihailo Vitković rodio se 1778.
Ali je i sam pokazao duha, oštroumlja, tačnih ideja i opštu kritičnost. Radnja je u romanu sasvim sporedna, glavne su digresije i refleksije, u kojima se pisac lako i neusiljeno podsmeva romanima po »starom
U polemici sa Milovanom Vidakovećem on ga osuđuje što njegov junak u romanu Lюbomirъ u Elïsïumu govori protiv narodnih običaja.
On je jedan od prvih pisaca naših koji su se obratili »svakidašnjem životu« i koji su se prvi ogledali u romanu iz suvremenog života srpskog. Njegova dela vrede samo utoliko što znače skroman početak jednog novog književnog pravca.
Dokle u svom istorijskom romanu Hasan-agi (Beograd, 1880) Šapčanin pokazuje slabo znanje i osećanje istorije, mešavinu istorijskog materijala i pesničke
pod zastavama raznih stranaka i u ime raznih ideja, bore se u svojoj satiričnoj i socijalnoj poeziji, ili u političkom romanu, ili u književnoj kritici.
I on naročito preporučuje rad na romanu, nacionalnom i socijalnom. U duhu toga programa on počinje rad 1859. god. Te godine izišla je prva knjiga njegovog
Iz toga je doba i njegov čuveni članak Srbin i njegova poezija (1860). Od 1862. on počinje rad na romanu iz suvremenoga života. Roman Trideset godina iz života Milana Narandžića izišao je u dve knjige, u Novom Sadu, 1860.
ISTORIJSKI ROMANI I PRIPOVETKE. — Ako se ostavi na stranu njegov politički i publicistički rad, Ignjatović je sav u romanu i pripoveci, na kome je radio u dva pravca, u istorijskom i u socijalnom.
On istorijski roman shvata ne kao književnik no kao nacionalni radnik: »U istoričnom romanu, pisatelj pripoveda svom rodu na poetičan način njegovu istoriju«, da narod »u svojoj krasnoj prošlosti uživa, i duh mu
Sremac, Stevan - PROZA
moga pegaza, vinuo bih se u više sfere, i opisao bih sve ono što ste već hiljadu puta, čitatelji, čitali i preskakali u romanu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ostao sam tako bez novca i upoznao život u nadzemaljskoj atmosferi gladi, kao u nekom Hamsunovom romanu. Ja sam u to doba bio igrač kluba „Viktorija“, na Sušaku, pa sam se preselio iz pansiona pomenute grofice, u jednu
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
52 XV. Pokušaji i neuspeh istraživanja o sudbini jegulje posle mrestenja 54 ČETVRTI ODELjAK: DOPUNE ROMANU JEGULjE 58 XVI. Jegulje raznih vrsta 59 XVII. Nerasvetljene misterije jeguljinog romana 63 XVIII.
Misterija jegulje Ako nauka i poezija mogu imati čega zajedničkog, one će ga neosporno naći u romanu i misterijama života jegulje.
životnim prilikama u dubinama okeana, u kojima će se jegulja naći pri kraju svoga dugog svadbenog putovanja, vratimo se romanu jegulje, i to onoj njegovoj fazi koja nastaje od trenutka kad je jegulja u svome žurnom putovanju zaronila u morske dubine
ČETVRTI ODELjAK: DOPUNE ROMANU JEGULjE XVI. Jegulje raznih vrsta Jegulja ima više vrsta, koje imaju svoja prebivališta u raznim delovima sveta.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Skitnica odmahne rukom i odlazi bez odgovora) IKONIJA: Niko to ne može dizmisli, ni u romanu, kako to ume život da ti zamesi! STAVRA: Lepa priča! MILE (prilazi Anđelku): Tis ovde novi?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Mi iz Vranjske — odgovara seljanka, pa se stidi lažno i briše žvale. A on sve traži po onom raskombusanom romanu i onda sanćim nalazi, pa vuče plajvazom liniju i čita: — Evo, veli, jedva nađo’, strana leva, numera desna: selo
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nedostojna našeg dramatičnog doba. A pogotovu nedostojna onog još dramatičnijeg na pomolu o kome se u mom romanu govori... Uostalom, zar ja tu nešto mogu? Vi još živite u bezazlenoj obmani da je pisac gospodar situacije.
! ... — Vratimo se, zalutali smo. — Jasno da smo zalutali! Kad bar u fantastičnom romanu čovjek ne bi smio zalutati, kakav bi to fantastični roman bio!... — Nastavite.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
prvi na srpskom jeziku, u književnoj rekonstrukciji i deformaciji dao gotovo ceo panteon starih slovenskih božanstava u romanu Burleska gospodina Peruna boga groma. U grupi staroslovenskih priča i u poeziji.
Najzad, i u trećem, takođe izvrsnom kratkom romanu Ljudi govore Rastka Petrovića, iznenada se u svetlosti munje pojavljuje demon sa crnim ogrtačem.
Izgleda da je i Crnjanski u lik „jednog dobrog druga“, kad ga je uskoro razvio u romanu Dnevnik o Čarnojeviću, uveo stvarnu ličnost jednog pesnika.
Dva povratnika iz rata, pesnik i „jedan drug“ iz objašnjenja „Sumatre“, u romanu Dnevnik o Čarnojeviću paralelno su razvijena kao pripovedač Rajić i njegova senka Čarnojević.
Crnjanskom, očigledno, nije bio dovoljan lik koji bi u romanu izlagao njegovu poetiku. Potrebna mu je bila i iz stvarnosti uzeta ličnost koja će svojom biografijom oživotvoriti tu
Ili bar nije samo to. Čarnojeviću su u romanu data tri svojstva koja nam olakšavaju prepoznavanje. Hajppe je to njegovo poreklo: on je Dalmatinac.
Devolska plodna dolina u srednjem veku, to je osnovni hronotop u Petrovićevom prvom romanu i nekim putopisima, ali ga nalazimo i u poeziji.
Nagoveštaji koji dolaze iz podsvesti prvi put su u srpskom romanu i pripoveci počeli da iskaču u prednji plan. Gotovo svi prigovori Stankoviću odnosili su se na veštinu pripovedanja.
Ako se na paralelizmu još malo zadržimo, možemo reći da su se i u romanu, i to najpre u Zimskom ljetovanju Vladana Desnice, počele povremeno pojavljivati slične slike dehumanizovanog sveta,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
bile privlačne zato što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično nema u romanu, ali ga zato ima u poeziji.
U romanu svakako ima i jakih odblesaka naturalizma, što je u kritici takođe isticano. A ipak, biće da je najpre u pravu Jovan Sk
A sve to, i u tolikoj meri, prvi put se pojavljuje u jednom srpskom romanu. Naš moderan roman dvadesetog veka počinje, ne samo vremenski nego i suštinski, Stankovićevom Nečistom krvi.
nije karakteristična samo široka upotreba slobodnog stiha nego, isto toliko, i težnja ka „poetskom” ili „lirskom” romanu.
Naime jeste to, ali nije samo to. Izuzetan je uz to položaj koji joj je Stanković dao u romanu: ne samo što je kroz njena čula prelomljeno, neposredno ili posredno, gotovo sve što se u pripovedanju izbliza opaža,
Jednako atkivnim čulima ono - kao nijedno drugo žensko telo u ranijem srpskom romanu - sazdaje sopstvenu sliku, povremeno, i ne tako retko, reflektovanu u samosvesti.
A, opet, poznato je da junak unapred sve može znati i sve predviđati što će se kasnije u romanu desiti samo onoliko koliko je primaknut pripovedaču (naratoru) koji je zauzeo autorski položaj ili - što nije isto ali
Vlažnog i tamnog boji se Sofka; od njih zazire i gazda Mladen u istoimenom romanu. Svetlo,doživljeno kao toplo, usredsređeno je u iznutra osvetljenoj kući, još uže: u sobi u kojoj su opušteni,
u prvom licu - ali, razume se, i lik koji je doveden u veliku blizinu autora, tako da im se vidokruzi ukrštaju - u romanu je prisutan i svojim telom, pripovedanje je posredovano njegovim „telesno-egzistencijalnim položajem.
Tako je i u objavljenome romanu. Ali tako je samo na prvi pogled, jer kad se nešto pomnije razgleda tekst, razaznaje se ono aktivno učešće junakinjinog
ravan, i sa „mekim” prelazima između autorove i Sofkine tačke gledišta Telo Sofkino, kao što će se kasnije videti, u romanu tako često usmerava čitaočevu percepciju (taktilnu, prostornu, vizuelnu i akustičku, recimo) da se to pri tumačenju
A uopšte, u romanu, sećanje lika može služiti kao motivacioni činilac u organizaciji kompozicije, ali ga ponekad nalazimo samo na nižoj
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sećam se Kima Kiplingovog, gde je veliki drum glavno lice u romanu; živo lice, biće čulno i mistično. O, ovaj grdni put na kom sam sad, koji je put kroz beskrajnu katedralu, jedini put
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Matić. Zgb 1940, LIV—LVII, 167—178). NADGROBNI STIHOVI (str. 111). Pesma je štampana u Vidakovićevu romanu Usamljeni junoša, Budim 1810, 15—8.
karakter intimno-ispovedni i naglašeno lirski, i baš kao da tu Vidaković piše slovo nadgrobnoje sebi samome, dok u romanu međutim stihove govori starac Teofan.
(v. Bosilje, 71) Jakov Ignjatović je pisao u romanu Trpen spasen (Odabrana dela Jakova Ignjatovića, Matica srpska, Novi Sad 1949, IV, 141): „Novi Sad — srpski Pariz.
Sremac, izvrstan poznavalac ove vrste poezije, pouzdan je svedok. U B. Atanackovića romanu Dva idola pesma se takođe peva (Aganacković je, god.
184, str. 56). Tu pesmu svira na klaviru i Mara Šnicerka na zahtev svoje majke Perke Ugledićke u Ignjatovićevu romanu Stari i novi majstori (str. 137. Matičina izdanja).
SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... (str. 177). Pesma je štampana u Sterijinom romanu Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida, Budim 1828, 76—7.
Pesmu onde, baš kao tako često kod Vidakovića, peva jedna ličnost u romanu: „Osobito je Ljubivoj”, — veli Sterija — „mladi Jugović, za ljubvom disao, često je on u samoći svoju Milku oplakivao,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Srpska proza se tako postepeno usmerava ka viteškom romanu. Ali, pad carstva zaustavio je ovaj proces sekularizacije srpske književnosti, a Dušanovi naslednici nisu imali vremena
Raspad hagiografske forme i kretanje ka viteškom romanu, kao beletristici, ostavlja nepokrivenom istorijsku komponentu srpske biografike.
, za Dositeja, Vidakovića, Mušickog. Dositej je delovao kao učitelj razuma, "srpski Sokrat", Evropejac. Vidaković je u romanu proizveo više beznačajnih epigona.
Pošto se okušao u raznim književnim žanrovima i u politici, on se kao četrdesetogodišnjak prihvatio rada na romanu i pripoveci iz suvremenog života i u toj oblasti stekao glas srpskog Balzaka (Milan Narandžić, Vasa Rešpekt, Večiti
slava, Zona Zamfirova) kao i raskošan humor i slike ravničarskog ambijenta u njegovom glavnom delu - humorističkom romanu Pop Ćira i pop Spira.
Bio je polihistor i ogledao se u raznim vrstama, u komediji, istorijskoj i građanskoj drami, u pripoveci i romanu, u feljtonu, putopisu itd. Najveće domete ostvario je u komediji, zatim u humorističkoj prozi.
Ona prvu temu, vezanu za sličan milje susedne like, Veljko Milićević (1886-1929) je u romanu Bespuće (1912) književno transponovao u moderniji oblik čovekovog otuđenja.
Niko kao on u romanu Nečista krv (1910) nije tako smelo ponirao u duševni i čulni život, niti je s toliko dramatičnosti prikazao odnos
U Otkrovenju (1922) napušta sva obeležja starog stiha, a u romanu sa temom o životu starih slovenskih božanstava Burleska gospodina Peruna boga groma (1921) razbija jedinstvo radnje,
I u vreme najburnijih promena postojao je, potisnut ali neprekinut, razvoj starih književnih oblika u lirici i romanu. Tako je, bez većih inovacija, Branimir Ćosić (1903-1934) u svom najznačajnijem delu Pokošeno polje (1934) zapravo
učestalo počeo da objavljuje. Najopsežniju ratnu sliku Bosne daće u romanu Prolom (1952) iza kog je usledilo još nekoliko. Najvažnije su, međutim, njegove pripovetke.
Zatim je njegova proza postajala sve meditativnijom. U izvrsnom romanu Proljeća Ivana Galeba (1957) pripovedanje već teče isključivo iz osetljive svesti obolelog muzičara, suočenog sa smrću i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od b., od b., od srpskoga cveća«. U popularnom srpskom romanu »Rajko od Rasine«, od Č.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Srpska poslovica: »Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše« temeljnija je nego njegovo japundže. Sad ajd’mo k Romanu. Njegove aljine mogle bi najvećem gavaleru prkositi, toliko samo što su, naravno, romantičeske bile.
— On legne na desno uvo i junački pored svoga oružija zarče. Može biti da će gdikom nepravo biti što smo Romanu u prisustviju nas sviju otpočivati dopustili; no kad pomisle koliko ljudi celog veka svoga prespavaju, kad pomisle
To drugi. No Romanu, koji za ljubov ništa nije hoteo znati, videću da je jedan od njegovi neprijatelja unutra utekao, predstavi se zamok
Prišelcima se slobodno ovo generalisima (oni sopstvenog vožda nisu jošt imali) komandiranje vrlo dopadne, i svi Romanu tête à tête pođu. Ovaj pak vitez, stavivši se u pozituru Kraljevića Marka: »Šta«, poviče, »prevara?
Meni je komšinica moja obećala jedan poljubac ako u ovaj, kao što ona kaže, lep roman i ljubov, koja je u romanu kruna i venac, prinesem, a za jedan moje komšinice poljubac ja bi se razrešio i više što učiniti negoli samo navesti
ali agina kći bez najmanjeg prekora poluči što je želila, i puna sovesti o svom postojanom temperamentu u tamnicu Romanu otide.
usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem skoro zaboravljenom Romanu vratiti se.
se mlogi bez opredelenija i bez rasuždenija žene, kad se najposle mloge knjige bez opredelenija pišu, možemo li našem Romanu kao neiskusnom mladiću zameriti što se tek u Egiptu setio razmišljavati kuda ide? — »Kuda?
Ja bi mogao našu o Romanu povest s mojom poznatom tečnošću produžiti kad ne bi predvaritelno uveren bio da od veće časti takove čitatelje brojim,
— I tako božijom milostju prešavši život magaraca, mislim da je vreme opet k našem Romanu vratiti se, koji je, međutim, na svojej Rozinanti grdnom jednom šumom tiho jašio; otkad je pretpohvaljenim magaraca
— U toj misli potrči na njega, a naš divlji mačak tako se uplaši da je smesta na zemlju pao i Romanu tri sata posla učinio da ga k sebi povrati. »Tko si ti?« rekne mu na to Roman.
— No šta se dalje Romanu zbilo, vidićemo u trećoj časti naše povesti. »Šta, zar je već kraj?« Kraj, gospože. Nikakva stvar ’nako brzi ne
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Maretić, Naša narodna epika, Zagreb, 1909, str. 207), Ženidbi kralja Vukašina u romanu Bovo od Antone (ibid., str. 202), Zidanju Skadra u pričanju Grka, Albanaca, Rumuna i dr. (ibid., str.