Dučić, Jovan - PESME
Opet noć bez mira. I sad iz daleka, Večernjega zvona kad se čuje jeka, Pominjem te s bolnom suzom što se roni. Nem, na izgubljenom valu, nasred vode, Prve senke noći dok rastu i brode... A s ostrva tužno zvoni, zvoni, zvoni...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pčiode, enđebule i paorske devojke zapevaše kroz suze onu tužnu pesmu: Ne jadaj jade, Julo devojko, Ne jedaj jade, ne roni sýza!
Radičević, Branko - PESME
“ Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti — Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni. Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom, tico, zbogom!“ On se stazi vrnu.
Jošte malo pa sam pra i pepô, Nad njime se naglo moje lepo, U njeg' roni te čemerne suze — Bože, Bože, zaš me pre ne uze?...
Oce gledat bistro vrelo, Čini mu se neveselo: Za vodicom voda goni, Kô da neko suze roni; Voda ječi i žubori, Kanda cvili, kanda kori.
Kô za suncem što u noći Cvetak suze roni tije, Tako ona u samoći Za njim jadna suze lije. Oh da mogu suze ote Oprati je od sramote!
čuje, Ne zna ko se približuje, I ne vidi slatka čeda Što sa strane u njeg' gleda, Sa lica mu tugu štije, Pa suzice roni tije, Koju uze da je ljubi, Pa i sebe i nju ubi. Oh tu njegov grdni jade!
On njemu pruža drktajuću ruku, I — je l' on njemu, što on želi, kazô? Ne roni više njeg'vo oko suze, Odletio je tuge mutni oblak, Umilno gledi radosti sad nebo, Vesela sunce iz oka mu sija:
Samo, brate, Mile nesretnice Nigde zvezde, te baš ni jedine. Ona ide s vojnom do postelje Jeca jadna, roni suze velje: „Dakle, sunce, jošte samo sada, Sada samo pa više nikada!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ah, ti dani! Odu na njivu, da filize1 duvan. Korenje ih pokriva do pojasa, pod bosim no gama krši se i roni suha zemlja, a oko njih, svuda, u nedogled, zelenilo i bujnost.
po gomili kamenja, bresta i onog reda od divljih ruža i trnja, što je bilo na međi i sprečavalo da se vinograd ne roni u dolinu. Stigoh i, dahnuvši, izvalih se među čokote.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu, a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se ponovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ — progunđa Lovac i zgrabi rep. Patuljak treći, pomorac znan, plovi na more, okean, i tamo roni do stijenja siva gdje školjka biser blistavi skriva. „Ovo je poklon dostojan male!“ — pjevuši Mornar sijekući vale.
Kraj samog mlina, u bistru viru, tromoga klena mladica goni, kroz leden brzak pastrmka šiba i mudra vidra nečujno roni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ćuteći smo posmatrali kako lagano umire. A nad glavama našim suklja dim iz šrapnela, zemlja se od potresa stalno roni i pada na zavoje išarane crvenim pegama.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Suze roni djevojčica: “Kako ću t’ ga ubjeliti? Raki-sapun poskupio, Bistra voda presanula, Jarko sunce pomrčalo.
Kad nije tebe kod mene!“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87. Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tužna, slepa i soptava Krtica se ukopava, Roni u tlo kao u vodu Srlja, jadna, da porodu Obezbedi krtičja prava: Mrak, tišinu i slobodu.
SUSRET SA ZECOM U sam sumrak, kod Krnjače, Videh zeca kako plače, Suze roni, rida jače Od seljačke narikače. — Aoj zeče, oj baksuze Zašto roniš tolke suze?
Pljušti ko zna Gde, otkada, Pre Poklada. Jeca oluk, Plače streha, I grgolji Stabla šljiva Smolu sluze, Ponoć roni Tamne suze. Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Sličnih pokušaja da se roni u što veće morske dubine bilo je još nekoliko u toku ovoga leta. Tako su, na primer, dva švedska inženjera konstruisali
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Neretko one su po čitava strofa ili i manja pesmica, kao: „Biser se momi / Niz lišce roni; / Znaš li mi kazat / Što momu boli?
— Lako po lako, ide se daleko. — Od jednog udara dub ne pada. — Kaplja kamen dubi. — Tiha voda breg roni. — Vredne su ruke najbolja alatka. — Dosta pčela — puno ulište. — Lemeš što većma ore, sve je svetliji.
(Pâs, tj. pojas) B) PRAVE ZAGONETKE 1 (ČOVEK) 25 — Biser se momi / niz lišce roni; / znaš li mi kazat’ / — što momu boli?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim naglo pođe i ubrza korak. Čađeviću magla sakri seljake pred opštinom, i on samo vidi Aćima kako izgubljeno roni po magli. Stoji, koleba se, pa, psujući život, brzo stiže Aćima i nastavi ukorak s njim. Stadoše pred seljake.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najradije bi da je zmajevski car pa da se, na čelu sedam hiljada zmajeva, dok se od njih roni nebo, uz munje i gromove, i pisku oblaka, strmoglavo sjuri na Baš-Čelika.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jer brza reka pored nas teče, A mi na bregu naše nesreće; Ko ima svesti, otud se kloni; Okati vide, breg nam se roni. Gradimo broda, nema se časa, Sutra smo žrtva burnih talasa. Dižite škole, Deca vas mole!
Sa pokidanih žica, Poslednji akord zvoni. Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica, I ona suze roni. Anđeo to je Tuge.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
mogavši srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu, a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
blista, znam da ću, ovog proleća zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
meću konju, klipove decama, zvere stežu, biju gorko palicama — — — A moj bezopasan jošt ceo jezik stoji, — draga roni suze, on karmine broji. Uzdaj, ubij, seci, na pepeo sožeži, osveti se, molim, kleštama isteži!
Da protivnost sad me goni, Breme tišti nesreće, Poda mnom da breg se roni, Tre m’ uboštvo najveće, — Dajem sade nemaren’ju.
Osvanuo strasni petak, Umrlo je Sablja-momče: Subota ga oglasila A nedelja sahranila. Cvet-devojče suze roni I u petak i subotu I u svetu nedeljicu.
Pod vencem i ti, mlada, Dočeka danas sve, Ali ne kao neva Svate kićene. A svaki suze roni. Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud?
Bojić, Milutin - PESME
I u raskoši južnoga rastinja Kô vedre cure Palestine, oni Pili su požar i nebesa sinja, Sekirom rili zemlju što se roni, A tužnom pesmom pleli venac snova.
Jakšić, Đura - PESME
Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčan zrak... Strelovit posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak. U Sumrakovcu 1858.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa pokidanih žica Poslednji akord zvoni. Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica I ona suze roni. Anđeo to je tuge.
Ah, pogledaj dole: od kapije Roni Odmorni se ljudi s buktinjama kreću, Zaljubljeni pastir svoje stado goni, Kao mladi faon po rosnome cveću; S Akropola
On pravdu štiti a nepravdu goni, I srca ima spram bola i tuge, On teši onog koji suze roni, Jer su mu ravna gospoda i sluge. A dušman ako narodu mu preti, Sa mačem ume za narod umreti.
Nesrećna ljubav da l' i tebe goni, Te plaviš pola i obale rosne? Tvoj burni talas tvoje međe roni Izmeđ Srbije i junačke Bosne. Šumi, ah šumi, s blagoslovom boga Neka nam uši oglunu od toga.“ 7.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
““ Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti – Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni. Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom tico zbogom!“ On se stazi vrnu.
– Kada me kakva nevolja goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, – Zovem te
mora, A pusta zemlja sam jedan bol… Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčev zrak… Strelovit, posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak… U Sumrakovcu, 1858.
Na kitnjastoj lipi našoj Žuto granje ćuti, drema; Pod strehom se gnezdo roni, Jer u njemu laste nema. „Kud je ot'šla ta crnojka?
Šantić, Aleksa - PESME
I sjaju i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda pesma zvoni, — Pa ipak u grobu ja bih ležat hteo, I uz jednu mrtvu dragu svit se ceo.
Labud ribnjakom kruži I peva, i pesma zvoni Sve tiše, i pevač beli U grob vodeni roni. Sve je nemo i mračno! Cvet je razduvan ceo, Zgasla je zvezda i s pesmom Potonô labud beo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Malo prođe, i ljuba mu dođe, ali neće u meke dušeke, već mu roni suze više glave; a nju pita vojvoda Momčilo: „Vidosava, moja vjerna ljubo, kaka ti je golema nevolja te mi roniš suze
Knjige uči stari Jug Bogdane, knjige uči, grozne suze roni: „Nete, sinci, ako boga znate! Milica je Lazu suđenica, na njemu će ostanuti carstvo, sa njome će carovati Lazo u
“ Suze roni protopop Nedeljko, suze roni, pa njima govori: „Odbijte se, silni od silnijeh, dok u crkvi zakon savršimo, znati će se
“ Suze roni protopop Nedeljko, suze roni, pa njima govori: „Odbijte se, silni od silnijeh, dok u crkvi zakon savršimo, znati će se na kome je carstvo“.
Kad Lazaru sitna knjiga dođe, knjigu gleda, grozne suze roni... Da je kome poslušati bilo kako ljuto kneže proklinjaše: „Ko ne dođe na boj na Kosovo — od ruke mu ništa ne rodilo: ni
Šarca vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; srdit Marko jezdi niz Kosovo, roni suze niz junačko lice, a kroz suze gnjevno progovara: „Oj davori, ti Kosovo ravno, šta si danas dočekalo tužno, posle
“ Suze roni Jelica gospođa: „Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke; neću svoju veru izgubiti i časnoga krsta
One su se jadne uzmučile; sjede Jela bratu više glave, roni suze niz bijelo lice, te je bratu lice pokalala. Tad se jadan Dojčin razabrao, pa besjedi bolani Dojčine: „Dvori moji,
Al̓ eto ti starca Jezdimira, mila brata dužda od Mletaka; bijela mu prošla pojas brada, na zlatnu se štaku naslonio, roni suze niz gospodsko lice, roni suze, i nevolja mu je: sedam žena mijenio bio, a od srca ne imô poroda, pa uzeo k sebe
brata dužda od Mletaka; bijela mu prošla pojas brada, na zlatnu se štaku naslonio, roni suze niz gospodsko lice, roni suze, i nevolja mu je: sedam žena mijenio bio, a od srca ne imô poroda, pa uzeo k sebe sinovicu, sinovicu, njemu
“ Koja brati, a koja očimi. Ivan pođe, a roblje mu ne da; Ivan srcu odoljet ne može, suze roni, a robinje tješi: „Ne bojte se, drage sestre moje, ja ću molit Srblje oko sebe, ne bi li vas kako izbavili“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jasno je vidio sebe mrtvog na nekoj zelenoj poljani, a Lunja se nagnula nad njim pa samo gorke suze roni, jer zna da se Stric više nikad neće dići ni progovoriti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kade je hatario more, i tvrdio ga je da mu voda ne prehodi međe ni roni bregova, i jake, tvrde podlagaše zemlji odzdo temelje, — bila sam k njemu sadružna Mudrost: ja sam se radovala svaki
I jači bi mu zalogaj od njega. Preobukoste se u vučje dlake i srdca. Ko rano na svoj posao rani, Suza od gladi ne roni Nego i drugim svoga komada odlomi i nakrmi. Ljutom čoveku Bugari vele: »Bračko, što si uskisao, te si se naduo ka meh?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! Da se zoveš, ete, majstor-Maninica!... I ona luda i brljiva bećar-Doka da ti se pada tetka!... „Tija voda breg roni; kao kamen dube“, veli stara, iskustvom osveštana reč... I tako se i ovde zbilo.