Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Oči joj postaše živi izvori. Ona zajeca... dođe joj da iz glasa zapeva... I da bi to ugušila, onda stade sve dublje roniti glavom u jastuke. — Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i produbljenije, sa mnogo više prisne sljubljenosti sa predbrankovskim vremenom nego što je to do danas bio slučaj, roniti po našoj zanemarenoj književnoj prošlosti pre Branka, ne prateći u tolikoj meri konkretne poetske sudbine u njoj radi
Danjom tužim u tajnosti Krijuć serca moga strast, Težim k noći, gdi ću suze Slobodnije roniti. Da sujetne moje želje! Bez nje nema života, Bez nje ceo je svet pustinja I sva zemlja tamnica.
Karadžića, Bgd 1854, 72—3; sa neznatnim izmenama, pod naslovom Slobodno roniti a bez imena pesnika, štampana je i u Deželićevoj Pjesmarici, Zagreb 1865, str. 474—5, br.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada Marko bio uz Urvinu, poče njemu Šarac posrtati, posrtati i suze roniti. To je Marku vrlo mučno bilo, pa je Marko Šarcu govorio; „Davor’ Šaro, davor’ dobro moje!
sto i šeset leta kako sam se s tobom sastanuo, još mi nigda posrnuo nisi, a danas mi poče posrtati, posrtati i suze roniti: neka bog zna, dobro biti neće! Hoće jednom biti prema glavi, jali mojoj, jali prema tvojoj!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
kade Petar ostavi Hristovo motrenje i okrenu glavu k vetru gledati, ta i more omalaksa pod njim držeći ga — započe dole roniti i zamalo što ne utonu. Ako pak da ne bijaše nafriško k Hristu zglednuo i namolio ga pomoći, to bi i do dna mora dopro.