Obradović, Dositej - BASNE
kao Tatari; ali je bogoprosvešteni monarh znao da to ništa ne valja, uveo je nove običaje, nauke i zakone, i zato je Rosija danas tako slavna.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Minister: „Pravda, jeto kak hristijanin! pravda, čto bi narušil (traktat); a tak i Rosija teper s Portoju očen prijatelji! Jest pismenoj u vas ot Austriji odgovor?” — „Jest, tokmo v Serbiji ostal”.
— On (Čartoriski) kaže: „Ako je tako, to je dobro; ako i nije, neka bude. I valja da imate sinod. Jerbo niti će Rosija, niti ikakva država, korešpondirati sa jednim čovekom, no sa narodom i sa sinodom”.
„Poslednjej raz prošu Vaše Sijatelstvo, čtobi Rosija dala dengi za sije vremja i otpustili našego Vrh(ovnog) Vožda.” Grof: „A tko jemu branit, ježeli on sam hoščet?!” 28.
” — Ja: „Mi se bojimo da u kakvu zamerku kod Rusa ne padnemo.” Ot: „Vi se toga ne bojte, Rosija zna vašu želju i priverženije k jej; no sada tako je da morate prositi sami.” POSLOVI SA ANGLEZIMA 30.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Ana će da ti kaže, serdce! Ti znaš da je ta tvoja Rosija daleko, a da su u mene sitna deca. Ali, ja sam, da se ide. Ako imaš čvrstu nadeždu da se treba dohvatiti Rosije, ja ću
šta više da traže u Temišvaru, nego nek se vrate u Srem i Slavoniju, pa neka tamo čekaju, pod šatorom, dok im njihova Rosija ne pošalje carske saone! Trifun je tako, poslednjih dana maja meseca, imao da gleda čudo i pokor.
Austrija je matora škorpija, i to su njeni, poslednji, trzaji prema njima. Rosija ima spisak i njihovog đenerala Ševiča. Temišvar im ne može zabraniti odselenije. Njegov bratučed Pavle već je na putu.
Otkad je to, međutim, bilo zabranjeno i opasno, ona je plakala i spominjala decu. I sama reč, Rosija, činila joj se kao prokleta. „Možeš“, doviknula je, pred svima, svom mužu. „Možeš, u tu, tvoju Rosiju, ali sam!
u Varadinu i Temišvaru, kao i njene jetrve, pa i u teatru – kuda su morali, prema naređenju Engelshofena, da idu – a ta Rosija sve je to pokvarila. Na iznenađenje Trifunovo, njegova se žena proču, među kirasirima, da dobro igra polonezu.
Grof je, u to vreme, kod serbskih oficira, uživao glas da im je prava majka. Čim Rosija sazna, šta se radi sa njima, Serbima, u Temišvarskom Banatu, sve će biti drugače, nego što je bilo.
Il’ ga, kaže, izviče za mučibabića. Što se tiče Rosije, njemu je, veli, Rosija, kao i svako drugo carstvo ovog sveta. Nema ništa protiv ženinih rođaka, koji se u Rosiju sele.
Pa nek bude, šta bude. On je gotov da umre, ako ga Rosija napusti. Preklinje ih samo da jave grofu Bestuševu da je stigao do Beča. Živ se neće dati, da ga arestiraju.
Posle tuče, obično se jako vole. Isakovič onda nije pitao dalje. U njegovom srcu pevala je sad mala tica: Rosija! Rosija! Tih dana, svet u kom sad živimo, bio je počeo tek da se stvara.
Posle tuče, obično se jako vole. Isakovič onda nije pitao dalje. U njegovom srcu pevala je sad mala tica: Rosija! Rosija! Tih dana, svet u kom sad živimo, bio je počeo tek da se stvara.
Njima je sasvim svejedno kakve će činove da im Rosija da: oni idu u Rosiju, ne za činove, ne za porcione novce, nego zato da ratuju, na strani slavom uvenčanih rosijskih
Na to nastade tišina. Bajevič mu reče da oni znaju da će pomreti na putu, ako ih je Rosija zaboravila. Ovakav život i ne vredi ništa. Bar će oni, što ostadoše, znati šta ih čeka.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
reč — beseda, govor ritmajstor — konjički kapetan ritor — retor, govornik, besednik roždestvo — rođenje, Božić Rosija — Rusija rosijski — ruski rukodelije — zanat ruspija — mletački dukat saviše — najviše sâd — vrt, bašta salandar
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pogledajte s Avale Sinov' mojih grobove svuda! Sestra moja Vengrija Za me zaboravila, Nit' velika Rosija Čuje vozdihanija moja. Moji mladenci nevini, Vitlejemskim podobni! Meč Irodov vas kosi I krov mene svu rosi vaša.