Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nego... da sednemo... I, uzevši je za ruku, odvede je duboko u voće, te sedoše... Trava je bila dosta rosna, ali se nijedno na to nije obaziralo. — Znaš li — reče Stanko — otkad se ovako ne razgovarasmo?...
Radičević, Branko - PESME
stoji jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa mnome, Mi idemo Stražilovu tome, Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio Pa nam puta mladim preprečio, Preko njega skačemo
sam lica I lepe plivati po zraku vlase, Rumenu diku jošte usničica, Očiju vide neizmerne krase, Kâ što je krasna rosna ljubičica, Kô sunce bile su te oči sjajne, — A opet ne kâ moje drage bajne. 28.
Dobro, brate: vita ova trava, Na njoj kaplja rosna, a sunčani zrak Divno kaplju ovu obasjava: Kao ova rosna kaplja što je čista I tvoje drago, tako se ono blista.
Dobro, brate: vita ova trava, Na njoj kaplja rosna, a sunčani zrak Divno kaplju ovu obasjava: Kao ova rosna kaplja što je čista I tvoje drago, tako se ono blista.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Na vr’ jele b’jela vila. U krilu joj ogledalo; Okreće ga, prevrće ga. Prevrnu se vedro nebo I udari rosna kiša — oj dodo, oj dodole! 45. Udri, udri, sitna kiša, Oj dodo le! Moj božole!
Žito, vino porosiše, Oj dodo, oj dodo le! 47. Molimo se višnjem Bogu, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le! Da porosi naša polja, Oj dodo, oj dodo le! I šenicu ozimicu, Oj dodo, oj dodo Le!
I dva pera kukuruza, Oj dodo, oj dodo le! 48. Naša doda Boga moli, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le! Da pokisnu svi orači, Oj dodo, oj dodo le! Svi orači i kopači, Oj dodo, oj dodo le!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Osećaš kako se slatko i prijatno diše, same se ruke kreću na posao... Obuzme te rosna vlaga, vazduh se puni nekom tamnom maglom, dršće i treperi lišće na jasici, zadahne te svež, večernji vazduh, na nebu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja se šetam, družina sa mnome. Mi idemo Stražilovu tome. Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio, Pa nam puta mladim preprečio; Preko njega skačemo lagani, I
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Stado veće vozigrava meni ispod gora, Njiva oko pastirskoga razbotjeva dvora; Dolina mi novu ljupkost jutrom daje rosna, Novu sladost s hladom svojim drena plodonosna; Sunce s neba, mjesec, zemlja i sve mira tvari Rekao bih da su dužni
Stanković, Borisav - KOŠTANA
De, kćeri, de još onu: »Nasred sela šarena česma, bistra voda«... Oh, kamo je sada, da mi ona, bistra, rosna, sveža kapne na ovo moje staro, staro već samrtno čelo... (Hvata se za čelo, grca.) De, kćeri!
Šantić, Aleksa - PESME
Ko ti prosu biser i merdžane?'' ''Jutros rano ja u baštu, mati, Odoh prve jorgovane brati, Za đerdan mi zape rosna grana, Pa se prosu ispod jorgovana...'' ''A što su ti mutne oči tako? Kô da nisi spavala nikako?